Puhovski o sporu oko dočeka sportista uz pesme Tomspona: Rukometaši rasprodaju medalje za desničarske ekstremiste

No, ljudi iz rukometa su, osnaženi medaljom, odlučili da oni trebaju da diriguju nasuprot demokratski izabranom gradonačelniku. Mislim da je prednost na strani gradonačelnika, kakav bio da bio“, komentariše Žarko Puhovski za Jutarnji list to što je gradonačelnik Zagreba prvobitno otkazao doček bronzanih vaterpolista u 15 sati koji su tražili pesme Tompsona na dočeku.

Potom je Vlada preuzela stvar u svoje ruke te, kako su najavili, u 18 sati organizuju doček na kojm će ispuniti želje vaterpolista i pustiti im Tompsona.

„Ono što je pozitivno je da se brzo pokazalo da je to jedinstvo koje se formira oko reprezentacije – za koju i ja navijam zajedno s navijačima ustaškog svetonazora kojima je Tompson važniji od rukometa – raspalo u par minuta zbog Tompsona. Priča o tome da treba depolitizirati sport je utoliko pogrešna ako se radi o kontroli patriotizma.

Moraju li sportisti biti HDZ-ovi?

U Hrvatskoj se to decenijama ponavlja prisiljavanjem svih reprezentacija da himnu pozdravljaju HDZ-ovim pozdravom, s rukom na srcu što nije službeni pozdrav u Hrvatskoj niti je većinski prihvaćen čak ni među navijačima. Jedini izuzetak su bili jedriličari Fantela i Marenić u Riju 2016. Oni nisu držali ruku na srcu.

Naizgled ne može za reprezentaciju nastupati nito to nije u HDZ-u što ipak nije istina, ali istina je da je kod nas još uvek nezamislivo da neko bude levičar i istaknuti reprezentativac u bilo kojem sportu od javnog interesa”, kaže Puhovski pa navodi slučaj nemačke nogometne reprezentacije iz 1974. koja je bila verovatno najjači Elf svih vremena.

U toj reprezentaciju su, dodaje, obranu držali legendarni Franc Bekenbauer, od malena konzervativno orijentisani mladić i kasnije javni govornik i Paul Breitner koji se u svojim najboljim danima u reprezentaciji deklarisao kao anarhist i ta obrana je jako dobro funkcionisala.

„Dakle to jeste moguće, ali očito se u Hrvatskoj smatra da je sport domen desnice i dok to bude tako ponavljaće se obrazac u kojem politički neuki rukometaši rasprodaju svoju medalju za desničarske ekstremiste u pozadini. Od ovoga imaju korist i Možemo! i desnica desno od HDZ-a, a štetu će imati pre svega HDZ jer se nakon drugog vremena radi o nečemu što je ljudima važno, a o čemu HDZ ne odlučuje.

Svi su nekako navikli, posebno članstvo HDZ-a, da HDZ odnosno Plenković odlučuje baš o svemu. To bi moglo navesti HDZ na još neki korak u desno što će se pokazati veoma pogrešnim sa stajališta njihovog interesa, ali sam uveren da će već danas Plenković tačno u podne veoma oštro napasti Tomaševića koji od toga može imati samo koristi. Možda bi bilo dobro da premijer, za promenu, pozove građane na Mrkov trg da podrže rukometaše”, govori Puhovski.

Prema njegovom mišljenju treba o tome hitno provesti ozbiljnu anketu među građanima Zagreba.

„Smušeni rukometaši i ovi oko njih stalno sebe doživljavaju kao predstavnike Nacije s velikim n, a moj je osećaj da bi ozbiljna anketa, ispitivanje javnog mnijenja, pokazalo da se radi o dvema pozicijama usporedive snage odnosne prihvatljivosti za građanstvo. Jednoj je dosta Tompsona, a drugoj je dosta zabranjivanja Tompsona. Dakako, realni politički i društveni problemi pritom se neometano perpetuiraju u pozadini”, predlaže Puhovski.

Ističe da je nakon prvog velikog uspeha fudbalske reprezentacije 1998. koje je izazvalo masovno oduševljenje, fudbalerima pjevala Severina. Danas je, dodaje, teško zamislivo da se to makar predloži, a kamo li dogodi.

„Voleo bih da ovo bude početak nove dodatne društvene polarizacije jer bit društva je sukob, ali me brine primitivna izvedbe te polarizacije. To znači da će se opet po gradu motati crnokošuljaši i crnokapucineri, a na drugoj strani će levica organizovati ‘marševe za mir’. To me brine jer se događa da smo radikalno patriotskom interpretacijom sportskih zbivanja u nizu situacija ostali na nivou prividnog jedinstva. Dobro da je ovde deklarisano da je privid.

A to se možda najbolje pokazalo poslednjih dana kada ama baš niko nije osudio skupinu ‘navijača’, a zapravo kabadahija, koji su bili spremni putovati 650 kilometara da se u Tuzli potuku s navijačima Crvene zvezde iako Hajduk već 35 godina nema nikakvog kontakta s Crvenom zvezdom.

Ministar pravosuđa je, naravno, javno rekao da će Hrvatska sve učiniti da zaštiti svoje državljane u Tuzli umesto da zatraži preuzimanje njihovog progona. Jedan čovek je još uvek u komi, a 14 ih je u pritvoru. Nikakve reakcije na to nije bilo jer se stvorila fama da su fudbal, rukomet i drugi sportovi u kojima smo uspešni, izvan područja slobodne rasprave“, zaključuje Puhovski.