Serž Bramerc traži nastavak procesuiranja zločinaca: „Imamo stotine slučajeva koji moraju da prođu kroz suđenja, imamo 10 miliona dokumenata“ (VIDEO)

„Mnogo toga je urađeno, ali još mnogo mora da se uradi“, rekao je na početku Bramerc. Počinioci poput Mladića i Karadžića su osuđeni, mnoge žrtve su sahranjene, dok se za mnogima još traga, a negiranje genocida svakodnevno vređa nikad zalečenu ranu Bosne i Hercegovine, prenosi Slobodna Bosna.

Na obeležavanje 30. godišnjice genocida u Srebrenici, Bramerc dolazi s porukom „da se slave preživeli“, ističe da se mora slaviti život i priznati ono što je izgubljeno.

„Mnogo je toga urađeno, ali kažem, biću veoma otvoren u pogledu obaveze međunarodne zajednice da se bori protiv glorifikacije zločina. Zaista ne možemo živeti u regionu gde su ljudi osuđeni za masakr hiljada muškaraca i dečaka, a da su u svojim zajednicama heroji.

Potrebna nam je snažnija reakcija. Govor mržnje i negiranje genocida mora biti kažnjeno kao što je to slučaj u drugim evropskim državama. I mnogo toga još treba učiniti“, rekao je Serž Bramerc.

Glavni tužilac kaže da su slavljenje i negiranje prisutni u meri koju nije mogao ni da zamisli, te da je bio „optimističniji pre 15 godina, kada nije bilo tog javnog govora o slavljenju, veličanju, gde političke stranke to nisu smatrale čašću – da u svojim redovima imaju osuđene zločince“.

„Znate, kao društvo i kao region ne možete se složiti sa greškama prošlosti, ali kako ići napred, kako tražiti i graditi budućnost – oni neodgovorni političari, koji to rade svakodnevno, zaista stavljaju teret na pleća budućih generacija. Vidimo da su knjige u školama različite. Mlade generacije zaista dobijaju pogrešnu sliku o odgovornosti za prošlost“, dodao je Bramerc.

Negiranje, kao poslednja faza genocida, opasno je, ali i bolno. Bramerc u intervjuu objašnjava kako reakcija političara u regionu mora biti jača, ali i reakcija međunarodne zajednice. Naime, pretenzije za Evropom nose i zahtev za poštovanjem evropskih vrednosti, navodi on, a to su vladavina prava kao jedna od najvećih evropskih vrednosti, odgovornost, te prihvatanje istine o prošlim odgovornostima.

Kada je upitan da li je tribunal u Hagu završio svoj posao kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, Bramerc je rekao: „161 optužnica je do sada podignuta. Nemamo nijedan otvoreni predmet u Hagu. Dakle, naša glavna aktivnost je da pružimo pomoć nacionalnim vlastima. Rad Međunarodnog suda je samo jedno poglavlje ove cele priče. Mi smo odradili svoj deo, sada je na državama da urade svoje. Kažete da to traje dugo. Da, to jeste tačno. Imamo stotine slučajeva koje moraju da prođu kroz suđenja, ali sada moramo da damo podršku nacionalnim sudovima, uglavnom u vašoj zemlji. Naredne godine u julu naš mandat se završava. Nadamo se da će mandat Mehanizma biti produžen. I dalje imamo važnu ulogu da pružimo podršku nacionalnim sudovima. I dalje imamo 10 miliona dokumenata u sudu u Hagu, i moramo i dalje podnositi izveštaje Njujorku, ponekad i Briselu o tome šta je dobro i gde su potrebna poboljšanja.“

Dalje je Bramerc govorio o reviziji baze podataka i dokaza koji nisu korišćeni u Hagu, „jer se tiču pojedinaca na srednjem i nižem nivou kada je reč o političkoj i vojnoj važnosti“.

Rekao je da se njegov tim redovno sastaje sa domaćim tužiocima kako bi radili na predmetima „da revidiraju dokaze, da pripreme istražni plan, da li je potreban neki dodatni dokaz, da li se može podržati optužnica. Tako da je to ad hoc inicijativa u odnosu na specifičan predmet, zbog kojeg smo prebacili hiljade i hiljade stranica partnerima u regionu.“

Ratni zločin ne zastareva. Ipak, generacije koje tragaju za svojim najmilijim i čekaju pravdu umiru u tom prirodnom biološkom procesu, ne dočekavši pravdu i istinu. „Vreme ne pomaže“, rekao je Bramerc i nastavio: „Svedoci umiru, a roditelji čiji su sinovi ubijeni umiru, a da ne znaju gde su njihovi posmrtni ostaci – to zaista slama srce. Mi insistiramo i pozivamo sve vlade regiona da stavljaju veći akcenat na potrage za nestalim. Uvek postoji neko ko nešto zna, ko zna gde se ta tela nalaze, a nadamo se, dok možemo da razumemo da postoji neslaganje po pitanju krivičnog gonjenja ratnih zločinaca, bar se nadamo da će se sve vlade složiti da će bar zajednički tragati za tim nestalim – ali možda sam opet samo optimista razmišljajući da je to moguće. Nažalost, čak i potraga za nestalima je politizovana.“

Na samom kraju, glavni tužilac Mehanizma za međunarodne krivične sudove, Serge Bramerc, poručio je novim generacijama, ali i svima onima koji ne vide i zatvaraju oči pred istinom:

„Mi uvek preporučujemo novim generacijama, nažalost one su pod uticajem političkih lidera, da odu na internet stranice, u infocentre, da pogledaju transkripte, da slušaju svedoke, preživele, da pogledaju presude. Tamo ćete pronaći da je ono zbog čega su osobe osuđene u Hagu upravo suprotno od onoga da su oni heroji. Niko nije osuđen zato što je pomagao svojoj zajednici. Oni su osuđeni zbog kršenja Ženevskih konvencija, jer su naredili pogubljenje zatvorenika, jer su naredili vojnicima da koriste seksualno nasilje kao oružje, jer su uništili crkve, džamije, privatna domaćinstva, uništili su i raselili ljude. Ti ljudi nisu heroji i svi koji žele da znaju istinu, neka pogledaju arhive Mehanizma, svedočenja, transkripte, presude, da bi bolje razumeli šta se dešavalo u prošlosti.“