Izveštaj Kristijana Šmita danas pred UN-om: Dok ga je pisao, Dodik se nagodio

Kako prenose Vijesti.ba izveštaj se odnosi na period pre povlačenja spornih zakona iz NSRS.

U izveštaju se navodi da „kriza u Bosni i Hercegovini proizlazi iz nedavnih poteza vlasti RS i njenog bivšeg predsednika Milorada Dodika usmerenih protiv države i njenih institucija“.

„Međutim, ti potezi nisu izolovani incidenti izazvani isključivo presudom Suda Bosne i Hercegovine i naknadnom odlukom Centralne izborne komisije o prestanku Dodikovog mandata. Naprotiv, oni predstavljaju najnovije korake u dugoročno planiranoj političkoj strategiji, pripremanoj unapred“, navodi se i dodaje:

„Uprkos svemu, važno je naglasiti – možda više nego išta drugo – da mir u Bosni i Hercegovini i dalje preovlađuje, uprkos političkim tenzijama koje su usledile nakon napada na temeljne principe Opšteg okvirnog sporazuma za mir od strane političkih predstavnika vlasti RS. Strahovi da bi policijske agencije mogle biti uvučene u sukob bili su kratkotrajni. Iako rizik i dalje postoji, spor je ostao ograničen na političku sferu. Transformacija vojne moći u političke strukture, koju je omogućio Sporazum, još jednom se pokazala delotvornom. Stabilizujuća uloga EUFOR-a u tom kontekstu i odluka o povećanju broja vojnika na terenu ne smeju se potceniti.“

Šmit navodi da Bosna i Hercegovina pripada evropskoj porodici, ali da put ka članstvu u EU ugrožavaju domaće vlasti, pre svega one koje dolaze iz vladajuće koalicije Republike Srpske.

„Uporni nesporazumi među političkim elitama na državnom nivou – posebno između bivših koalicionih partnera – oko temeljnih pitanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir dodatno su se produbili nakon odluke kojom je odbijena žalba bivšeg predsednika RS Milorada Dodika na prvostepenu presudu zbog nepoštovanja Sporazuma. Među ključnim tačkama spora su: Ustavni sud BiH i njegove odluke, međunarodna zajednica i visoki predstavnik, EU i NATO integracije, državna imovina, budžet države i druga pitanja od fundamentalnog značaja za suverenitet Bosne i Hercegovine“, navodi se u izveštaju.

Navodi se i da je Ustavni sud BiH doneo nekoliko ključnih odluka o aktima i zakonima koje je NSRS usvojila u februaru 2025. Sud je poništio više zakona RS, uključujući Zakon o neprimeni zakona i zabrani rada vanustavnih institucija BiH, Zakon o dopuni Krivičnog zakonika RS, Odluku o merama i zadacima proisteklim iz neustavnih odluka institucija BiH, kao i Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu RS i njegov Pravilnik o izboru prvih članova.

„Nakon potvrde presude protiv bivšeg predsednika RS i odluke CIK-a BiH o prestanku njegovog mandata, Milorad Dodik je formalno priznao gubitak funkcije, registrovavši svoju stranku za prevremene izbore i nominovao novog kandidata za predsednika SNSD-a. Odluke koje su donele državne institucije, posebno sudovi, poslale su snažnu poruku: napadi na Sporazum, ustavni i pravni poredak BiH, te nepoštovanje presuda i zakona države imaju pravne posledice“, navodi Šmit.

Kaže se i da je funkcionalnost drugih institucija ozbiljno narušena.

„Koalicija na državnom nivou se raspala – Trojka (SDP BiH, NiP, NS) povukla se iz saveza sa SNSD-om, dok su HDZ BiH i SNSD odbili rekonstrukciju Saveta ministara. Koalicija formirana nakon izbora 2022. godine, zasnovana na kompromisu radi EU puta, nije preživela pretnje SNSD-a protiv države. Parlamentarna skupština BiH ostala je blokirana, dok Savet ministara nije ostvario očekivane rezultate“, navodi se, ali i dodaje da bi prijava SNSD-a za prevremene izbore i dogovor o reformama mogli značiti pokušaj izlaska iz izolacije – što će se tek videti.

„Odluka Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava (ECHR) u predmetu koji je pokrenuo Slaven Kovačević ukazuje da se ustavna i institucionalna pitanja moraju rešavati unutar BiH, a ne nametanjem spolja. Sud je proglasio tužbu neprihvatljivom jer je podnosilac zloupotrebio pravo na aplikaciju i nije imao status žrtve. Ova odluka ne oslobađa BiH obaveze da sprovede ranije presude Suda, ali potvrđuje da ustavne promene moraju doći iznutra, a ne spolja“, navodi se.

Navodi se i da pitanje državne imovine ostaje jedno od najvažnijih.

„Trenutna zabrana raspolaganja državnom imovinom, zasnovana na odluci Ustavnog suda BiH, stavlja u nepovoljan položaj one koji poštuju zakon. Federacija BiH, zbog veće usklađenosti s odlukama Suda, trpi veće ekonomske posledice, što bi moglo dovesti do blokade razvoja. Iako je nerealno očekivati sveobuhvatno rešenje s RS, važno je olakšati zabranu raspolaganja kako bi vlasti koje poštuju zakon mogle pokrenuti razvojne projekte.

Godinu dana pre opštih izbora 2026, Bosna i Hercegovina mora izaći iz zastoja. Iako postoje naznake da bi zemlja mogla prevazići krizu koja je kulminirala ove godine, biće potrebna politička hrabrost da lideri napuste ukopane pozicije i prihvate da je dijalog jedini mogući put napred, posebno u kontekstu predizbornog perioda. Evropska integracija mora poslužiti kao alat za okupljanje političkih stranaka. Uloga međunarodne zajednice je da stvori podsticaje za konstruktivno delovanje unutar postojećih institucija“, zaključuje Šmit.