„Kakvo odvratno stvorenje“: Suljagić reagovao na komentar Ane Brnabić o Muniri Subašić

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Знам да би свет био много бољи када би ови сви овде поименице наведени нестали, неко код Господа неко код Мохамеда или Алаха, како им згодније. овај Суљагић, по рођењу Србин, по бради потурица, прича да се не осврће на изјаве српског политичког врха. Наравно да их помно прати, прецизније него пола “ српских Срба „. По чему је Сребрници потребан неки директор сем наравно добре плате. А о Сребрници не бих губио речи, пуно је изговорено и написано углавном лажи. Једни су лагали да науде противницима, Србима, други су лагали да би се додворили првима, неки су лагали јер им тако стоји у крштеници или у крсном листу, неки су и били плаћени од разних добротвора. Жао би ми било моје бивше домовине ( отаџбина остаје заувек отаџбина), али када помислим који зликовци и протуве данас владају, сам срећан што сам отишао прво у изгнанство у Истру, па онда напустио исту и отишао у слободан свет о коме у Србији не могу ни да сањају. Хрвати и Словенци су се на њихову срећу на време извукли , а Србија данас полако настаје руска губернија, али су кинези на путу да је претекну, и да је униште, елиминирају, као што све уништавају где ставе њихову одвратну шапу. Да ли се неко сетио да упореди мало руски напад на Украјину и догађај у Сребрници. Нисам никада служио војску, али доста добро познајем ратове, устанке, немире, атентате, оружја и наоружања, тактике и слично. Сребреница је почела са вестима од 5000 погинулих/побијених, онда се полако дигло на 7 па на 8 хиљада особа, на једној страни, без података колико је било на другој страни и са чиме је та друга страна располагала. Задња помисао ми је да браним Караџића, његове трупе или босанске Србе.
   Међутим, два моја познаника из USMC, стационирана у Немачкој, један пуковник/правник, други мајор/инжињер,пилот, су ми једном приликом испричали и израчунали, обојица апсолвенти West Pointa, шта је било могуће а шта не. И шта се догодило после свршеног чина, односно питање несталих тела. И само питање одвожења 8000 особа, чиме и како, на стратиште нико није објаснио или докуметовао,одакле су српски босанци имали толико аутобуса и камиона да превезу толики број особа и да после тога такорећи нестану. Зашто сателити ( УСА, али ни руски ) нису могли да пронађу и дефиниђу толики број закопаних, који сигурно били запонаи 10 метара испод земље, и све питања над питањима, без одговора. И мој познаник пуковник ми рече да су разна питања тада, приликом нашег разговора била под бравом, чак и за њега као команданта најзначајније америчке јединице у Немачкој, Европи, задужену за сигурност УСА војника по свету. Али исто као што су српски комунисти прво заташкали и правили се слепи-глуви-и неми по питању хрватског геноцида над српским народом у 2. Св.рату, тако су и овде били апсолутно “ уздржани “ са тражењем праве истине. Ми смо у хрватским школама учили више о том геноциду над Србима, него српски ученици у Србији. Чудно ?