„U fokusu i jedna balkanska zemlja“: Šta je pozadina dolaska šefa NATO-a u Hrvatsku?

Generalni sekretar NATO-a i bivši holandski premijer, koji je tu funkciju preuzeo u oktobru 2024. u Zagrebu će se sastati sa hrvatskim predsednikom Zoranom Milanovićem, potom i sa premijerom Andrejom Plenkovićem i predsednikom Hrvatskog sabora Gordanom Jandrokovićem.

Rute dolazi u Hrvatsku u okviru svoje turneje po državama članicama NATO-a, u vreme kada se Vlada odlučuje da učestvuje sa finansijskim doprinosom od 15 miliona evra u njihovom programu PURL – u kojem se novcem članica puni fond za naoružavanje Ukrajine američkom vojnom opremom.

Time se hrvatski doprinos vojnoj pomoći za Ukrajinu podiže na 240 miliona evra, a ukupna pomoć na 350 miliona evra.

Na sastanku se očekuju razgovori o Ukrajini, ali i o bezbednosnoj situaciji na zapadnom Balkanu, posebno u Srbiji, gde je vidljiv ruski i kineski uticaj, a zatim i srpski uticaj u Crnoj Gori, koja je članica NATO-a, i u Bosni i Hercegovini kroz Republiku Srpsku.

Hrvatska će izneti širu sliku o Srbiji

NATO održava godišnje vojne vežbe sa Srbijom, ali Hrvatska će svakako šefu NATO-a dati i mnogo širu sliku o tome na šta treba obratiti pažnju u Srbiji, kako, kažu diplomatski izvori, ne bi nastao bezbednosni vakuum u regionu.

Kada je reč o Grenlandu, hrvatski državni vrh se slaže po tom pitanju, u smislu da je reč o danskoj teritoriji i da se tako nešto ne može pozdraviti, ali su, kao i čelnici drugih članica EU i NATO-a, oprezni u ocenama Trampove politike.

Izbegava se kritika američkog predsednika, pa tako Milanović otvoreno kaže da nije u interesu Hrvatske da kaže sve što misli o takvom potezu, a Plenković navodi da ne misli da bi trebalo biti američke intervencije na Grenlandu i da nema nikoga unutar Evropske unije ko bi mogao pozdraviti ili odobriti takvu situaciju.

Pritom kaže i da je, prema Hininom izveštaju, vidljiva promena politike u kojoj SAD povlači poteze „koji brzo rešavaju pitanje njihovih interesa“.

Kada je reč o Koaliciji voljnih, savezu država koje pomažu Ukrajini, tu već konsenzusa nema.

Milanović ne vidi svrhu u takvom okupljanju jer smatra da toliko različitih država ne može imati iste interese.

Hrvatska se odlučila za varijantu vojne, finansijske i diplomatske pomoći, ali bez namere da šalje vojnike u Ukrajinu kada se postigne mir, za razliku od Francuske i Velike Britanije, koje su spremne da pošalju i vojne snage za očuvanje mira unutar granica Ukrajine.

I Plenković i Milanović ponavljaju da Hrvatska neće slati vojnike, ali predsednik je otišao korak dalje i, kao vrhovni zapovednik, naredio načelniku Generalštaba Oružanih snaga Tihomiru Kundidu da hrvatska vojska ne učestvuje u vojnoj dimenziji koalicije dobrovoljnih.

Plenković se s tim ne slaže jer, po njegovim rečima, time „izostaje potpuna informisanost hrvatske vojske“.

Poznata je i epizoda iz 2024. godine, kada se Milanović protivio slanju hrvatskih oficira na obuku u NATO-ov centar za Ukrajinu u Nemačkoj, dok je Plenković bio za to.

Na kraju je Hrvatski sabor o tome trebao doneti odluku dvotrećinskom većinom, ali kada je HDZ shvatio da deo opozicije neće stati na njihovu stranu, glasanje je povučeno iz procedure.

Položaj Hrvata u BiH

Milanović je još 2022. imao zategnute odnose sa NATO-om, kada je poručio da treba blokirati pristup Švedske i Finske toj organizaciji dok se ne izmeni izborni zakon u BiH.

Takve izjave davao je u Hrvatskoj, ali kada je otišao na samit NATO-a u Madrid, izjave su bile prilično ublažene, iako je naglasio važnost izmene izbornog zakona u BiH, koji ovako postavljen ide na štetu tamošnjih Hrvata kao konstitutivnog naroda.

Milanović je tadašnjem glavnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu slao i pismo u kojem je upozoravao na položaj Hrvata u BiH.

Sada, u svom drugom mandatu, Milanović je generalno mnogo suzdržaniji i pristojniji u kritikama, pa tako i prema šefu NATO-a s kojim će se sastati u ponedeljak.

U izjavi za medije u petak poručio je da je Rute „glavni tajnik“, dakle osoba koja ni o čemu ne odlučuje niti raspolaže novcem, ali je, kaže, dobrodošao u Hrvatsku, iako se često ne slaže s onim što govori.

„Kada govori, nije jasno u čije ime govori, ali govori puno stvari koje ja uopšte ne podržavam. Dakle, u ponedeljak će biti ovde gost, popričaćemo, ali to nije osoba koja donosi odluku. Danska donosi odluku. U svom domenu i u razmerima svojih snaga, uticaja, moći, novca i vojne sile“, poručio je Milanović.

Naoružanje

Uz premijera biće i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Ivan Anušić, ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman, načelnik Glavnog štaba Oružanih snaga general-pukovnik Tihomir Kundid, kao i posebni savetnik premijera Damir Krstičević.

U Vojarni „Pukovnik Marko Živković“ na Plesu obići će avione Rafale, bespilotne letelice Bajraktar i helikoptere Black Hawk.

Hrvatska je najavila značajne investicije u vojnu opremu, uključujući nabavku nemačkih tenkova Leopard i francuskih samohodnih haubica Caesar. U 2025. godini ukupna izdvajanja za odbranu iznosila su milijardu i 931 milion evra, što predstavlja 5,25 odsto budžeta i 2,08 odsto BDP-a, čime su u potpunosti ispunjene hrvatske obaveze prema NATO-u o izdvajanjima od najmanje dva procenta BDP-a za odbranu.