Zapadni Balkan pod oružjem: Srbija dovodi Kinu i Rusiju, ostali sa NATO

Analitičari upozoravaju da takva međusobno suprotstavljena savezništva doprinose, u manjoj ili većoj meri, na preslikavanje globalnih rivalstava na Zapadni Balkan. Region koji pre četvrt veka izašao iz poslednjeg rata koji je pratio raspad Jugoslavije, tako ostaje u bezbednosnim rizicima, piše u obimnom istraživanju Radio Slobodna Evropa (RSE).

Najizraženiji kontrast je onaj između Kosova i Srbije. Dok Kosovo teži dubljoj integraciji u NATO, Srbija paralelno sa saradnjom NATO-om produbljuje vojnu saradnju sa Pekingom i Moskvom. Srbija i Bosna i Hercegovina (BiH) dve su države Zapadnog Balkana koje ne priznaju nezavisnost Kosova, baš kao i Kina i Rusija.

Bivši albanski ministar odbrane Fatmir Mediu kaže za RSE da je ova kombinacija Zapadni Balkan odavno pretvorila u minijaturnu varijantu globalnih rivaliteta.

„Bezbednost danas nije samo pitanje odbrane. Ona je pitanje infrastrukture, tehnologije, politike, ekonomije i vojske. Uzimajući sve to u obzir, odnosi koje je Srbija izgradila sa Rusijom i Kinom predstavljaju razlog za ozbiljnu zabrinutost“.

Harmonizacija vojnih strategija, sa evroatlantskim ciljevima što su proklamovale sve države regije, ostaje ključno pitanje i za Nikolu Lunića, konsultanta za geopolitiku i bezbednost iz Beograda.

„Bilo bi očekivano da – ukoliko sve zemlje jednog dana žele da uđu u NATO i Evropsku uniju – evropska bezbednosna struktura bude u potpunosti usklađena. To podrazumeva i koordinaciju vojnih nabavki. Ali to se, naravno, ne dešava u našem regionu, zbog nedovršene istorije i često nacionalističkih i agresivnih narativa“.

Od šest država Zapadnog Balkana, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija su članice NATO-a; Kosovo i Bosna i Hercegovina teže članstvu, dok je Srbija, iako zvanično vojno neutralna, deo NATO programa „Partnerstvo za mir“.

Zemlje članice NATO-a, u principu, imaju naoružanje koje je dizajnirano ili prilagođeno na način koji ga čini međusobno kompatibilnim, što znači da oprema mora da „govori istim tehnološkim jezikom“.

Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI), Srbija je u poslednjih pet godina imala najveće vojne izdatke u regionu Zapadnog Balkana, kupujući oružje i sa Zapada i sa Istoka.

Samo u 2024. godini izdvojila je 2,2 milijarde dolara za vojsku – gotovo pet puta više od Albanije, članice NATO-a. Kosovo je u istom periodu odvojilo oko 162 miliona, u poređenju sa 90 miliona koliko je potrošilo 2020. godine.

Za Fatmira Mediua, ovakav disbalans u vojnim ulaganjima podiže „crvenu zastavicu“.

„Srbija – ako pogledate njene politike u Bosni i Hercegovini, a naročito na Kosovu – nikada nije odustala od pretenzija da štiti, kako kaže, srpsko stanovništvo. To je isti narativ koji je koristila i Rusija [za invaziju na Ukrajinu]. Dakle, ona neće odustati od dominacije na Balkanu“, kaže Mediu.

Kao opravdanje za naoružavanje, Vučić često pominje „pretnje iz susedstva“. „Mi nikoga nećemo dirati, samo ćemo braniti svoju teritoriju i svoj integritet“, poručio je početkom septembra u Pekingu.

Po mišljenju Nikole Lunića, takva retorika prvenstveno služi unutrašnjim političkim potrebama. Ali i dodaje, pokušaji Srbije da balansira između svih, uključujući Kinu i Rusiju, mogli bi joj se u jednom trenutku „obiti o glavu“.

„Ako aktuelna geopolitička kriza eskalira, i sama Srbija bi se našla u veoma osetljivoj situaciji, gde niko ne bi prihvatio njen neutralni status. U takvom scenariju, svi bi je doživljavali kao nepouzdanog partnera“, ocenjuje Lunić.

Bivši zvaničnik NATO-a, Džejmi Šej (Jamie Shea), kaže da Kina traži oslonac u Evropi, a Srbija – sa svojim ekonomskim potrebama i stalnim kolebanjima između Istoka i Zapada – predstavlja privlačnog partnera.

On ne isključuje mogućnost da bi se Vučić, pod pritiskom unutrašnjih turbulencija i regionalnih tenzija, mogao konfrontirati i sa susedima.

Šej naglašava da NATO mora pažljivo pratiti bezbednosna dešavanja duž granica i u područjima sklonim nestabilnosti.

„Mislim da je sada važno da NATO ima specijalnog izaslanika u regionu, koji bi radio zajedno sa predstavnicima EU i SAD“, rekao je Šej.

U nastavku pročitajte s Srbija na Zapadnom Balkanu trguje oružjem i vojno sarađuje:

Dok redovno održava vežbe sa NATO državama, shodno članstvu u programu Alijanse „Partnerstvo za mir“ u kojem je od 2006. godine, Srbija unapređuje i vojnu saradnju sa Kinom, dok je saradnja sa Rusijom manjeg obima nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Osnov za saradnju sa svima, zacrtan je odlukom o vojnoj neutralnosti koju je Skupština Srbije usvojila 2007. godine.

Na poslednjem sastanku zvaničnika Srbije i NATO-a, tokom posete Bogradu komandanta Komande združenih snaga NATO u Napulju Stjuarta Manča (Stuart Munsch), poruka zvaničnika Srbije bila je da “ Srbija ostaje vojno neutralna i otvorena za saradnju sa NATO radi stabilnosti i bezbednosti u regionu“.

Vojska Srbije od 2005. sarađuje sa mirovnom misijom KFOR na Kosovu.

Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija su članice NATO-a, Bosna i Hercegovina i Kosovo opredeljene su da jednog dana to postanu.

Srbija se graniči i sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, koje su takođe sve članice NATO-a, a ujedno i Evropske unije.

U Beogradu je 20. septembra 2025. održana vojna parada pod nazivom „Snaga jedinstva“ na kojoj se pokazalo 2.500 sredstava naoružanja i vojne opreme, 600 vozila, 70 vazduhoplova i 20 plovnih objekata sa 10.000 učesnika koji su prodefilovali ispred Palate Srbija.

Povod za paradu državni praznik, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, u februaru 2022, Srbija nije učestvovala u vojnim vežbama i obukama sa Rusijom, niti u vežbama koje organizuje Organizacija za kolektivnu bezbednost, pod pokroviteljstvom Rusije.

Na drugoj strani, krajem jula 2025, specijalne jedinice Vojske Srbije održale su prvu zajedničku obuku sa vojnicima iz Kine, u kineskoj provinciji Hebej na severu zemlje, uprkos upozorenju Brisela Beogradu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 3. septembra , nakon prisustva vojnoj paradi u Pekingu, da je taj događaj iskoristio da sagleda „šta bi bilo zanimljivo da se nabavi za potrebe Vojske Srbije kako bi ona bila odvraćajući faktor za svakog eventualnog agresora iz susedstva“.

Sporazum o vojnoj saradnji od aprila Srbija ima i sa Mađarskom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zalaže se za stvaranje vojnog saveza sa Mađarskom, koja je članica EU i NATO-a.

Budimpešta i Beograd tada su dogovorili zajedničke obuke, helikopterske i druge vežbe, saradnju u sektorima namenskih industrija, sajber bezbednosti, mirovnih operacija, vojnog obrazovanja i medicine.

Beograd je sredinom marta kao provokaciju okarakterisao deklaraciju koju su tada u Tirani potpisali Albanija, Hrvatska i Kosovo. Reč je o dokumentu kojim se osnažuje saradnja u odgovorima na bezbednosne izazove koji bi mogli da ugroze regionalnu stabilnost.

Uvoz i izvoz naoružanja i vojne opreme

Naoružanje i vojnu opremu Srbija uvozi i sa istoka i sa zapada. Ministarstvo odbrane Srbije u više navrata je odbilo da dostavi informacije na upit RSE o vrednosti nabavki naoružanja iz Rusije i Kine, označavajući te podatke kao „tajne“.

Šta je poznato?

Do ruske invazije na Ukrajinu umnogome se oslanjala na rusko naoružanje. Međutim, sa tim nabavkama je prestala nakon početka invazije, da bi dve godine kasnije Beograd uvezao ruski antidron sistem Repelent . Reč je ranije ugovorenoj i plaćenoj nabavci, koja upravo zbog rata u Ukrajini nije mogla biti isporučena.

Srbija je iz Kine nabavila borbene dronove, prvi su predstavljeni 2020. godine. Tako je postala prvi operater kineskih projektila u Evropi. Isti slučaj je bio i sa kineskim borbenim dronovima CH-92A koji su javnosti predstavljeni u julu 2020. godine. Takođe, raketni sistem za protivvazduhoplovna dejstva FK-3 Srbija je od Kine nabavila 2022.

Zbog intenziviranje saradnje sa Kinom, na adresu zvaničnog Beograda stigla su upozorenja i kritike iz Evropske unije, čijem članstvu Srbija zvanično teži.

Nabavku francuskih borbenih aviona Rafal dogovorenu tokom posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji, u avgustu 2024. godine.

Time je Srbija prvi put u vojno vazduhoplovstvo uvela zapadne avione. Vrednost nabavke 12 borbenih aviona i prateće robe i usluga procenjuje se na 2,7 milijardi evra.

Srbija je sa susednom Mađarskom, članicom EU i NATO, u aprilu 2025. potpisala novi sporazum o saradnji u oblasti odbrane.

Vučić je tada rekao da je Beograd, nakon što je od Budimpešte prošle godine kupio oklopne transportere BTR-80A, zainteresovan za nabavku drugih sistema zaostalih u Mađarskoj iz sovjetskog perioda, kao i za nova borbena vozila Links KF-51 koje Mađarska proizvodi u saradnji sa nemačkim Rajnmetalom.

Dodao je da Mađarska od Srbije kupuje municiju kalibra 7,62 i da je zainteresovana za borbena vozila 8×8 srpske proizvodnje.

Vojna saradnja Srbije i Izraela našla se u fokusu javnosti u svetlu optužbi Ujedinjenih nacija na račun Izraela za kršenja ljudskih prava i ratne zločine.

I dok je, prema rečima Vučića, sredinom juna Srbija, nakon napada Izraela na Iran, zaustavila izvoz municije u sve države, pa i Izrael, i dalje nije poznato šta je i u kojim količinama prethodno izvezeno u Izrael.

Ostatak teksta pročitajte na ovom linku.