„Kralj Donbasa“: Ko je Rinat Ahmetov, ukrajinski milijarder, na čiji zahtev je sud u Amsterdamu zaplenio imovinu Turskog toka?

Do aneksije Krima od strane Rusije 2014. DTEK je bio najveći akcionar „Krimenerga“ (57,49 odsto), ali je 2015. godine Državni savet republike nacionalizovao kompaniju.

Godine 2017. na Krimu je osnovana istoimena struktura kojoj su prenete sve energetske mreže na poluostrvu. Ukrajinska kompanija je, sa svoje strane, promenila pravnu adresu iz Simferopolja u Kijev.

U novembru 2023. godine Stalna arbitražna komora u Hagu obavezala je Rusiju da kompaniji Rahmetova isplati odštetu za gubitke nastale eksproprijacijom krimskih sredstava u iznosu od 207,8 miliona dolara, plus kamate i troškove arbitraže.

Moskva je osporila odluku pred Državnim apelacionim sudom u Hagu. Razmatranje ovog slučaja još traje. Ipak, u julu ove godine, na zahtev DTEK-a, Okružni sud Amsterdama odredio je zaštitnu meru i zamrzao sredstva SST na računima u holandskoj banci ABN Amro kao obezbeđenje potraživanja Ukrajine prema Rusiji na osnovu presude haške arbitraže.

Ko je Rinat Ahmetov?

Decenijama unazad, najbogatiji ukrajinski biznismeni uživali su ogroman ekonomski i politički uticaj u svojoj zemlji. Međutim, od ruske invazije, najpoznatiji ukrajinski oligarsi izgubili su milijarde u prihodima.

Najbogatiji Ukrajinac Rinat Ahmetov za mnoge je oličenje oligarskog sloja, piše BBC.

Sin rudara koji je postao samoupravni milijarder, poznat je širom Ukrajine kao „Kralj Donbasa“.

Pored toga što poseduje ogromne delove čelične i ugljene industrije na istoku, uključujući čeličanu Azovstal, koja je sada u ruševinama, on je vlasnik i fudbalskog kluba Šahtjor Donjeck, jednog od najboljih timova u zemlji, a bio je vlasnik i jednog od glavnih televizijskih kanala u Ukrajini.

Ali, pored izuzetnog bogatstva, ukrajinski oligarsi su takođe poznati po političkoj moći koju drže.

Londonski think tank Čatam Haus 2017. je ocenio da oni predstavljaju „najveću opasnost za Ukrajinu“.

Kroz široku mrežu saveznika i lojalnih poslanika, ukrajinski oligarsi su više puta uticali na donošenje zakona u korist svojih poslovnih imperija.

Predsednik Volodimir Zelenski nazvao ih je „grupom ljudi koji misle da su važniji od zakonodavaca, vladinih zvaničnika ili sudija“.

Međutim, kao i mnogi obični građani, od početka ruske invazije na istok Ukrajine 2014. njihovi poslovi su razarani projektilima, a imovina izgubljena pod ruskom okupacijom.

Mnogi su smatrali da je, kao najbogatiji Ukrajinac, Ahmetov od samog početka trebao više da učini kako bi suzbio separatizam koji je podržavala Rusija u njegovom rodnom regionu.

Kako se ruski uticaj, potpomognut vojnom silom, širio u Donbasu, on je svojim fabrikama naredio da oglašavaju sirene u znak protesta. Takođe je davao izjave kritične prema separatistima.

Međutim, kada je reč o finansiranju i podršci otporu, kritikovan je zbog premalog angažovanja. Posebno u poređenju sa drugim ukrajinskim tajkunom, milijarderom Igorom Kolomoiskim.

U martu 2014. godine, Kolomoiski je imenovan za guvernera regiona Dnjipro, na jugoistoku Ukrajine.

Kako je sukob eskalirao, Kolomoiski je uložio milione u ukrajinske dobrovoljačke bataljone. Nudio je nagrade za hvatanje militantnih grupa podržanih od strane Rusije i snabdevao ukrajinsku vojsku gorivom.

Zatim se 2019. godine, sukobio sa prethodnikom predsednika Zelenskog, Petrom Porošenkom.

Kako je rat u istočnoj Ukrajini odmicao, a gubici fabrika, rudnika i plodnog zemljišta se nastavili, propast ukrajinskih oligarsa bila je u punom jeku.

Sledeći udar došao je krajem 2021. kada je Ukrajina usvojila tzv. „zakon o de-oligarhizaciji“.

Novi zakon predsednika Zelenskog definisao je oligarha kao osobu koja ispunjava tri od četiri sledeća kriterijuma: posedovanje uticaja u medijima ili politici, vlasništvo nad monopolom i ostvarivanje milionskih prihoda godišnje.

Radio Slobodna Evropa svojevremeno je pisala o „rastućim tenzijama između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i Ahmetova oko niza pitanja, uključujući cene energije, medijsko izveštavanje i nove restrikcije za moćne biznismene“.

Svi koji su ispunjavali ove kriterijume bili su podložni dodatnim proverama i zabranjeno im je finansiranje političkih partija.

Kako ne bi završio na spisku Zelenskog, Rinat Ahmetov je predao svoje medijske licence ukrajinskoj vladi.

Međutim, zatim je došlo do dramatične eskalacije konflikta – ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

Rat je dodatno pojačao gubitke prihoda najbogatijih Ukrajinaca. Na pitanje da li će njihov pad ojačati ukrajinsku demokratiju, Sevgil Musajeva, glavna urednica popularnog sajta Ukrainska Pravda odgovara: „Apsolutno,“. „Ovaj rat je početak kraja oligarha u Ukrajini.“

„Zakon o de-oligarkizaciji bio je jedan od prvih značajnih okidača njihove propasti,“ dodaje Serhij Leščenko, nekada jedan od najistaknutijih ukrajinskih istraživačkih novinara, a sada savetnik šefa kabineta predsednika Zelenskog.

„Ali kako je rat eskalirao, život oligarsima je postao još teži,“ kaže on za BBC. „Bili su primorani da se fokusiraju na preživljavanje, a ne na domaću politiku.“

Sada, kaže Musajeva, na civilnom društvu i institucijama za borbu protiv korupcije je da spreče pojavu novih oligarha. I, naravno, sama opstojnost demokratije u Ukrajini zavisi od ishoda rata sa Rusijom.
Week

Rođen 1966. godine kao sin rudara Rinat Ahmetov je počeo da preuzima rudarske resurse tokom 1990-ih, u periodu „divljeg zapada“ privatizacije koji je usledio nakon raspada Sovjetskog Saveza i sticanja ukrajinske nezavisnosti.

Ahmetov je osnivač kompanije System Capital Management (SCM), koja poseduje čeličane i poljoprivredne objekte širom Ukrajine, a prema Bloombergu, njegova procenjena neto vrednost iznosi 6,93 milijarde dolara.

Ahmetov je bio i poslanik u parlamentu u periodima 2006–2007. i 2007–2012.

U jednom razgovoru za Forbes, obećao je da će obnoviti Marijupolj i ostatak Ukrajine nakon završetka rata, dodajući da „neće štedeti ni na troškovima ni na naporima da ostvari taj cilj“.

Ahmetov, koji je ranije podržavao pro-moskovsku Partiju regiona bivšeg predsednika Viktora Janukoviča, nije uvek imao najbolje odnose sa vladom u Kijevu.

Fondacija Rinata Ahmetova je najveća privatna humanitarna organizacija u Ukrajini i od aneksije Krima 2014. godine pružila je humanitarnu pomoć za spasavanje 3,5 miliona ljudi iz regiona Donbasa, prema EU Reporter.

Rođen je 21. septembra 1966. On je etnički Volžanski Tatar i praktikujući sunitski musliman.

Ahmetov je imao starijeg brata, Igora, koji je takođe radio kao rudar, ali je morao da se povuče zbog zdravstvenih komplikacija izazvanih radom. Igor je preminuo 24. januara 2021. godine.

Ahmetov je diplomirao ekonomiju na Donjeckom nacionalnom univerzitetu 2001. godine.

Ahmetov je oženjen Lilijom Smirnovom i imaju dvoje dece.

Prema podacima Forbsa od avgusta ove godine Ahmetov je bogat 7,9 milijardi dolara, navodno čeka isporuku jahte duge 145 metara pod nazivom Project Luminance, koja ga je koštala 500 miliona dolara. Takođe poseduje vilu u Francuskoj i stan u Londonu.

„Ja sam u Ukrajini i ne nameravam da napustim zemlju. Delim ista osećanja sa svim Ukrajincima: iskreno čekam pobedu Ukrajine u ovom ratu“, kazao je.