Sporazum Novi Start ističe za nekoliko dana, novog ni na vidiku: SAD i Rusija na ivici nove trke u naoružanju

Ako se u poslednjem trenutku ne postigne neki dogovor – na šta zasad ništa ne ukazuje – nijedna pravila više neće ograničavati dve sile u širenju svojih arsenala nuklearnog oružja velikog dometa. To će se desiti prvi put od 1972. godine, kada su Ričard Nikson i Leonid Brežnjev potpisali odgovarajuće sporazume.

Novi Start je zaključen 2010. godine između Baraka Obame i Dmitrija Medvedeva i stupio je na snagu godinu dana kasnije.

Mogao je biti produžen jednom, što je učinjeno 2021. U septembru 2025. Vladimir Putin je predložio da obe zemlje još godinu dana poštuju ograničenja predviđena sporazumom, kako bi u tom periodu našle mogućnost za novi dogovor.

Donald Tramp od tada nije dao zvaničan odgovor, a u januaru je u intervjuu za Njujork tajms rekao Novom Startu: „Istekne – istakne. Sklopićemo bolji sporazum“.

Značaj ovakvih sporazuma je u tome što oni ne samo da postavljaju kvantitativna ograničenja na raspoređivanje nuklearnog oružja, već i obavezuju strana na razmenu informacija, objasnila je Rojtersu Darja Dolzikova, ekspertkinja Kraljevskog združenog instituta za odbrambena istraživanja. Takva razmena, po njenim rečima, predstavlja ključni način da se razume „od čega druga strana polazi, koje su njene brige i motivi“.

Bez novog sporazuma, zemljama će preostati da deluju polazeći od najgoreg scenarija u vezi sa tim koje oružje protivnik proizvodi, testira i raspoređuje, kaže Nikolaj Sokol, bivši sovjetski i ruski pregovarač za naoružanje.

„To je samoodrživi proces. I, naravno, u nenadziranoj trci u naoružanju situacija će postati izuzetno nestabilna“.

U Vašingtonu su se formirala dva tabora, navodi Rojters. Zagovornici zaključivanja novog sporazuma smatraju da bi to pokazalo političku volju da se izbegne trka u naoružanju i dalo vreme za razvoj buduće strategije.

Protivnici pak veruju da se SAD trebaju osloboditi ograničenja kako bi povećale svoj arsenal, imajući u vidu brzo jačanje nuklearnog potencijala Kine, i smatraju da bi potpisivanje novog sporazuma predstavljalo znak slabosti.

Tramp je izjavio da bi želeo sporazum sa Rusijom i Kinom, koji u svojim odredbama ne bi imao ograničenja. Peking odbija da razgovara o toj temi, ističući da je njegov nuklearni arsenal znatno manji nego kod Rusije i SAD.

Po proceni, Kina raspolaže otprilike 600 nuklearnih bojevih glava, dok prognoze Pentagona predviđaju da bi ih do 2030. mogla povećati na više od 1000.

Glavni razlog zbog kojeg SAD nisu reagovale na Putinovu ponudu da se ograničenja produže još godinu dana jeste konsenzus američkih stručnjaka i političara o potrebi za proširenjem strateškog arsenala SAD, smatra Pavel Podvig, viši naučni saradnik UN Instituta za istraživanje razoružanja.

Među argumentima za takav stav, po njegovim rečima, su jačanje kineske vojne moći, što stvara „problem dva rivala“ (od 2030-ih SAD će se po prvi put suočiti istovremeno sa dve snažne nuklearne sile – Rusijom i Kinom), istorija nepoštovanja sporazuma od strane Rusije i optimizam u vezi sa mogućnošću pobede u trci u naoružanju.

Podvig kaže da jedan od problema sa prihvatanjem ruske ponude u njenom sadašnjem obliku je nemogućnost sprovođenja inspekcija.

„Nije problem što SAD ne znaju stanje ruskih oružanih snaga. Ali inspekcije su važan simbolički element sporazuma, koji signalizira koliko ozbiljno država shvata svoje obaveze“.

Inspekcije nuklearnih objekata prema Novi Start su prekinute 2020. godine zbog pandemije kovida. Kasnije je Putin započeo rat u Ukrajini, a u avgustu 2022. Rusija je odbila da SAD izvrše inspekciju, dok je 2023. Putin istupio iz sporazuma.

Ako Sjedinjene Države budu smatrale da više nisu vezane obavezama iz sporazuma, mogle bi da počnu da vraćaju bojeve glave koje se nalaze u rezervi u operativnu upotrebu i da njihov broj povećaju sa 1.550 na približno 3.500, smatra Podvig.

Zameniti Novi Start novim sporazumom neće biti lako, navodi Rojters. S jedne strane, Rusija je razvila nove vrste naoružanja koje se ne uklapaju u okvire sporazuma koji ističe, kao što su krstareća raketa „Burevestnik“, hipersonična raketa „Orešnik“ i torpedo „Posejdon“.

S druge strane, Tramp namerava da uspostavi sistem protivraketne odbrane „Zlatna kupola“, koji se u Moskvi smatra pokušajem da se promeni ravnoteža strateških snaga.