Na istočnom rubu Evrope u toku je egzistencijalna borba oko pravog značenja demokratije, Tramp je tu da pripomogne

Rumunija, zemlja od 19 miliona stanovnika koja se graniči sa Ukrajinom, sada je u centru transatlantskog spora između saveznika predsednika SAD i evropskih centrista koji strahuju da Moskva manipuliše ključnim izborima.

U pitanju je ustavna kriza koja je eksplodirala u novembru kada je ultranacionalistički, proruski kandidat Kalin Đorđesku došao niotkuda da pobedi u prvom krugu predsedničke trke, piše Politico.

Usred široko rasprostranjenog šoka u Bukureštu i šire, vlasti su počele da razmatraju Đorđeskovu kampanju.

Otkrili su navodne finansijske nepravilnosti i veze sa neugodnim likovima. Bilo je i izveštaja da je Đorđesku imao koristi od stranog mešanja, uključujući ogromnu operaciju uticaja na TikTok. Prst sumnje ukazao je na Rusiju.

U decembru, nekoliko dana pre drugog kruga između Đorđeskua  koji je kritikovao NATO i izrazio svoje divljenje Vladimiru Putinu  i proevropskog kandidata, rumunski Ustavni sud je presudio da su  izbori kompromitovani i da moraju biti otkazani.

Repriza je zakazana za maj, pošto istražitelji nastavljaju sa radom. Ali u nedelju su izborne vlasti zabranile Đorđesku da učestvuje. Ima 48 sati da se žali na odluku, ali izgleda da je malo verovatno da će uspeti u toj ponudi.

Za cinike i kritičare uključujući Trampovog moćnog savetnika milijardera Elona Maska ova odluka je još jedan dokaz zataškavanja evropskog establišmenta, jer stare stranke udružuju snage sa dubokom državom.

Problem za rumunsku demokratiju jeste što mnogi unutar zemlje, kao i neutralni posmatrači, vide nešto istine u ovoj žalbi. Razočarenje u politički establišment je široko rasprostranjeno. Đorđesku je ponudio radikalnu promenu.

Na drugoj strani argumenta su oni u proevropskom centru u Bukureštu, Briselu i drugde, koji strahuju da se klasična ruska operacija uticaja umešala u izbore još jedne zemlje.

U nedelju je reakcija bila neposredna. Pristalice Đorđeskua sukobile su se sa policijom ispred izbornog biroa i svojim gnevom zapalile društvene mreže.

Đorđesku se i sam uključio u narativ zavere, odlučivši da internacionalizuje svoje poteškoće.

„Direktan udarac u srce svetske demokratije“, napisao je on na platformi X. „Ako padne demokratija u Rumuniji, ceo demokratski svet će pasti! Ovo je samo početak. To je tako jednostavno! Evropa je sada diktatura, Rumunija je pod tiranijom!“

Sve u vezi sa Đorđeskuovom pričom čini ga privlačnim razlogom da se Trampovi otvoreni poslanici zauzmu.

Kao nezavisni, on se protivio LGBTQ+ pravima, kritikovao je EU i podršku Ukrajini, i izrazio divljenje Putinu, rumunskom fašističkom rukovodstvu i Drakuli.

TikTok video snimci ovog 62-godišnjaka uključivali su scene na kojima se vidi kako vežba na stazi i nosi tradicionalnu rumunsku odeću dok jaše konja.

I Mask i američki potpredsednik Džej Di Vens već su osudili prošlogodišnje poništenje izbora kao dokaz da evropsku politiku korumpiraju elite koje ne mogu da prihvate rezultat.

Musk je u nedelju retvitovao postove na X u kojima je osudio odluku izbornog biroa da zabrani kanidaturu Đorđeskua i rekao da je to „ludo“. Takav komentar bi mogao dodatno da podstakne neslaganje u Rumuniji.

„Ako ove izjave ponovo dođu od Vensa i Maska ili bilo koga drugog, ljudi će osetiti da je Trampova administracija dodatno potvrdila njihove pritužbe“, rekla je Oana Popesku-Zamfir, direktorka Globalfokus centra, istraživačkog centra za spoljnu politiku i bezbednost u Bukureštu. „Ovo nije samo rusko mešanje, to je dvostruko mešanje Rusije i Vašingtona“.

NATO baza

Novo slaganje između Kremlja i Bele kuće zadaje glavobolje u Bukureštu. Tokom Hladnog rata, Rumunija je bila jedna od najprozapadno orijentisanih evropskih zemalja pod komunističkom vlašću, održavajući veze sa Sjedinjenim Državama, dok je ostala oprezna prema Moskvi.

Većina političara u zemlji i mnogi glasači smatraju članstvo Rumunije u NATO-u i prozapadna gledišta nešto o čemu se ne može pregovarati. U Rumuniji se nalazi lokacija američkog raketnog štita i velika baza NATO-a koja se transformiše u najveću alijansu u Evropi. Takođe je država igrala važnu ulogu kao transportno čvorište za Ukrajinu.

Ali u Trampovoj eri, sve se promenilo i preovlađujuća pro-EU, proamerička politička kultura Rumunije je u opasnosti. Ovih dana, okrenuti Zapad prema Vašingtonu više ne znači automatski okretanje leđa Moskvi.

„Cela stvar na kraju ide u korist Kremlja“, rekla je Popesku-Zamfir. „Bilo je toliko otkrića u proteklih nekoliko dana između Đorđeskua i njegovih birača i pristalica i Kremlja. Normalno, u zemlji kao što je Rumunija sa dosta antiruskog osećanja, očekivali biste da ovo odvrati ljude. Ali mislim da se dešava upravo suprotno.“

Kako se čini da su Amerikanci srećni što rade sa Moskvom, mnogi Rumuni će osećati da ne mogu da izbegnu ruski uticaj, rekla je ona.

„Mislim da je to krajnji cilj Kremlja: haos i konfuzija na kratak rok,  a oni su to već postigli, i na duži rok, imati čvrst otisak i vidljivije prisustvo“, rekla je Popesku-Zamfir. „Ovo nema za cilj da ih dopadne, već da ih se plaše. Mislim da će se i to postići“.