Rusija gomila vojsku na finskoj granici, ovo su dokazi

Granica duga više od 1.300 kilometara, koja vijuga kroz četinarske šume i močvare, ulaskom Finske u NATO postala je najduža dodirna tačka između Saveza i ruske sfere uticaja.

Finska javna televizija redovno analizira satelitske snimke kako bi pratila ruske aktivnosti, a najnovija analiza otkriva značajne promene.

Obnova baza i gomilanje trupa

Analiza objavljena krajem januara, prenosi Index.hr, pokazuje da je Rusija počela sa obnovom garnizona iz sovjetskog doba u Petrozavodsku, koji je godinama bio napušten.

Glavni grad Republike Karelije udaljen je oko 175 kilometara od finske granice, a u njemu se već nalaze vazduhoplovna baza i skladište opreme.

U gradskoj četvrti Rybka sada su iskrčene velike šumske površine i primećene su desetine vojnih vozila.

„Građevinski radovi ukazuju na to da se objekat priprema za trajnu upotrebu“, rekao je za Jle vojni stručnjak Marko Eklund, koji više od 25 godina prati kretanje ruskih oružanih snaga.

Prema njegovim rečima, garnizon bi mogao da služi za smeštaj novog 44. armijskog korpusa, koji Rusija planira da uspostavi u Kareliji.

Taj korpus bi trebalo da obuhvati 15.000 dodatnih vojnika, kojima će biti potrebni smeštaj i poligoni za obuku. Uz to, nastavljaju se i radovi na vojnom gradu u Kandalakši, o čemu je Jle izveštavao i prošle godine.

Satelitske snimke pokazuju da je u garnizonu Luptše-Savino, stotinak kilometara od finske granice u podnožju poluostrva Kola, izgrađeno nekoliko novih zgrada.

Eklund smatra da bi se proširenje moglo koristiti za novu artiljerijsku brigadu i delove inženjerijske brigade, sa ukupno oko 2000 vojnika.

Priprema za mogući sukob sa NATO-om

Ova zapažanja preuzeo je i Institut za proučavanje rata (ISW) u jednom od svojih najnovijih izveštaja.

„Rusija gradi vojnu infrastrukturu u blizini finske granice, verovatno kao deo širih napora vojne ekspanzije kojima se ruske oružane snage treba da pripreme za mogući budući sukob sa NATO-om“, piše američki think tank, koji je i ranije izveštavao o širenju ruske infrastrukture uz finsku granicu.

🇷🇺 🇫🇮 Satellite imagery shows that Russia is renovating/reconstructing an old military base in Petrozavodsk, near the border with Finland. According to Yle, the site is being prepared to accommodate up to 15,000 soldiers.

The territory of the garrison — abandoned since the 2000s… pic.twitter.com/edqURVfZ6V

— Kate from Kharkiv (@BohuslavskaKate) February 1, 2026

Događaji se uklapaju u prestrojavanje koji je Kremlj najavio 2024. godine, kada je Zapadni vojni okrug podeljen na Moskovski i Lenjingradski okrug, koji sada obuhvata sve regione koji se graniče sa zemljama NATO-a.

ISW je taj korak ocenio kao ruski pokušaj da „poboljša svoju stratešku komandnu strukturu duž severne granice i pozicionira se prema NATO-u duž finske granice“.

Finska obaveštajna služba: Nema direktne pretnje

Finska vojna obaveštajna služba u novom izveštaju naglašava da „promene pokrenute reformom oružanih snaga“ ne predstavljaju neposrednu pretnju, jer „do sada nisu dovele do značajnog povećanja vojnih sposobnosti Rusije u susedstvu Finske“. Većina ruskih oružanih snaga angažovana je u Ukrajini.

„Međutim, nakon završetka rata jasno je da je jedan od glavnih pravaca u kojem će se ruske oružane snage razvijati Finska“, navodi se dalje u izveštaju. Severno područje uz granicu sa Finskom strateški je izuzetno važno za Rusiju u slučaju mogućeg sukoba sa NATO-om, objasnio je stručnjak Eklund za Yle.

Tamo, naime, samo uski kopneni pojas povezuje poluostrvo Kola, gde je stacionirana ruska Severna flota, sa ostatkom zemlje. „Ako bi se taj tesnac ikada izgubio, kopnena veza između poluostrva Kola i severne nuklearne flote sa Rusijom bila bi prekinuta“, rekao je Eklund.

Oštra retorika i hibridno ratovanje

Jačanje infrastrukture u blizini Finske očigledna je reakcija na ulazak te zemlje u NATO 2023. godine, što je rusko rukovodstvo oštro kritikovalo. Time su „izgubljene decenije dobrog susedstva“, komentarisao je tu odluku ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Od tada je Finska sve češća meta ruske propagande. Prošle godine Kremlj je tu zemlju nazvao „agresivnom antiruskom državom“ i optužio Helsinki da priprema napad na Rusiju. U nedavnom intervjuu za državnu agenciju Tass, bivši predsednik Dmitrij Medvedev podsmešljivo se izrazio o Finskoj.

Kada je Medvedev, danas zamenik šefa Saveta bezbednosti, govorio o svojoj artiljerijskoj obuci tokom služenja vojnog roka, pri čemu je povremeno „pucao i u pravcu finske granice“, usledilo je pitanje: „Zar ne biste sada voleli da pucate na Finsku?“ Na to se, prema transkriptu, nasmejao i rekao: „Iskreno, to su čudni ljudi.“

Medvedev je ustvrdio da su Finci zaboravili da je Sovjetski Savez omogućio nezavisnost zemlje i kasnije ih oslobodio od postojanja kao „Hitlerove satelitske države“ – premda su Sovjeti 1939. izvršili invaziju na Finsku i pripojili gotovo desetinu njenog teritorija.

Finska bi zapravo trebalo da bude zahvalna, nastavio je, ali su oni „dobre, konstruktivne odnose“ jednostavno „uništili“. Na kraju je izrekao i slabo prikrivenu pretnju: „Nećemo plakati za njima. Ali ne bih im savetovao da se s tim šale jer im iskustva sukoba iz 20. veka ne idu u prilog“, prenosi Tass.

Psihološki rat i pretnje sabotažom

ISW pretpostavlja da su Medvedevljeve izjave deo psihološkog rata Kremlja, sa ciljem stvaranja navodnih razloga za buduće vojne akcije.

„Ruski vladini zvaničnici direktno su pretili Finskoj, između ostalog i retorikom kojom je Rusija lažno opravdavala svoju invaziju na Ukrajinu“, napisao je think tank u jednoj od svojih analiza.

Sve je to deo hibridnog ratovanja kojim Moskva pokušava da destabilizuje Zapad, piše finska vojna obaveštajna služba. To uključuje, osim širenja dezinformacija, i špijunske ili sabotažne akcije na kritičnoj infrastrukturi, poput podmorskih kablova.

„Rusija ciljano koristi različite metode hibridnog uticaja i pokušava svoje akcije skalirati tako da se mogu poreći ili ih je teško povezati sa Rusijom“, stoji u izveštaju.

No, Finska verovatno nije primarni cilj za sabotažne akcije. Zaoštravanje finske politike prema Rusiji osiguralo je da su „mogućnosti Rusije za prikupljanje informacija putem ljudskih izvora u Finskoj i dalje ograničene“.