Foto: EPAAktivista za ljudska prava Vladimir Osetčkin pripremao je večeru sa suprugom i decom u svom domu u Bijaricu kada je primetio mali crveni tačkasti svetlosni zrak kako prelazi prostoriju, a zatim se usmerio ka njemu.
Osetčkin se odmah bacio na pod, kao i njegova porodica – svi su uspeli da prežive pokušaj atentata 12. septembra, piše France 24.
Mesec dana kasnije, četvoro francuskih državljana je optuženo za pokušaj ubistva Osetčkina, koji je direktor nevladine organizacije koja se bavi ljudskim pravima u ruskim zatvorima, a u Francuskoj živi od kada je pobegao iz Rusije pre deset godina.
„Nepravilne, tajne operacije“
Pitanje je da li su snajperisti iz Biajrica delovali po naređenju Kremlja. Neki od uhapšenih su iz Dagestana, ruske republike na Severnom Kavkazu, prema izvoru AFP-a.
Od kada je Rusija u februaru 2022. pokrenula punu invaziju na Ukrajinu, predsednik Vladimir Putin je optuživan za sprovođenje opsežne hibridne kampanje rata u Evropi, uključujući nekoliko pokušaja atentata.
Sumnja se da su atentatori po naređenju Kremlja pokušali da ubiju direktora Rheinmetalla, nemačkog proizvođača oružja koji isporučuje oružje Ukrajini.
FSB je osumnjičen za koordinaciju pokušaja da šest Bugara sa sedištem u Velikoj Britaniji otme istraživačkog novinara Hrista Grozeva i preda ga ruskim operativcima. Trojica iz grupe su u Velikoj Britaniji osuđena za špijunažu.
Ali strategija hibridnog rata Rusije otežava direktno povezivanje operacija sa Moskvom.
„Ključna karakteristika hibridnih operacija je da su negirajuće, da nikada niste sigurni ko stoji iza njih“, kaže Bart Sčurman, stručnjak za političko nasilje sa Univerziteta Leiden u Holandiji, koji učestvuje u istraživačkoj grupi koja vodi evidenciju hibridnih vojnih operacija koje ciljaju Evropu.
Kroz 2025. godinu, raznovrsni hibridni napadi u Evropi su bili u fokusu medija, uključujući: dron upade oko aerodroma, sabotažu poljskih železnica, odsečene svinjske glave ispred džamija u Parizu, antisemitske napade, pokušaje atentata.
Ruska kampanja hibridnog rata izgleda fokusirana na kažnjavanje Evrope zbog podrške Ukrajini, destabilizujući društvo, stvarajući podele među zajednicama i pokušavajući da oslabi podršku protivniku na bojnom polju.
Bart Sčurman objašnjava da je cilj Moskve da „dalje podeli Evropu“.
Sabotaža, sajber-napadi, vandalizam i operacije uticaja predstavljaju pokušaj da se oslabljena javna i politička podrška Ukrajini u Evropi, što bi na kraju pomoglo ruskim vojnicima da postignu uspeh na ratištu.
„Hibridni rat pokušava da podrži ono što Rusija radi na bojnom polju u Ukrajini, koristeći neregularne ili tajne operacije“, dodaje Sčurman.
Pretnja direktoru Rheinmetalla u Nemačkoj šalje poruku da postoji cena za podršku Ukrajini.
„Otkrivanje planova“
Napadi hibridnog rata počeli su ozbiljno 2022, u isto vreme kada je Rusija pokrenula punu invaziju na Ukrajinu – koju je Putin navodno očekivao da završi za 10 dana.
Kako je rat odmicao, Sčurman primećuje da su hibridni napadi pripisani Rusiji postali učestaliji u 2023. i još češći 2024. godine. „Isprva je Rusija verovala da može pobediti jednostavno na bojnom polju. Kako je to postajalo teže, tražili su druge načine da povećaju šanse za uspeh.“
Ukupno, 2025. je zabeležio pad hibridnih operacija, uprkos incidentima koji su privukli pažnju medija, kao što su dronovi koji su zatvorili aerodrome oko Kopenhagena i Osla.
Bart Sčuurman objašnjava da je primetan pad klasičnih hibridnih aktivnosti Rusije – uticaj, sabotaža, paljevine, vandalizam i terorizam – na oko polovinu nivoa iz prošle godine.
Kao razlozi za smanjenja aktivnosti su manja potreba za hibridnim ratom – Rusija možda očekuje da će dobiti ono što želi kroz mirovne pregovore pod vođstvom administracije predsednika SAD Donalda Trampa.
Bolja odbrana Evrope – evropske obaveštajne službe su se adaptirale i postale efikasnije u otkrivanju planova pre nego što se dogode.
Sčurman podseća na incident iz maja u Nemačkoj kada su trojica Ukrajinaca uhapšena zbog pokušaja slanja eksplozivnih paketa po nalogu Moskve.
Slična operacija godinu dana ranije izazvala je nekoliko eksplozija dok su paketi bili u transportu.
Faktor pregovora
Uspeh pregovora između Moskve i Vašingtona verovatno će odrediti da li Kremlj širi svoje hibridne operacije u narednim mesecima.
Ako pregovori propadnu, moguće je povećanje hibridnih napada.
Takođe, ukoliko SAD smanje podršku Ukrajini, “Evropa će biti više sama, i Rusija će testirati njenu odlučnost”.
Ambiciozniji napadi i izbori
Napadi bi mogli postati ambiciozniji po obimu i dalje testirati evropsku otpornost, čak i ako Putin dobije ono što želi u Ukrajini.
Posebno ranjiva meta su izbori, jer Moskva pokušava da utiče na njih u korist ekstremnih partija.
Francuska ima važan opštinski izbor 2026. i predsednički 2027., a nekoliko evropskih zemalja takođe ima izbore naredne godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
