Putin je juče primio težak udarac: Rusija bi ga mogla osetiti i nakon rata

Prodaja, čija se vrednost procenjuje na oko 22 milijarde dolara, dolazi u trenutku kada se Lukoil suočava sa američkim sankcijama i mogla bi da zada težak ekonomski udarac Kremlju, piše Newsweek, prenosi Index.hr.

Sankcije Lukoilu i Rosnjeftu

Lukoil, najveća ruska privatna kompanija po prihodima, dugo se isticao među energetskim gigantima po svom međunarodnom poslovanju.

Za razliku od državnih kompanija poput Rosnjefta, Lukoil je značajno ulagao u inostranstvo, razvijajući rafinerije u Evropi, istraživačka i proizvodna postrojenja na Bliskom istoku, kao i lanac benzinskih stanica na nekoliko kontinenata.

Samo u SAD poseduje oko 200 stanica u Nju Džerziju, Njujorku i Pensilvaniji. Takva strategija je decenijama Moskvi obezbeđivala uticaj u svetu, a sam Lukoil donekle štitila od unutrašnjih ekonomskih šokova.

Ta situacija počela je da se menja nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, kada su SAD i zapadni saveznici uveli niz sankcija. Ključni trenutak dogodio se u oktobru prošle godine, kada je Trampova administracija uvela ciljane sankcije protiv Rosnjefta i Lukoila.

Kako su Trampove sankcije pogodile cilj

SAD je u oktobru najavio sankcije Lukoilu i Rosnjeftu kako bi pojačao finansijski pritisak na Rusiju zbog rata u Ukrajini.

Ubrzo je i Velika Britanija uvela sopstvena ograničenja, ciljajući obe kompanije, kao i desetine takozvanih tankera iz „flote u senci“, optuženih da pomažu Rusiji u izbegavanju postojećih ograničenja na izvoz nafte.

Tim merama, prvim velikim sankcijama vezanim za Rusiju u drugom Trampovom mandatu, blokirana je sva imovina i interesi Lukoila koji se nalaze u SAD ili su pod kontrolom američkih državljana, što znači da su zamrznuti i ne mogu se koristiti. Sankcije su obuhvatile ne samo matičnu kompaniju već i brojne njene podružnice.

Ministar finansija Skot Besent opisao je u oktobru Lukoil kao deo „ratne mašine Kremlja“. Dodao je: „Sada je vreme da se zaustavi ubijanje i uspostavi trenutni prekid vatre.“

Na pitanje o sankcijama, Tramp, koji se i sam suočavao sa kritikama zbog promenljivog stava prema Rusiji i Putinu, rekao je: „Jednostavno sam osetio da je vreme za to. Dugo smo čekali. Mislio sam da ćemo s tim krenuti i mnogo pre Bliskog istoka“.

Ministarstvo finansija je u saopštenju objasnilo da se „ovim merama povećava pritisak na ruski energetski sektor i smanjuje sposobnost Kremlja da finansira svoju ratnu mašineriju“. Putinov saveznik Dmitrij Medvedev odmah se obrušio na sankcije, napisavši u oktobru na mreži X: „Donete odluke su čin objave rata Rusiji. Tramp je sada u potpunosti solidaran sa ludom Evropom.“

Šta to znači za Rusiju – sada i posle rata

Prodaja Lukoilove inostrane imovine predstavlja značajan udarac za ruske poreske prihode u trenutku kada to Kremlj sebi najmanje može da priušti. Za razliku od državnih energetskih giganata, Lukoilovo poslovanje u inostranstvu stvaralo je stabilnu dobit koja se u Rusiju vraćala kroz dividende i korporativne poreze.

Prinudna prodaja te imovine drastično smanjuje prihode kojima Moskva može da pristupi van svojih granica. Prošle nedelje Rojters je izvestio da se predviđa pad prihoda ruskog saveznog budžeta od poreza na naftu i gas za 46 odsto ovog meseca u poređenju sa januarom prošle godine. Očekuje se da će prihodi pasti na oko 420 milijardi rubalja (5,41 milijardu dolara), što bi bio najniži iznos od avgusta 2020, sa vrhunca pandemije.

Ruski savezni budžet i dalje je snažno zavisan od prihoda od nafte i gasa, koji su poslednjih godina činili približno trećinu ukupnih prihoda, a ta zavisnost postala je još izraženija sa naglim rastom ratne potrošnje. Prema izveštaju Rojtersa, budžetom je predviđeno da će se ove godine od prodaje nafte i gasa prikupiti ukupno 8.957 biliona rubalja, dok se ukupni budžetski prihodi procenjuju na 40.283 biliona rubalja.

U ratnim uslovima, Rusija je pad kompenzovala visokim izdvajanjima za odbranu, porezima i snažnim zaduživanjem. Međutim, kada rat jednom završi, zemlja će se suočiti sa ogromnim troškovima obnove i pritiskom da poboljša životni standard.

Sankcije ne samo da pojačavaju pritisak tokom rata, već šalju i štetan signal o dugoročnoj održivosti ruske korporativne moći u inostranstvu i sužavaju fiskalne opcije Moskve u posleratnom periodu.

Kakav je status mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine?

Diplomatski napori Trampove administracije da okonča rat u Ukrajini pokrenuli su određeni zamah, kažu američki i evropski zvaničnici, ali još uvek nisu doveli do pomaka po centralnom pitanju koje deli dve strane: budućnosti ukrajinske teritorije pod ruskom okupacijom.

Analitičari smatraju da Putin ne vidi mnogo razloga za kompromis, čak i dok se njegove snage suočavaju sa sve većim pritiskom duž bojišnice duge oko 965 kilometara.

Prema njihovoj proceni, Kremlj veruje da je vreme na njegovoj strani, kladeći se na raspad zapadnog političkog jedinstva, smanjenje vojne pomoći Kijevu i slom ukrajinske sposobnosti za otpor.

Kako bi održala pritisak na bojištu, Rusija je pojačala napore da popuni svoje vojne redove nudeći novčane podsticaje, regrutujući zatvorenike i privlačeći strane državljane.

Šta sledi

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u ponedeljak kasno uveče da je sledeći krug pregovora između Sjedinjenih Država i Rusije okvirno zakazan za 1. februar, ali je dodao kako bi „bilo dobro kada bi se taj sastanak mogao ubrzati“.

Takođe je ponovio pozive na strože sankcije Moskvi, tvrdeći da je potreban dodatni ekonomski pritisak kako bi se Kremlj primorao na stvarne ustupke. Prodaja Lukoilove imovine čvrst je pokazatelj da je u pravu.