Počeli pregovori Ukrajine i Rusije u Abu Dabiju: Jedna slika je upečatljiva

„Pregovori se mogu smatrati započetim, biće različitih tokova i formata. Mediji nisu predviđeni“, rekao je izvor agencije.

Očekuje se, piše Gardijan, da će dvodnevni pregovori pratiti format prošlomesečnog sastanka, uz prisustvo pregovarača iz Vašingtona, Kijeva i Moskve.

⚡️Ukrainian delegation arrives in Abu Dhabi

Three-party negotiations between Ukraine, Russia, and the U.S. are set to begin soon. pic.twitter.com/FmtuMpq5sy

— NEXTA (@nexta_tv) February 4, 2026

Donald Tramp je u poslednjim nedeljama zauzeo optimističan ton, tvrdeći da je kraj četvorogodišnjeg rata na dohvat ruke. Međutim, Moskva i Kijev su smirili očekivanja, umanjujući šanse za trenutni proboj u pregovorima.

Rusija je nastavila bombardovanje Kijeva, samo pet dana nakon što je Donald Tramp tvrdio da se Vladimir Putin složio sa pauzom u napadima od nedelju dana zbog ekstremne hladnoće u Ukrajini.

Koliko su strane blizu mirovnog sporazuma?

Održivi put ka miru i dalje je složen, jer Moskva nastavlja da postavlja maksimalističke teritorijalne zahteve prema Ukrajini.

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je prošle nedelje da pregovori zavise od jednog, veoma spornog pitanja: teritorije.

Kremlj je više puta izjavio da bilo koji mirovni sporazum mora da podrazumeva predaju celog istočnog regiona Donbasa, uključujući i oblasti koje su još pod ukrajinskom kontrolom.

Kijev je odbio te uslove, iako je Volodimir Zelenski rekao da je spreman da razmotri alternativna rešenja, uključujući povlačenje ukrajinskih trupa iz delova istoka i uspostavljanje demilitarizovane zone.

Američki zvaničnici vrše pritisak na Ukrajinu da se odrekne Donbasa, obećavajući sigurnosne garancije samo ako Kijev prvo pristane na teritorijalne ustupke.

Čak i ako bi se postigao neki kompromis po pitanju teritorije, ostali bi postojali drugi prepreke. Moskva je rekla da neće tolerisati prisustvo evropskih trupa na ukrajinskoj teritoriji, što Kijev smatra ključnim za sigurnosne garancije. Kremlj je takođe zahtevao stroga ograničenja veličine ukrajinske vojske, što je Zelenski više puta isključio.

Uprkos velikom raskoraku između njihovih pozicija, obe strane često vode pažljiv „ples“ pred Trampom, nastojeći da deluju otvoreno za mir kako ne bi naljutili američkog predsednika, dok istovremeno krivicu svaljuju na drugu stranu.

Ko učestvuje u pregovorima?

Ukrajina i Rusija šalju delegacije visokog nivoa. Ukrajinski tim uključuje Kirila Budanova, bivšeg šefa vojne obaveštajne službe, koji sada vodi predsedničku administraciju, Davida Arakhamiju, pouzdanog pregovarača i Andrija Hnatova, načelnika generalštaba.

Rusku delegaciju predvodi Igor Kostjukov, šef vojne obaveštajne službe GRU, zajedno sa drugim obaveštajnim zvaničnicima i specijalnim izaslanikom Kremlja Kirilom Dmitrijevom.

Slika Budanova i Kostjukova kako se suočavaju jedn s drugi je upečatljiva: kao bivši i sadašnji šefovi obaveštajnih službi, obojica su nadgledala tajne kampanje protiv rivalskih službi, pri čemu je Ukrajina tokom rata eliminisala nekoliko visokih GRU zvaničnika.

Sa američke strane, očekuje se prisustvo specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, Trampovog zeta. Ova dvojica su postali standardni akteri u američkoj diplomatiji, putujući između Bliskog istoka, iranske krize i rata u Ukrajini, ali su kritikovani zbog nedostatka formalnog diplomatskog iskustva.

Još uvek nije jasno kada bi se Putin i Zelenski mogli sastati. Zelenski je više puta rekao da je spreman da se sastane sa Putinom na neutralnoj teritoriji. Kremlj, međutim, tvrdi da bi ruski lider pristao na razgovore samo ako bi Zelenski putovao u Moskvu.

Šta većina Ukrajinaca i Rusa žele?

Oštećeni istorijski hladnom zimom i suočeni sa teškim mesecima pred sobom, sa velikim delom civilne infrastrukture uništene ruskim napadima, Ukrajinci pokazuju jasne znake iscrpljenosti.

Iako je želja za mirom široko rasprostranjena, ankete ukazuju na čvrst otpor prema bilo kakvom sporazumu koji bi podrazumevao predaju celog regiona Donbasa Rusiji u zamenu za američke i evropske sigurnosne garancije i kraj rata. Mnogi u zemlji strahuju da takav kompromis ne bi doneo trajni mir, već bi umesto toga ohrabrio Moskvu da nastavi svoju kampanju.

Teže je proceniti javno mnjenje u Rusiji, gde bilo koja kritika rata može rezultirati zatvorskom kaznom. Međutim, nekoliko preostalih nezavisnih anketa sugeriše da je udeo Rusa koji podržavaju mirovne pregovore porastao na 61 odsto.

Istovremeno, te ankete pokazuju da Rusi, slično svom lideru, i dalje nisu spremni na teritorijalne ustupke kao deo mirovnog sporazuma.

Šta ako pregovori ponovo propadnu?

Putin tvrdi da Rusija pobeđuje u ratu i dao je do znanja da je spreman da nastavi borbu ukoliko Ukrajina ne pristane na uslove koje je postavila Moskva.

U ratu iscrpljivanja koji je do sada odneo gotovo dva miliona žrtava, centralno pitanje je: koja strana će prvi popustiti, ili drugim rečima, koja ima veću izdržljivost da održi sukob?

Ukrajina, sa mnogo manjom populacijom od Rusije, bori se da mobilizuje dovoljno trupa da popuni praznine, dok i dalje postoje sumnje da li vojno-industrijski kapacitet Evrope može dovoljno brzo da se poveća da nadoknadi smanjenje američke vojne pomoći.

Rusija, s druge strane, suočava se sa sopstvenim rastućim pritiskom. Ekonomija stagnira, mnogi nemilitarni sektori se smanjuju, a prihodi od nafte naglo su pali pod udarom sankcija.

Dok jedna strana ne dostigne tačku pucanja i ne bude primorana da popusti, rat će verovatno i dalje trajati.