„Nemoguće je nadoknaditi“: Rusija je izgubila ovu bitku od Zapada i Kine

Masovni odlazak IT-stručnjaka, nemogućnost kupovine naprednih procesora, nedostatak sopstvenih efikasnih tehnologija i rizik kapitala – sve to značajno ograničava mogućnosti za razvoj i primenu AI.

Na ruskojezičnom sajtu platforme LM Arena, gde korisnici ocenjuju modele veštačke inteligencije, najbolji ruski model – GigaChat kompanije „Sber” – nalazi se tek na 25. mestu, zaostajući čak i za starijim verzijama ChatGPT-a kompanije OpenAI i Gemini modelima Googla.

YandexGPT je još niže, na 35. mestu. Prema rangiranju Global AI Vibrancy Tool Univerziteta Stanford, objavljenom u novembru i koji meri razvijenost i efikasnost AI-ekosistema, Rusija zauzima 28. mesto od 36 zemalja.

Top-menadžer jedne moskovske kompanije za veštačku inteligenciju saglasan je sa ovom ocenom. Ekonomska i geopolitička izolacija Rusije onemogućava kompanijama da dobiju finansiranje i izađu van granica svog relativno malog domaćeg tržišta, rekao je Jurij Podorožni, koji je ranije bio na čelu tima za razvoj servisa Yandex.Maps i Yandex.Metro a nakon početka rata sa porodicom je napustio Rusiju i sada je direktor za veštačku inteligenciju u londonskom fintech startapu Finom, za Volstrit Žurnal.

Prošle godine ruske kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom privukle su svega oko 30 miliona dolara rizičnog kapitala. U poređenju s tim, sama OpenAI je obezbedila više od 6 milijardi dolara.

MMF je 2024. godine sastavio indeks spremnosti 174 zemlje za primenu veštačke inteligencije, ocenjujući digitalnu infrastrukturu, ljudski kapital, tržišnu politiku, inovacije, integraciju AI u ekonomiju i regulativu.

Rusija se našla na 53. mestu sa rezultatom od 0,56 (1 znači potpunu spremnost, 0 potpunu nespremnost), zaostavši, između ostalog, za evrozonom u celini (0,67), Kinom (0,64), UAE i Malezijom (po 0,63), Poljskom (0,6). Prvih pet mesta zauzeli su Singapur (0,8), Danska (0,78), SAD i Holandija (po 0,77), Estonija (0,76).

Nakon toga je Kina početkom 2025. predstavila svog AI-bota DeepSeek, koji je pokazao da može da konkuriše američkim velikim jezičkim modelima.

Kina još uvek zaostaje za SAD u efikasnosti grafičkih procesora, koji su ključni za VI-izračunavanja, ali je mnogo postigla sopstvenim naporima u ovoj oblasti. Kompanija Huawei, protiv koje su SAD ranije uvele brojne sankcije, u avgustu je saopštila planove da objavi četiri nove verzije sopstvenog AI-čipa.

U SAD kompanije trenutno prelaze na proizvodnju mikročipova od 2 nanometra. U Kini je kompanija SMIC savladala proizvodnju čipova od 7 nm. Rusija ostaje na samoj periferiji ovog procesa, nastojeći da do 2030. godine pokrene proizvodnju 28-nanometarskih mikročipova u domaćim fabrikama.

Zbog sankcija zapadnih zemalja, kojima su se pridružile Japan, Južna Koreja i Tajvan, Rusija je izgubila mogućnost direktne kupovine visokoperformansnih grafičkih procesora (GPU) potrebnih za treniranje modela veštačke inteligencije, uključujući i najnovije Nvidia čipove.

Kako pokazuje analiza podataka UN, koju je sproveo Volstrit Žurnal, u 2024. godini uvoz GPU-a i drugih računarskih čipova neophodnih za razvoj AI smanjio se u Rusiji za 84 odsto u poređenju s periodom pre rata.

Neka nabavka je i dalje moguća preko Kine, ali postoje dva negativna faktora.

Prvo, visoki troškovi i nedostatak obima. Glavni problem je to što su GPU potrebni u ogromnim količinama, koje je nemoguće nabaviti zaobilaznim kanalima, napominje Podorožni.

Drugo, rastuća zavisnost od Kine u ovoj oblasti (što se, uostalom, uklapa u širu sliku u kojoj ruska ekonomija faktički postaje vazal kineske, dobijajući preko nje mrvice sa globalnog tehnološkog stola).

Prema analizi Volstrit Žurnala, ako je 2021. godine iz Kine i Hongkonga u Rusiju stizalo oko 22 odsto grafičkih procesora i drugih naprednih komponenti, onda je u 2024. – čak 92 odsto.

Podorožni, koji održava kontakte sa ruskim stručnjacima u oblasti veštačke inteligencije, primećuje:

„U Rusiji je prisutan akutni nedostatak grafičkih procesora, a postojeće rezerve nisu dovoljne ni za trenutne potrebe“.

Top-menadžer jedne moskovske kompanije za razvoj AI to potvrđuje. Prema njegovim rečima, savremeni GPU mogu se nabaviti samo preko posrednika.

U međuvremenu Vladimir Putin govori o potrebi da Rusija postane svetski lider u razvoju veštačke inteligencije, ali na osnovu sopstvenih tehnologija.

„Kritičnu zavisnost od tuđih sistema ne smemo dopustiti,“ rekao je on u novembru na konferenciji „Putovanje u svet veštačke inteligencije“. „Za Rusiju je to pitanje državnog, tehnološkog i vrednosnog suvereniteta… Ceo spektar takvih modela mora biti treniran i u potpunosti kontrolisan od strane ruskih stručnjaka, na svim etapama, uključujući proveru finalnog proizvoda.“

Zamenik predsednika uprave „Sbera“ Aleksandar Vedjahin smatra da je ovaj zadatak izvodljiv. Rusija je uspela da uđe u grupu od sedam država sa „sopstvenom AI“, izjavio je za Rojters, dodajući da zemlja, za upotrebu u osetljivim sferama – javnim službama, zdravstvu i obrazovanju – mora imati najmanje dve do tri originalne modele, a ne „preobučenе“ strane sisteme.

Vedjahin svoje modele AI ocenjuje znatno bolje nego korisnici na LM Arena platformi, tvrdeći da je GigaChat 2 MAX uporediv sa ChatGPT 4, a da se nova verzija GigaChat Ultra Preview nalazi na nivou ChatGPT 5.

Njegov nadređeni, German Gref, u julu je izneo mnogo pesimističniji stav, barem kada je reč o celokupnoj ruskoj ekonomiji: „Kakav veštački intelekt? Ogromnavećina naših industrijskih grana nalazi se na apsolutno nedostižnoj udaljenosti od veštačke inteligencije. Milionima svetlosnih godina.“

Masovni odlazak IT-stručnjaka iz Rusije, izazvan ratom, neće joj omogućiti da postigne značajne rezultate, rekla je za Volstrit Žurnal Ana Fedosova.

Ranije je radila u ruskom tehnološkom sektoru, a zatim je u Pragu postala suosnivač startapa Copilotim, koji koristi AI za automatizaciju administrativnih i kompliens-procesa u upravljanju ljudskim resursima. Prema njenoj proceni, oko 70 – 80 odsto najtalentovanijih stručnjaka za veštačku inteligenciju napustilo je zemlju.

„Trenutno je u Rusiji veoma teško zaposliti visokokvalifikovanog inženjera u oblasti AI. To otežava postizanje proboja u razvoju veštačke inteligencije u zemlji. Bez sumnje, to je veliki gubitak za državu“, navela je.