Ko je Šabana Mahmud, nova ministarka unutrašnjih poslova Britanije i prva muslimanka na toj funkciji?

Mahmud će tako postati prva muslimanka na čelu jednog od ključnih državnih resora – policije, obaveštajne službe MI5 i celokupne unutrašnje politike Ujedinjenog Kraljevstva, prenose britanski mediji.

Skaj Njuz piše da Mahmud prelazi sa pozicije ministarke pravde, gde se bavila prenapregnutim zatvorskim sistemom, na još izazovniji zadatak – vođenje azilantskog sistema kao ministarka unutrašnjih poslova.

Ko je Šabana Mahmud?

Napredovanje Šabane Mahmud sa pozicije lorda kancelara na mesto ministarke unutrašnjih poslova dolazi u trenutku kada je njen radni sto već prepun teških i politički osetljivih zadataka, piše Gardijan.

Kao poslanica iz birmingemske izborne jedinice Lejdivud, Mahmud je stekla reputaciju efikasne ministarke pravde i uverljive govornice, čak i dok je sprovodila kontroverzne mere poput prevremenog puštanja zatvorenika i reformi sistema izricanja kazni.

Ali sada, sa novim portfeljom koji obuhvata imigraciju, nacionalnu bezbednost i policiju, njena sposobnost da odgovori na izazove biće ključna za suzbijanje rastuće pretnje koju Reform UK Najdžela Faraža predstavlja Laburističkoj partiji.

Od 2018. godine, šest konzervativnih ministara unutrašnjih poslova, kao i prethodnica Mahmud, Ivet Kuper nisu uspeli da zaustave stalan porast broja ljudi koji pokušavaju da se domognu Velike Britanije malim čamcima iz Francuske.

Kritičari navode da su uzroci kao što su rat, glad i klimatska kriza van domašaja britanske vlade. Ipak, Laburisti su u predizbornoj kampanji obećali da će “razbiti” mreže krijumčara ljudi i smanjiti broj ilegalnih prelazaka.

Prošlog meseca, Kir Starmer se suočio sa kritikama jer je broj dolazaka čamcima od trenutka kada je Laburistička partija preuzela vlast premašio 50.000.

Kao osoba pakistanskog porekla i predstavnica multietničke izborne jedinice, očekuje se da će Mahmud uvesti strože politike prema tražiocima azila koji dolaze “neregularnim” putem, i olakšati njihovu deportaciju.

U intervjuu za Spectator u maju, izjavila je: „Predstavljam zajednicu koja je 70 odsto nebelaca. Ako pitate moje birače, oni žele pošten i kontrolisan sistem migracija.

Većina će reći da su došli u ovu zemlju po prilično strogim pravilima i da su ih poštovali da bi ovde radili i stvorili život.
Ne razumem zašto se levica zapetljala oko kontrole migracija – to je temeljno pitanje za mnoge naše glasače“.

Laburisti su tokom kampanje žestoko kritikovali Konzervativce zbog smeštanja tražilaca azila u hotele, i obećali da će tu praksu ukinuti. Trinaest meseci kasnije, vlada se suočava s protestima i razočaranjem birača zbog istog problema.

Mahmud će pokušati da ubrza obradu azilantskih zahteva, oteža žalbeni proces, i pronađe alternativni smeštaj za tražioce azila.
Predlozi uključuju korišćenje napuštenih vojnih baza, studentskog smeštaja, magacina i modularnih objekata na industrijskim lokacijama. Razmatra se i reforma sistema žalbi kroz uvođenje nezavisnih arbitara.

Mahmud će razmatrati ograničenja za studentske i radne vize, kao i uvođenje testova znanja engleskog jezika — što bi rezultiralo sa oko 100.000 manje dolazaka godišnje.

U maju je branila Starmerovu izjavu da bi bez kontrole migracije Britanija mogla postati „ostrvo stranaca“ – izraz koji su neki ocenili kao eho zloglasnog govora Inoka Pauela “reke krvi”.

Planovi bi mogli naići na otpor – biznisi strahuju zbog manjka radne snage, univerziteti zbog pada broja stranih studenata, a zdravstvo i sektor nege mogli bi zahtevati više viza za medicinske sestre i negovatelje iz inostranstva.

Mahmud će morati da odluči da li će potvrditi ili možda preispitati odluku Ivet Kuper da se grupa Palestinska Akcija zabrani kao teroristička organizacija.

Podrška ovoj grupi sada može doneti do 14 godina zatvora.

Hiljade ljudi se protive zabrani, smatrajući je preteranom i opasnim proširenjem definicije terorizma. Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdi da je grupa nasilna i da zabrana ima pravno uporište.

Mahmud zna da je Laburistička politika prema izraelsko-palestinskom sukobu koštala partiju glasova u određenim oblastima. Na izborima 2024. njenina većina se smanjila na oko 3.500 glasova, suočena s nezavisnim protivkandidatom koji ju je optužio da je izdala palestinsku decu.

U subotu, stotine demonstranata rizikovali su hapšenje protestujući na Trgu parlamenta u Londonu, držeći transparente sa porukom: „Protivim se genocidu. Podržavam Palestine Action“.

Ministarka obrazovana na Oksfordu smatra se predstavnicom tzv. „plavih laburista“ – socijalno konzervativnog krila Laburističke partije.

Njeno imenovanje na novu funkciju doživljeno je kao signal pomaka ka strožijem pristupu imigraciji i bilo je pozdravljeno od strane Morisa Glasmana, osnivača pokreta „plavih laburista“, koji je kazao da je to „fantastično“.

Šabana Mahmood rođena je 17. septembra 1980. godine u Birmingemu u porodic Zubaide i Mahmuda Ahmeda. Njeni roditelji su pakistanskog porekla, sa porodičnim korenima u Mirpuru, Azad Kašmiru. Ima brata blizanca.

U periodu od 1981. do 1986. živela je sa porodicom u Taifu, u Saudijskoj Arabiji, gde je njen otac radio kao građevinski inženjer na projektima desalinizacije vode.

Po povratku u Englesku, porodica se nastanila u Birmingemu.

Njena majka je radila u porodičnoj prodavnici dok je otac postao predsednik lokalne organizacije Laburističke partije. Šabana je još kao tinejdžerka učestvovala u očevim kampanjama za lokalne izbore.

U intervjuu iz 2024. izjavila je da je politika uvek bila deo njenog života, ali da je kao dete sanjala da postane advokatica.

U intervjuu za The Spectator 2025. godine, Mahmud je sebe opisala kao socijalnu konzervativku malog i navela Margaret Tačer i Benazir Buto kao svoje političke idole, ali je naglasila da je to zbog činjenice da su te žene došle na vlast u „zatvorenim patrijarhalnim sistemima“, a ne zbog njihovih političkih ideja.

Mahmud na svojoj zvaničnoj veb-stranici navodi da je strastvena pristalica prava Palestinaca.

Godine 2014. učestvovala je u demonstraciji ispred jedne prodavnice u centru Birmingema. Rekla je: „Ležali smo na ulici i  da bismo izrazili protest protiv toga što uvoze proizvode iz ilegalnih naselja – i rekli smo da to moraju da zaustave. Uspeli smo da zatvorimo tu prodavnicu u najprometnijem terminu, subotom. Ovako možemo napraviti razliku.“

List Jewish Chronicle je izvestio da je zbog toga kritikovana od strane članova Odbora britanskih Jevreja i Jevrejskog liderstva.

Oktobra 2023. godine Mahmud je u saopštenju upućenom svojim biračima napisala: „Jednoznačno osuđujem odvratne akcije Hamasa, koji su ciljali nedužne izraelske civile. Taoci moraju biti pušteni. Ove zločine su izvršili teroristi koji ne teže miru i koji su unazadili pravedan cilj palestinske slobode i državnosti, koju sam ja podržavala čitavog života.“

U julu 2024. godine, Mahmud je unapređena na mesto ministarke pravde. Nakon talasa islamofobičnih i rasističkih uvreda na društvenim mrežama upućenih njoj, vodeći predstavnici britanske jevrejske zajednice javno su iskazali podršku, uključujući Danija Stouna, direktora Antisemitizma Policijskog Trusta, koji je izjavio da je Mahmud „bila ljubazna i pažljiva u svim mojim kontaktima s njom, uključujući i u ozbiljnim pitanjima teorija zavere i antisemitizma te da je „preduzela direktne akcije protiv antisemitizma“.

U martu 2019. godine, Mahmud je kritikovana od strane aktivista unutar svoje partije nakon što je izjavila da bi „verska pozadina“ učenika i „prikladnost za uzrast“ trebalo da se uzmu u obzir prilikom podučavanja LGBT tema u okviru nastave o odnosima i seksualnom vaspitanju (RSE) u školama, nakon što je 1.700 njenih birača potpisalo peticiju protiv uvođenja takvog sadržaja u jednoj osnovnoj školi.

U intervjuu prošle hgodine za Sandej Tajms Mahmud je opisana kao „pobožna muslimanka“.

Ona je rekla: „Moja vera je centar mog života i ona me pokreće ka javnoj službi, ona oblikuje način na koji živim svoj život i kako ga vidim“.