Rojters: SAD razmatraju isplatu jednokratnih iznosa stanovnicima Grenlanda, i do 100.000 dolara po osobi

Iako tačan iznos u dolarima i logistika bilo koje isplate nisu jasni, američki zvaničnici, uključujući pomoćnike iz Bele kuće, razmatrali su iznose u rasponu od 10.000 do 100.000 dolara po osobi, rekli su dva izvora koji su želeli da ostanu anonimni kako bi razgovarali o internim diskusijama.

Ideja da se direktno plaćaju stanovnici Grenlanda, prekomorske teritorije Danske, pruža jedno objašnjenje kako bi SAD mogle pokušati da „kupe“ ostrvo sa 57.000 stanovnika, uprkos tvrdnjama vlasti u Kopenhagenu i Nuuk da Grenland nije na prodaju.

Ova taktika je samo jedan od različitih planova koje Bele kuća razmatra za sticanje Grenlanda, uključujući potencijalnu upotrebu američke vojske.

Međutim, to rizikuje da deluje previše transakcijski i čak ponižavajuće za populaciju koja dugo raspravlja o svojoj nezavisnosti i ekonomskoj zavisnosti od Danske.

„Dosta je bilo. Nema više fantazija o aneksiji“, napisao je premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen u objavi na Fejsbuku u nedelju, nakon što je američki predsednik Donald Tramp ponovo izjavio novinarima da SAD treba da steknu ostrvo.

Evropa: Odluku o Grenlandu donose Danska i Grenland

Lideri u Kopenhagenu i širom Evrope reagovali su na izjave Trampa i drugih zvaničnika Bele kuće koji tvrde da SAD imaju pravo na Grenland u poslednjim danima s prezirom, posebno s obzirom na to da su SAD i Danska saveznici u NATO-u, povezani sporazumom o međusobnoj odbrani.

U utorak su Francuska, Nemačka, Italija, Poljska, Španija, Velika Britanija i Danska izdale zajedničku izjavu, navodeći da samo Grenland i Danska mogu odlučivati o pitanjima u vezi sa njihovim odnosima.

Na pitanje za komentar o diskusijama oko kupovine ostrva, uključujući mogućnost direktnih isplata stanovnicima Grenlanda, Bela kuća je uputila Reuters na izjave portparolke Karolajn Levit i državnog sekretara Marka Rubija u sredu.

Tokom konferencije za novinare, Levit je priznala da Tramp i njegovi saradnici za nacionalnu bezbednost „razmatraju kako bi potencijalna kupovina izgledala“. Rubio je rekao da će se sledeće nedelje sastati sa danskim kolegom u Vašingtonu kako bi razgovarali o Grenlandu.

Danska ambasada je odbila da komentariše, a predstavništvo Grenlanda u Vašingtonu nije odgovorilo na zahtev za komentar.

Diskusije o Grenlandu postaju sve ozbiljnije

Tramp je dugo tvrdio da SAD mora da stekne Grenland iz više razloga, uključujući da je on bogat mineralima potrebnim za napredne vojne primene.

Takođe je rekao da zapadna polulopta u velikoj meri treba da bude pod geopolitičkim uticajem Vašingtona.

Iako su se unutrašnje diskusije o tome kako zauzeti Grenland odvijale među Trampovim saradnicima još pre nego što je preuzeo dužnost pre godinu dana, postala su novom hitnom temom nakon što je njegova administracija u smeloj operaciji uhvatila venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, prema izvorima upoznatim sa tim razgovorima.

Jedan izvor je rekao da su pomoćnici Bele kuće bili voljni da iskoriste zamah iz operacije protiv Madura kako bi ostvarili druge dugogodišnje geopolitičke ciljeve Trampa.

„Treba nam Grenland sa stanovišta nacionalne bezbednosti, i Danska to ne može da uradi,“ rekao je Tramp novinarima u nedelju na Air Force One. „On je toliko strateški važan.“

Jedan od izvora upoznatih sa unutrašnjim razgovorima rekao je da teme o jednokratnim isplatama stanovnicima Grenlanda nisu nužno potpuno nove, ali da su u poslednjim danima postale ozbiljnije, i da su saradnici razmatrali veće iznose, pri čemu je isplata od 100.000 dolara po osobi — što bi ukupno iznosilo gotovo 6 milijardi dolara — realna mogućnost.

Mnogi detalji potencijalnih isplata nisu jasni — na primer kada i kako bi se isplate obezbeđivale ako bi Trampova administracija išla tim putem, ili šta bi se tačno očekivalo od Grenlanđana zauzvrat.

Bela kuća je rekla da je moguća i vojna intervencija, iako su zvaničnici takođe rekli da SAD radije žele da kupe ostrvo ili ga steknu diplomatskim putem.

Sporazum o slobodnoj asocijaciji kao jedna od opcija

Među mogućnostima koje razmatraju Trampovi saradnici, jedan zvaničnik Bele kuće je u utorak rekao da bi se moglo pokušati uspostaviti vrstu sporazuma sa ostrvom nazvanog „Compact of Free Association“ (COFA).

Tačni detalji COFA sporazuma — koji su do sada primenjivani samo u malim ostrvskim državama kao što su Mikronezija, Maršalska Ostrva i Palau — variraju u zavisnosti od potpisnika. Ali američka vlada obično obezbeđuje mnoge osnovne usluge, kao što su poštanska dostava i vojna zaštita. U zamenu, američka vojska ima slobodu delovanja u zemljama sa COFA sporazumom, a trgovina sa SAD je uglavnom oslobođena carina.

COFA sporazumi su ranije zaključivani sa nezavisnim državama, i Grenland bi verovatno morao da se odvoji od Danske da bi takav plan mogao da se sprovede.

U teoriji, isplate bi mogle da se koriste kako bi se naveli Grenlanđani da glasaju za nezavisnost, ili da se priključe COFA sporazumu nakon takvog glasanja.

Iako ankete pokazuju da većina Grenlanđana želi nezavisnost, brige o ekonomskim troškovima odvajanja od Danske — između ostalog — sprečavaju većinu legislativaca Grenlanda da pozovu na referendum o nezavisnosti. Ankete takođe pokazuju da većina Grenlanđana, iako je otvorena za odvajanje od Danske, ne želi da bude deo SAD.