Kako bi mogle izgledati nove američke sankcije protiv Rusije?

Tramp je zapro da će uvesti „razorne“ mere protiv Rusije ako proceni da je pravo vreme za to, piše Radio Slobodna Evropa. 

Međutim, više puta je rekao da to vreme još nije došlo, izražavajući zabrinutost da bi nove sankcije mogle ugroziti njegov pokušaj da postigne mir time što bi dodatno učvrstile stav ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Samo ako pomislim da sam blizu dogovora“, rekao je novinarima u Beloj kući 28. maja, kada su ga pitali šta ga sprečava da uvede nove sankcije Moskvi. „Ne želim to pokvariti time. Morate znati kada to iskoristiti.“

Ako i kada to vreme dođe, kako bi mogle izgledati nove američke mere?

„Mnogo se govori o mogućim politikama koje bi mogle biti usvojene, ali za sada nije jasno koji bi to konkretan plan bio“, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Rakel Ziemba, stručnjakinja za sankcije iz Centra za novu američku sigurnost, istraživačkog centra sa sedištem u Vašingtonu.

Još jedan talas sveobuhvatnih sankcija dolazi u nezgodno vreme za Moskvu, budući da ruska ekonomija naglo usporava usled pada cena nafte i izrazito visokih kamatnih stopa.

Rusija bi mogla biti na putu ka „tvrdog prizemljenju“, upozorila je ranije ovog meseca konsultantska kuća Capital Economics iz Londona – termin koji se koristi za ozbiljnu recesiju.

Tramp nije izneo detalje o potencijalnim merama. Za sada se glavni fokus razgovora o mogućim novim američkim kaznama nalazi na dvostranačkom zakonskom predlogu koji su predložili senatori Lindsi Grejem (republikanac iz Južne Karoline) i Ričard Blumental (demokrata iz Konektikata).

Zakon o sankcionisanju Rusije iz 2025. godine bi uveo primarne sankcije ruskim bankama i drugim subjektima koji podržavaju rat Moskve protiv Ukrajine, dok bi sekundarnim sankcijama kažnjavao zemlje, kompanije i pojedince širom sveta koji posluju s tim subjektima.

Pored toga, zakon bi uveo carine od najmanje 500 posto na uvoz iz bilo koje zemlje koja „svesno prodaje, isporučuje, prenosi ili kupuje naftu, uranijum, prirodni gas, naftne proizvode ili petrohemijske proizvode koji potiču iz Ruske Federacije“, prema tekstu predloga.

Kina, Indija i Turska su među najvećim kupcima ruskog energetskog izvoza.

Flota iz senke

Senatori su izjavili da je cilj zakona „pozvati Kinu na odgovornost zbog podržavanja Putinove ratne mašinerije kupovinom jeftine ruske nafte od flote iz sene“ – stotina često zastarelih brodova nejasnog vlasništva koje Moskva koristi kako bi zaobišla sankcije Zapada na svoj najprofitabilniji proizvod.

Izvoz nafte čini oko trećinu prihoda ruskog budžeta.

Primarne i sekundarne sankcije na ruske banke bile bi veliki korak ka slabljenju ruske ekonomije, ističe Ziemba.

Dok primarne sankcije zabranjuju američkim subjektima da posluju s ruskim bankama, sekundarne sankcije bi kažnjavale strane finansijske institucije koje posluju s ruskim bankama, isključujući ih iz sistema američkog dolara i finansijskog sistema. Kineske finansijske institucije su među stranim firmama koje i dalje sarađuju s ruskim bankama.

Ipak, Ziemba ocenjuje da bi zakon mogao biti ublažen kada stigne u kongresne odbore. Takođe, istakla je da carine na treće zemlje možda nisu pravovremene, imajući u vidu reakcije koje je Trumpova administracija izazvala uvođenjem opštih globalnih carina u aprilu.

Dvostranački zakon možda više ima za cilj pokazati odlučnost SAD-a prema Putinu, smatra Ziemba. Više od 80 od 100 senatora ga je podržalo, što pokazuje ogromnu podršku u Senatu za akciju protiv ruske agresije.

Možda je cilj i uvođenje sankcija u zakon. Neke od sankcija koje bi nametnuo već je uveo Trampov prethodnik, Džo Bajden.

„Dodatni efekat zakona možda neće biti veliki na kratak rok, ali bi mogao imati veći značaj kao način da se oteža ukidanje sankcija u budućnosti, bilo od Trampove administracije ili bilo koje druge“, rekla je Ziemba.

Tramp se nije izjasnio da li će podržati zakon iz Senata. Kao odgovor na pitanja o inicijativi, sekretarka za štampu Bele kuće Karolajn Levit izjavila je da je Tramp „jasno rekao da želi dogovoreni mirovni sporazum“ i „takođe mudro ostavlja sve opcije otvorenima“, prenosi Njujork tajms, pozivajući se na saopštenje.

Iako Trampovi kritičari tvrde da on okleva s uvođenjem novih finansijskih kazni protiv Rusije jer visoko ceni svoj odnos s Putinom, Ziemba ističe da postoje i druge zabrinutosti koje nadilaze američko-ruske odnose i rat u Ukrajini.

„U Trampovoj administraciji postoji uverenje da prekomerno korišćenje finansijskih sankcija može naštetiti ulozi dolara u globalnoj trgovini i podstaći zemlje da razviju strukture zaobilaženja koje bi mogle štetiti interesima i sigurnosti SAD-a“, navodi ona.

Jedan od ključnih primera je ograničenje cene nafte. To ograničenje – uvedeno od SAD-a i EU-a 2022. kako bi se ograničili prihodi Rusije za rat u Ukrajini, a istovremeno stabilizovala globalna energetska tržišta – potkopava „flota iz senke“ koja brodovima prevozi rusku naftu izvan domašaja nadzora zemalja Zapada.

Kako bi kaznila Rusiju zbog opstrukcije mirovnih pregovora, grupa G7 je predložila smanjenje gornje cene nafte sa 60 na 50 dolara.

Financial Times je ove sedmice objavio da je Trampova administracija blokirala taj predlog. Ta odluka možda odražava Trampovu sklonost da odloži nove sankcije Rusiji, ali je takođe moguće da američki predsednik ne podržava ograničenje cene jer ono ide u korist američkih konkurenata poput Kine i Indije, ističe Ziemba.

Takođe, ona smatra da nema mnogo smisla da G7 smanjuje ograničenje cijene ako njeni članovi ne prošire sankcije na „flotu iz sjene“.

‘Pusta želja’

Pojačavanje sankcija na rusku naftnu industriju, uključujući i „flotu iz senke“, moglo bi zadati „vrlo opipljiv udarac Putinu“ ako bude odugovlačio s mirovnim pregovorima, ocenjuje za RSE Leon Aron, viši saradnik u Američkom institutu za preduzetništvo sa sedištem u Vašingtonu.

„To bi ga moglo naterati da barem ozbiljno razmotri mir“, ističe on.

Njut Gingrič, republikanac koji je bio predsedavajući Predstavničkog doma od 1995. do 1999. godine, ističe da bi se Trampova administracija ne bi smela fokusirati isključivo na ekonomske sankcije.

Pozvao je Sjedinjene Države da „dramatično“ povećaju kvalitet i količinu vojne pomoći Ukrajini.

„Putin će stati samo ako ne bude imao izbora. Bilo koja druga strategija je pusta želja koja će produžiti rat i odneti još nevinih života“, napisao je Gingrič u objavi na mreži X.

Koje će korake Tramp preduzeti da izvrši pritisak na Putina, ako ih uopšte bude, možda će biti jasnije u junu.

„Saznaćemo da li nas on zavlači ili ne, i ako to čini, odgovorićemo malo drugačije“, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući 28. maja. „Ali biće potrebno oko sedmicu i po do dve da to utvrdimo.“