Koje su posledice eventualnog Trampovog priznanja Krima kao ruskog?

U aprilu, Trampova administracija je iznela ideju da prizna Krim kao deo Rusije u sklopu sporazuma o okončanju rata u Ukrajini.

„To bi bio veoma opasan presedan ako se takve stvari uopšte nađu na dnevnom redu mirovnih pregovora“, upozorila je Irina Marčuk, vanredna profesorka međunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu u Kopenhagenu. „To ne bi smelo da bude tema razgovora“.

Na kocki je princip koji upravlja međunarodnim odnosima od kraja Drugog svetskog rata – da granice ne mogu biti menjane silom.

Poruka da „sila znači pravo“ ne bi važila samo za Rusiju, već bi se odnosila i na pretnju Kine da zauzme Tajvan, kao i na zemlje koje je Donald Tramp pominjao kao moguće za aneksiju od strane SAD: Grenland, Kanada i Panama.

„To oblikuje naš način razmišljanja o pravilima“, rekao je Lauri Melksoo, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Tartuu u Estoniji.

„Gde će to postaviti presedan? Biće teže kritikovati neku srednje jaku silu ako pokuša nešto slično u svom okruženju, jer će moći da kažu: ‘Pogledajte šta se tamo desilo, zašto i ja ne bih mogao isto?'“

Pravna borba Kijeva

Rusija pokušava da legalizuje svoju aneksiju i žestoko reaguje na svaki neuspeh. Kada je Međunarodni krivični sud klasifikovao ruske akcije na Krimu kao okupaciju, Moskva je napustila sud 2016. godine.

Rusija insistira na tome da je zvanično priznanje Krima – koji je pretvorila u veliku vojnu bazu još od 2014. – ključno za rešavanje rata sa Ukrajinom.

Tokom neuspešnih mirovnih pregovora sa Kijevom nakon invazije punog obima 2022. Rusija je zahtevala da Ukrajina prizna Krim kao deo Ruske Federacije.

U međuvremenu, Ukrajina od 2014. vodi pravnu borbu protiv ruske agresije pred međunarodnim sudovima, i dobila je više presuda koje potvrđuju da su Krim, kao i delovi istočne i južne Ukrajine, privremeno i nelegalno okupirani.

Presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2021. godine utvrdila je da je Rusija odgovorna za kršenja ljudskih prava na Krimu – uključujući mučenje, nezakonita pritvaranja i prinudne nestanke.

Ta presuda je postavila ključni presedan time što je priznala da je Moskva faktički silom preuzela kontrolu nad poluostrvom od Ukrajine 27. februara 2014, a ne putem pravno neispravnog referenduma u martu iste godine, kako to Rusija tvrdi.

Ista pravna logika – da je Rusija nelegalno okupirala ukrajinsku teritoriju – osnova je i za druge važne postupke, uključujući i procesuiranje prinudne deportacije ukrajinskih građana. Priznavanje Krima kao legalno ruskog potkopalo bi te napore.

„Ako bi Rusija bila suverena na toj teritoriji, sud ne bi razmatrao takva kršenja“, ističe Darja Sviridova, advokatica iz Kijeva, poreklom sa Krima, koja se godinama bavi slučajevima vezanim za Krim.

„Ta kršenja su pokazatelji koji kroz pravne institucije potvrđuju da to nije teritorija Rusije“.

U praktičnom smislu, to bi značilo da politike poput prisiljavanja Ukrajinaca da prihvate ruske pasoše ili deportacije ukrajinskih građana u zatvore hiljadama kilometara udaljene u Rusiji više ne bi bile pravno osporive, kaže Darja Sviridova.

Rusija bi bila viđena kao država koja ima suverenitet, što podrazumeva moć da menja ustav i nameće državljanstvo – sve dok te radnje poštuju osnovna ljudska prava, dodaje Mario Paskvale Amoroso, pravni savetnik pri Komisiji za međunarodno pravo Ujedinjenih nacija.

Ukrajinske pravne inicijative nisu usmerene samo na pravdu i odgovornost već i na razotkrivanje propagande Kremlja, uključujući tvrdnje da je Krim postao deo Rusije putem samoopredeljenja, ili da Rusija samo štiti rusko govorno stanovništvo.

Tokom saslušanja pred Evropskim sudom za ljudska prava (ECHR) pre 2022. godine, Rusija se više puta pozivala na te narative, rekla je Margarita Sokorenko, predstavnica Ukrajine pred ECHR-om.

„Naši sudski postupci se odnose na utvrđivanje istinitih činjenica. To je borba ne samo za pravdu, već i za istinu,“ izjavila je.

Rusija je prvi put osvojila Krim 1783. za vreme vladavine Katarine Velike i držala ga je do 1956. godine, kada je sovjetski lider Nikita Hruščov poklonio Krim Ukrajini – odluku koju je ruski predsednik Vladimir Putin oštro kritikovao.

Krim, zajedno sa ostatkom Ukrajine, glasao je za nezavisnost na referendumu 1991. godine, i imao je status autonomne republike unutar Ukrajine sve do 2014, kada ga je Rusija zauzela nakon protesta na ulicama koji su zbacili pro-moskovsku vlast u Kijevu.

„Ako Rusija dobije pravno priznanje za kontrolu nad Krimom, naročito retroaktivno od 2014, to bi značilo da su svi zvanični akti koji su se tamo dogodili u Krimu pripisani Rusiji, i da više nemaju nikakve veze sa Ukrajinom,“ kaže Jan Vuters, profesor međunarodnog prava na KU Leuven u Belgiji. „To bi moglo legitimisati postupke ruske vlade tamo“.

Slabljenje međunarodnog konsenzusa

Kako raste pritisak za mirovne pregovore, Ukrajina je javno i snažno odbacila ustupke po pitanju statusa Krima.

„Ovde nema šta da se pregovara. Ovo je protiv našeg Ustava“, rekao je predsednik Volodimir Zelenski u odgovoru na izjave Donalda Trampa.

„Ovo je naša crvena linija: nema priznanja“, rekao je za Politico Anton Korinevič, ukrajinski ambasador sa specijalnim mandatima i predsednik grupe koja radi na uspostavljanju Specijalnog tribunala za zločin agresije.

Ovaj čvrst stav o Krimu se uklapa u širi okvir pravnih napora da se Rusija drži odgovornom. Evropske zemlje su ranije ovog meseca najavile formiranje novog specijalnog tribunala koji bi Ukrajini mogao ponuditi novi pravni put za izazivanje ruskih akcija pred međunarodnim pravom.

Planirano da počne sa radom već sledeće godine, Tribunal će se fokusirati na krivično gonjenje zločina agresije.

Korinevič je naznačio da će tribunal obuhvatiti i raniji period.

„Za Ukrajinu je oduvek bilo jasno, i to je naš čvrst stav, da je agresija počela 2014. godine“, rekao je on. „Veoma je važno da tribunal može da pokrije događaje koji su se dogodili pre 2022.“, naveo je on.

Tribunal će biti pod pokroviteljstvom Saveta Evrope. Međutim, kao znak novog pravca pod Trampom, Sjedinjene Države su povukle podršku, smanjujući svoje učešće u međunarodnim pravnim naporima, pa čak su stale i na stranu Moskve u dve nedavne rezolucije Ujedinjenih nacija vezane za rat.

Ova promena u stavu SAD ima značajan uticaj. Na globalnoj sceni međunarodnog prava, potezi velike sile poput SAD da dovede u pitanje odgovornost za rat ili da razmatra priznavanje Krima kao dela Rusije mogu imati ozbiljne posledice, kako političke tako i ekonomske, jer potkopavaju krhki međunarodni konsenzus.

„Sa pravnog aspekta, Krim ostaje okupiran. Ali politički narativi jednog od ključnih igrača koji su podržavali teritorijalni integritet Ukrajine će se promeniti, ekonomski narativi isto i, naravno, sve to će izvršiti veliki pritisak na konsenzus velikog broja zemalja. To će uticati i na političke rezolucije međunarodnih organizacija, na primer UN-a“, rekla je Sviridova.

U kratkom roku, kompanije kojima su evropske sankcije zabranile poslovanje mogle bi pokušati da se ponovo vrate i posluju na Krimu, rekla je Sviridova. Na duži rok, to bi moglo narušiti međunarodno pravo.

„Očigledno je da će ovo postati presedan i iskušenje za druge zemlje da svoje teritorijalne zahteve pokušaju da nametnu silom“, rekla je ona.

Prvi koji će stradati od takvih promena, upozorio je nekadašnji politički zatvorenik sa Krima Nariman Dželjal, biće oni koji još uvek žive pod okupacijom.

Dželjal, koji je sada ukrajinski ambasador u Turskoj, uhapšen je na Krimu 2021. godine nakon što je prisustvovao platformi za Krim u Kijevu, velikom ukrajinskom diplomatskom poduhvatu da se konsoliduje međunarodni konsenzus da je Krim deo Ukrajine.

Oslobođen je prošle godine u razmeni zatvorenika, a duboko je razočaran što se stvar zbog koje je išao u zatvor sada podriva.

„To je ogromna uvreda za one koji su na Krimu. Ostaviti teritoriju i ukrajinske građane pod okupacijom znači nastavak represije“, rekao je. „Ako Tramp učini ono što je predložio, to nije samo užasno sa stanovišta globalne politike, već je strašno za konkretne ljude.“

Dželjal veruje da bi bilo kakav takav kompromis u ime zaustavljanja rata ionako bio uzaludan.

„Čak i ako SAD priznaju Krim kao ruski, to neće zaustaviti Putina, jer njegov cilj nije Krim – on je mnogo veći“, zaključio je.