Da li je dogovor SAD i Ukrajine o primirju doveo Rusiju pred svršen čin?

„Ako Rusija kažu ne, mi ćemo, nažalost, znati koja je prepreka miru ovde“, rekao je on.

„Ukrajinci su spremni da zaustave borbe spremni da dođu do stola“, rekao je Rubio novinarima u Džedi, nakon pregovora između američkih i ukrajinskih zvaničnika u Saudijskoj Arabiji, preneo je Gardijan.

Iako se Vladimir Putin još nije oiglasio oko sporazuma Ukrajine i SAD, uticajni ruski poslanik, komentarišući predlog o prekidu vatre dogovoren između američkih i ukrajinskih zvaničnika, rekao je da će svaki dogovor biti pod uslovima Moskve, a ne Vašingtona.

„Rusija napreduje u Ukrajini i stoga će biti drugačije sa Rusijom“, rekao je Konstantin Kosačov, predsednik odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije, gornjeg doma ruskog parlamenta, u postu na Telegramu.

„Svaki sporazumi – uz svo razumevanje potrebe za kompromisom – pod našim uslovima, a ne pod američkim. I ovo nije hvalisanje, već shvatanje da se pravi dogovori još pišu tamo, na frontu. Što bi trebalo da razumeju i u Vašingtonu.

SAD će „odmah ukinuti pauzu u razmeni obaveštajnih podataka i nastaviti bezbednosnu pomoć Ukrajini“, rekao je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc.

„Prešli smo od toga da li će se rat završiti do toga kako će se rat završiti“, rekao je Volc novinarima zajedno sa Rubiom.

Na pitanje novinara imate li rok za odgovor Rusa?

Rubio je kazao:“Reći ćemo im da je ponuda na stolu. Ukrajina je spremna da prestane da puca i počne da razgovara. Sada je na njima da kažu da ili ne“.

Q: Do you have a deadline for Russians response?

Rubio: We’re going to tell them the offer’s on the table. Ukraine is ready to stop shooting and start talking.

Now it’ll be up to them to say yes or no. 6/ pic.twitter.com/5BF6poj7do

— Tymofiy Mylovanov (@Mylovanov) March 11, 2025

Volc, koji je rekao da će u narednim danima razgovarati sa svojim ruskim kolegom, pripisao je zasluge Ukrajincima što su se složili oko potrebe da se „okonča ubijanje, da se okonča tragična mašina za mlevenje mesa i nacionalnog blaga“.

On je dodao:“Ukrajinska delegacija je danas nešto vrlo jasno rekla: da dele viziju mira predsednika Trampa“.

Vašington je takođe oživeo planove za kontroverzni sporazum o mineralima koji bi mogao da da SAD 50 odsto udela u prihodima od prodaje rudnog bogatstva Ukrajine. Tramp je rekao da će sporazum obezbediti implicitne bezbednosne garancije povezujući ekonomske interese SAD sa bezbednošću Ukrajine.

Nekoliko sati nakon ukrajinske deklaracije, Rusija je započela vazdušni napad na Kijev, a gradonačelnik Vitalij Kličko je rekao da je protivvazdušna odbrana angažovana na odbijanju napada.

Argumenti su dobro uvežbani i sada se moraju suočiti sa realnošću, piše CNN, analizirajući jučerašnje razgovore predstavnika SAD i Ukrajine u Saudijskoj Arabiji.

Moskva će sada biti pod pritiskom da pokaže da nije prepreka za postizanje mira američkog predsednika Donalda Trampa.

Da bi održao iluziju da je Trampov partner u tome, ruski predsednik Vladimir Putin će verovatno prihvatiti neki oblik mira, piše CNN.

Možda to neće biti trenutni prekid vatre i Rusija bi mogla odlučiti da odloži početak primirja dok prvo ne ostvari vojne ciljeve, posebno u regionu Kursk, gde je Ukrajina blizu toga da bude izbačena iz ruske Rusije koju drži od avgusta.

Ali tada će realnost dočekati teoriju telefonske diplomatije. Prvi argument koji treba testirati jeste da se Kremlju ne može verovati da će se baviti smislenom diplomatijom, kao što istorija pokazuje da su to retko činili.

Drugi argument je da Kijev zadržava maksimalističke ambicije da povrati svoju teritoriju i odbija zamrzavanje linija fronta, jer bi to značilo verovatan trajni gubitak petine njihove teritorije i zato što se Ukrajina verovatno neće ponovo opremiti istom snagom kao Moskva i biti u nepovoljnom položaju kada Rusija ponovo napadne.

Međutim, sada je jasno da većina Ukrajinaca smatra da je kontraofanziva za ponovno zauzimanje teritorije samo grozničav san, kada im je osnovni zadatak odbijanja ruskih napada.

CNN piše da će se svaki prekid vatre verovatno pretvoriti u žestoku bitku za pripisivanje međusobne krivice za njegov kolaps.

Glavni cilj šefa Kremlja za sada je da nastavi da podstiče Trampove sumnje da je Zelenski prepreka miru. Putin ne može da odbije prekid vatre, a da ne izgubi fiktivnu moralnu visinu. Ali ono što sledi – ili tokom bilo koje pauze u neprijateljstvima – će definisati ishod rata.

U prošlosti je Rusija bila izvanredna u dezinformacijama, obmani kao taktici na bojnom polju kao i u operacijama pod lažnom zastavom, kada se incidenti insceniraju kako bi se pružio podsticaj za odmazdu.

Ishod ukrajinsko-američkih pregovora u Saudijskoj Arabiji zadovoljio je skeptike i one u Ukrajini koji su već bili razočarani Trampovom administracijom pošto su je smatrali proruskom, piše Kijev post.

Međutim, unutar Rusije, reakcija na pregovore se kretala od uzdržanog ćutanja – pošto ruska propaganda izbegava da kritikuje američkog predsednika kako bi izbegla ometanje pregovora – do otvorenog iritacije.

Mnogi ruski propagandisti i vojni blogeri verovali su u novi „medeni mesec“ u odnosima između SAD i Rusije, poput onog koji je viđen tokom ere Džordža V. Buša posle terorističkih napada 11. septembra 2001, kada je Rusija podržala američku operaciju u Avganistanu.

Prema njihovim rečima, rezultati saudijskih pregovora potpuno su poništili ovo očekivanje.

„Danas se pokazalo da je situacija drugačija. SAD očigledno ne vide Rusiju kao ravnopravnog partnera, već je stavljaju na isti nivo sa Ukrajinom, pozicionirajući se između njih. Štaviše, obnavlja pomoć Ukrajini. Niko ne zna kako da reaguje“, objasnio je naš izvor.

Jedna od najvećih ruskih proratnih publikacija, Military Informant, piše da su uslovi koje postavljaju SAD i Ukrajina neprihvatljivi za Rusiju.

„Situacija se razvila na takav način da vojna pomoć Ukrajini više nije ni vezana za prekid vatre – ona je nastavljena bez obzira na to. Dakle, bez obzira da li Rusija pristaje na prekid vatre ili ne, SAD će nastaviti da naoružavaju ukrajinske oružane snage. Stoga bi pristanak na takvo primirje – gde neprijatelj i dalje dobija oružje bez ikakvog pritiska na zemlji ili u vazduhu – bio vrhunac gluposti za vojno-političko rukovodstvo Rusije“, tvrdi se.

Kremlj, prenosi Rojters, „još čeka detalje iz Vašingtona o predlogu za 30-dnevni prekid vatre u Ukrajini, dok su visoki moskovski izvori rekli da će sporazum morati da uzme u obzir napredak Rusije i da odgovori na njene zabrinutosti“.

Kremlj je rekao da pažljivo proučava rezultate sastanka i da će sačekati detalje od američkog državnog sekretara Marka Rubija i savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost Majka Valca.

„Zamka primirja“?

Visoki ruski izvor rekao je Rojtersu da bi Putinu bilo teško da pristane na ideju o prekidu vatre bez izlaganja uslova i dobijanja neke vrste garancija.

„Putinu je teško da pristane na ovo u sadašnjem obliku“, rekao je Rojtersov izvor, koji je želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti situacije.

„Putin ima jaku poziciju jer Rusija napreduje“.

Izvor je rekao da bi bez garancija uz prekid vatre, pozicija Rusije mogla brzo da postane slabija i da bi Zapad tada mogao da okrivi Rusiju za neuspeh da okonča rat.

„Dakle, da, mi se zalažemo za primirje ali su nam potrebne barem okvirne garancije i barem od Sjedinjenih Država“, rekao je izvor.

Drugi visoki ruski izvor rekao je da predlog o prekidu vatre iz perspektive Moskve izgleda kao zamka jer bi Putinu bilo teško da zaustavi rat bez konkretnih garancija ili obećanja.

Rat ili mir?

Putin je više puta rekao da kratkoročno primirje nije način da se okonča rat.

„Ne treba nam primirje, potreban nam je dugoročni mir obezbeđen garancijama za Rusku Federaciju i njene građane. Teško je pitanje kako obezbediti te garancije“, rekao je on u decembru.

U junu je izneo svoje uslove za mir: Ukrajina mora zvanično da odustane od svojih NATO ambicija i da povuče svoje trupe sa celokupne teritorije četiri ukrajinska regiona na koje polaže pravo i uglavnom ih kontroliše Rusija.

Rusija kontroliše nešto manje od petine Ukrajine, ili oko 113.000 kvadratnih kilometara, dok Ukrajina kontroliše sve manji deo zapadne Rusije, prema kartama rata otvorenog izvora i ruskim procenama.
Rusija, prema ruskim procenama, kontroliše 75% Donjecke, Zaporoške i Hersonske oblasti i više od 99% Luganske oblasti.

Rusija kaže da su sva ta četiri regiona sada legalno deo Rusije i da nikada neće biti vraćena Ukrajini, koja kaže da su nelegalno pripojeni i da nikada neće priznati ruski suverenitet nad njima.