„Odnos sa SAD više nikada neće biti isti“: Svetski zvaničnici oštro reagovali na Trampovu carinsku politiku

Na berzi u Londonu akcije i dalje padaju.

Dejvid Lami, ministar inostranih poslova, jutros je u sedištu NATO-a u Briselu, gde se sastaju ministri inostranih poslova NATO-a u obraćanju medijima rekao da predsednik Tramp vraća američku ekonomsku politiku skoro jedan vek unazad prihvatanjem protekcionizma, prenosi Gardijan.

Džejms Marej, britanski ministar za pitanja trezora, kaže da su razočarani carinama koje su nametnute globalno. „Mi smo u boljoj poziciji nego mnoge druge ekonomije, jer smo na najnižem nivou carina. Ali naš fokus je da postignemo ekonomski dogovor“.

Evropski lideri osudili su tarife Donalda Trampa kao „fundamentalno pogrešne“ te da stvaraju „ogromne poteškoće za Evropu“, dok su apelovali na pregovore kako bi se sprečio sveopšti trgovinski rat.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je Trampova odluka da uvede carine „brutalna i neutemeljena“ i čini se da poziva na suspenziju francuskih investicija u SAD dok se carine ne razjasne.

„Buduće investicije najavljene poslednjih nedelja, trebalo bi da budu suspendovane na neko vreme sve dok se situacija sa Sjedinjenim Državama ne razjasni“, rekao je Makron na sastanku francuskih kompanija.

Predlažući mere protiv američkog tehnološkog sektora „gde Sjedinjene Države imaju ogromne koristi od Evrope“, on je dodao: „Ništa nije isključeno. Sve je na stolu“.

Španski premijer Pedro Sančez osudio je „protekcionističke“ tarife Donalda Trampa, rekavši da su one „suprotne interesima miliona građana sa ove strane Atlantika i u SAD, koji će nažalost videti da su njihova preduzeća i njihova kupovna moć“ pogođeni merama.

U prkosnom govoru u Madridu u četvrtak ujutro, Sančez je rekao da američka administracija ne pravi razliku između prijatelja i neprijatelja: „To ide protiv svih i svega“.

Sančez je opisao tarife kao „bez presedana“ i „jednostrani“ američki napad na Evropu, dodajući: „Povratak protekcionizmu 19. veka nije pametan način da se uhvati u koštac sa izazovima 21. veka“.

Odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da je Trampova odluka „fundamentalno pogrešna“ i „napad na trgovinski sistem koji je stvorio prosperitet širom sveta, što je samo po sebi američki uspeh“.

Francuski premijer Fransoa Bajru rekao je da su carine „ogromna teškoća za Evropu“, kao i „katastrofa za Sjedinjene Države i američke građane“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen opisala je carine kao „veliki udarac svetskoj ekonomiji“ koji će imati „strašne“ posledice za milione ljudi. Ona je rekla da je EU spremna da odgovori, ali je pozvala Trampa da „pređe od konfrontacije do pregovaranja“.

Očekuje se da će EU sredinom aprila najaviti kontra carine na američke potrošačke i industrijske proizvode – verovatno uključujući proizvode kao što su sok od narandže, džins i motori Harley-Davidson – kao odgovor na carine na čelik i aluminijum koje je prethodno najavio Tramp.

Blok još uvek nije odgovorio na carine od 25 odsto na evropske automobile koje su stupile na snagu 3. aprila, niti na poslednju rundu recipročnih carina koje je Tramp najavio na svoj takozvani „dan oslobođenja“, koji su visoki političari u Evropskom parlamentu nazvali „danom inflacije“ i „danom nezadovoljstva“.

Predsednik SAD-a je u sredu najavio carinu od 20 odsto na izvoz iz EU u SAD kao deo opsežnog seta mera usmerenih na zemlje širom sveta, bogate i siromašne, velike i male.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni rekla je:“Učinićemo sve što možemo da radimo na postizanju dogovora sa Sjedinjenim Državama, sa ciljem da izbegnemo trgovinski rat koji bi neizbežno oslabio Zapad u korist drugih globalnih igrača“.

Poljski premijer Donald Tusk opisao je carine kao „bolan i gorki udar“ koji bi mogao smanjiti poljski BDP za 0,4 odsto.

Belgijski premijer Bart De Vever rekao je da se nada da će zapadni svet napustiti „protekcionističku ludost koja uništava bogatstvo“ i upozorio na žurbu u trgovinski rat, rekavši da „glupost ne treba da se susretne sa glupošću“.

Takođe je rekao da su protivumere nužne, ali da treba da ostanu proporcionalne.

Trgovinski odnos EU i SAD-a bio je vredan 1,6 triliona evra (1,3 triliona funti) u 2023. godini: EU prodaje više proizvoda SAD-u, sa suficitom od 154 milijarde evra, zahvaljujući automobilima i lekovima, dok SAD ima suficit od 109 milijardi evra u uslugama, što odražava uspeh njihovih banaka i tehnoloških kompanija u Evropi.

Visoki zvaničnici EU su odbili da spekulišu o tome kako bi dalja protivmera mogla izgledati, ali su rekli da ništa nije isključeno. „Odmazda nije kazna. Odmazda je sredstvo za postizanje cilja“, rekli su.

Kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Džoli izdala je danas oštro upozorenje evropskim kolegama nakon što je američki predsednik Donald Tramp udario saveznike ogromnim carinama, prenosi Politico.

„Znamo da odnos više nikada neće biti isti“, rekla je Džoli u sedištu NATO-a, gde je prisustvovala sastanku ministara inostranih poslova saveznika. „To je moja poruka Evropljanima, odnosi sa SAD nikada neće biti isti“.

Džoli je rekla da je Trampov cilj da „globalno resetuje trgovinu“, a da je sve počelo sa Kanadom.

„Kupujemo više od SAD nego Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Kina i Japan zajedno“, rekla je Džoli novinarima. „Kada tretirate svog najboljeg klijenta na način na koji smo mi tretirani to znači da želite da fundamentalno promenite način na koji poslujete“.

Dodala je da će carine na kraju biti porez na američki narod i pozvala Evropljane da „prenesu tu poruku“ američkim građanima kako bi uticali na američku administraciju.
Odmazda EU mora biti dogovorena od strane težinske većine zemalja članica, usred dubokih zabrinutosti zbog posledica po evropska radna mesta i industriju.