Trampove nemoralne laži i hronična slabost Evrope: Šta ujedinjuje Venecuelu, Grenland i Ukrajinu?

To je otprilike 21 laž dnevno. Drugi put na funkciji, on i dalje nastavlja, svakodnevno lažući Amerikance i svet.

Trampovo nepoštovanje istine i poštenja u javnom životu – što se ponovo vidi u njegovom odvratnom odgovoru na smrtonosnu pucnjavu u Minesoti – je opasno nemoralno, piše Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator, u analizi za Gardijan.

Prošle nedelje Tramp je izjavio da je jedino ograničenje njegove moći „moja sopstvena moralnost, moj sopstveni um“.

To mnogo objašnjava. Njegova predstava o dobru i zlu je potpuno subjektivna.

On je svoj etički i pravni savetnik, svoj sveštenik i ispovednik. On je crkva za jednog čoveka. Tramp laže i sebi i svima ostalima. Posledice su štetne: koštaju života, narušavaju demokratiju i uništavaju poverenje među državama.

Kao i američki birači, strani lideri su se navikli na predsednikovu hroničnu lažljivost.

Ali cena tolerisanja, neosudjivanja i nepreduzimanja koraka raste eksponencijalno kako njegovo ponašanje postaje diktatorsko i nepredvidivo.

Trampove laži i obmane su zajednički pogoršavajući faktor u tri nerešive savremene međunarodne krize.

Na primer, on lažno tvrdi da su kineski i ruski ratni brodovi „svuda po Grenlandu“, što zahteva američko preuzimanje.

„Ahoy! Koji brodovi?“, pita danski ministar spoljnih poslova Lars Løke Rasmusen – koji, za razliku od Vašingtonovog graditelja imperija, ima lična saznanja o samoupravnom ostrvu.

Grenlanđani odbacuju Trampove komentare kao besmislice.

Danska ističe da troši milijarde na Grenland, a navodni talas kineskih investicija je još jedna trampovska prevara.

Ankete pokazuju da Grenlanđani odbacuju aneksiju ili prodaju Trampu. Oni preferiraju nezavisnost, što SAD, proslavljajući 250 godina od izgnanstva kralja Džordža III, možda treba da razume. Tramp kaže da želi da „osigura Grenland“.

U stvarnosti, on želi da osigura njegovo rudno bogatstvo – i da ponovo učini Ameriku većom.

Prava lavina laži prethodila je prošlonedeljnom državnom udaru u Venecueli.

Tramp je bez dokaza tvrdio da je lider zemlje, Nikolas Maduro, šef „narko-terorističkog“ kartela. Njegova administracija je ubila više od 100 ljudi u čamcima u Karipskom i Tihom okeanu, osumnjičenih za šverc droge bez ikakvih dokaza.

On je lažno proglasio rat SAD, ilegalno prisvajajući ustavnu vlast Kongresa.

Istina je da je Tramp gajio ličnu osvetu prema Maduru otkako je njegov plan za smenu režima propao 2018. godine.

Istina je, kako Tramp sada priznaje, da glavni cilj puča nije obnova demokratije – iako se zakasnio i pristao da se sastane sa liderkom opozicije Marijom Korinom Mačađo.

Nije u pitanju „spasavanje“ naroda Venezuele, niti zaštita bezbednosti SAD. Cilj je nafta. Tramp bez stida i nemilosrdno pljačka zemlju dok preti i Meksiku, Kubi i Kolumbiji.

Tramp kaže da ima „plan“ da Veneuelu vodi na neodređeno vreme. To je još jedna izmišljotina.

Sa očuvanim oružanim snagama i milicijama, represivnim Madurim režimom i osnaženom demokratskom opozicijom odlučnom da dođe na vlast, zemlja ide ka sukobu.

Samo dublja, dugotrajna američka vojna intervencija o kojoj Tramp razmišlja može zaustaviti klizanje u haos. On rizikuje da na latinoameričkom pragu Vašingtona stvori balkanski močvarni rat.

Kad govorimo o močvarama, setite se i Ukrajine – treće zone sukoba gde Trampova nesposobnost da razlikuje pravo od pogrešnog i istinu od laži nanosi ogromnu štetu.

Tramp je lagao kada je tvrdio da bi mogao lako završiti rat sa Rusijom za 24 sata.

Omražen i ponižen, više puta je obećavao da će biti strog prema Vladimiru Putinu. Ali Putin – još jedan veliki lažov – vešto ga je „zabavljao“ i nastavio bombardovanje.

I iznova se Tramp kukavički povlači, obično kriveći bezgrešnog ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog.

Trampova dvoličnost podriva napore saveznika da podrže Kijev u borbi.

Jednog dana zadovoljno prihvata pohvale lidera NATO-a – njegov sekretar general ga naziva „Tata“ – a sledećeg podrugljivo ismijava savez i kaže da se Evropa suočava sa „civilizacijskim brisanjem“.

Prošle nedelje tvrdio je da NATO ne bi pomagao SAD u hitnom slučaju. Još jedna laž. Upravo je to NATO radio nakon terorističkih napada 11. septembra i tokom 20 godina nevoljnog angažmana u Avganistanu.

Današnje istovremene krize – Grenland, Venecuela i Ukrajina – dele još jednu zajedničku crtu, pored Trampove nepoštenosti.

U sva tri slučaja, slabost i podeljenost evropskih lidera i uloge EU kao institucije su alarmantno izložene.

Sigurno sada, konačno, Evropa mora da prihvati da ne može da veruje niti da se osloni na ovog predsednika SAD. U ovom zastrašujućem geopolitičkom kontekstu, Bregyit više ne izgleda samo kao glupa greška. Izgleda gotovo samoubilački.

Nepridržavanje međunarodnog prava, preziranje suverenih prava i teritorijalne nezavisnosti, kao i trajan proces zamene međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima podržanim od strane Ujedinjenih nacija neo‑imperijalnim sferama uticaja, vidljivi su u sve tri krize (Grenland, Venecuela i Ukrajina).

Takođe je prisutan neuspeh da se odbrane demokratska prava običnih ljudi. SAD su pretenciozno i nezakonito isključile mogućnost održavanja izbora u Venecueli. Rusija pokušava da uništi demokratiju Ukrajine. Grenlanđani kažu da samo oni treba da odluče o svojoj budućnosti. Ali ko ih zaista sluša?

Mnogi od ovih šireg trenda već su bili dobro utvrđeni. Ipak, Trampovo destabilizujuće, neprincipijelno, bezakonito, haotično i suštinski nemoralno ponašanje u 2025. godini neosporno je delovalo kao katalizator i ubrzivač.

Od svih ovih zala, njegova moralna propast je najveća. Ona kvari, muči, zamračuje i toksično utiče na čovečanstvo širom sveta. To je otrovno za sve što dotakne.

Trampizam je korozivna bolest. Njene najnovije žrtve su u Mineapolisu i Portlandu. Ali, u stvari, one su svuda. Da parafraziramo Marka Tvena: „Postoje tri vrste laži: laži, proklete laži i Donald Tramp.“

Amerikanci i njihovi previše popustljivi prijatelji u Britaniji i Evropi moraju biti snažniji u tome da govore istinu moćnima – pre nego što, kao mnogo kritikovani Džordž III, Tramp učini nešto zaista ludo.