Senat Kongresa SAD rezolucijom namerava da ograniči Trampova ratna ovlašćenja

Time je gornji dom Senat, u kojem većinu imaju Republikanci, stavio da znanja Trampu da se ne slaže sa njegovim sve većim ambicijama na zapadnoj hemisferi.

O samoj rezoluciji bi trebalo da se glasa sledeće sedmice.

Nema nikakve šanse da ona postane zakon, jer je potrebno da je izglasa i donji, Predstavnički dom Kongresa, a potom i da je potpiše lično Tramp.

Ona je ipak značajan pokazatelj nemira među delom Republikanaca pošto je prošle nedelje američka vojska upala u Venecuelu, otela njenog lidera Nikolasa Madura i sprovela ga u Njujork da bi mu se sudilo zbog „narko-terorizma“ protiv SAD.

Za stavljanje u proceduru rezolucije o ograničavanju ratnih ovlašćenja predsd nika glasali su svi senatori opozicionih Demokrata, ali i pet republikanskih senatora.

Trampova administracija bi da kontroliše naftne resurse Venecuele, pa i samu njenu vladu, ali bi se rezolucijom o ratnim ovlašćenjima Trampu nametnula obaveza da od Kongresa traži odobrenje za svaki dalji napad.

Među republikancima koji su glasali za rezoluciju su Džoš Houli iz Misurija, Rend Pol iz Kentakija, Liza Murkovski sa Aljaske, Suzan Kolins iz Mejna i Tod Jang iz Indijane.

Tramp je povodom njihovog pridruživanja Demokratama u glasanju za rezoluciju saopštio preko društvenih mreža da „više nikada ne treba da budu birani na javnu funckiju“ i da njihovi glasovi „veoma podrivaju američku samoodbranu i nacionalnu bezbednost“.

Demokrate su sve do sada neuspešno pokušavale da proguraju takvu rezoluciju, dok je Tramp zaoštravao kampanju protiv Venecuele, ali sada, kada je uhvatio Madura i bacio oko na danski Grenland, glasanje daje Kongresu mogućnost za „kontrolu nad vojnim akcijama te vrste“, rekao je senator Demokrata Tim Kejn.

„Vreme je da se ovo izvadi iz tajnosti i izvede na čistac“, dodao je Kej koji je insistirao na današnjem glasanju.

Republikanski lideri kažu da nisu dobili najavu da će noćni napad na Venecuelu i hvatanje Madura uopšte biti izvedeno, ali većina je izrazila zadovoljstvo zbog te akcije.

Kada su Demokrate u novembru pokušale da proguraju sličnu rezoluciju, to je propalo jer su je podržala samo dva republikanska senatora, Rend Pol i Liza Murkovski.

Rend Pol je rekao je novinarima posle glasanja da je „zanimljivo je videti da je sada sve više ljudi, barem na mojoj strani (republikanskoj), zainteresovano za to ko ima prerogativ za rat, ko je imao prerogativ da pokrene ili objavi rat“.

Trampova administracija je koristila sve veći skup raznorodnih pravnih opravdanja za višemesečnu kampanju u Centralnoj i Južnoj Americi, od uništavanja navodnih brodova za drogu po ovlašćenjima za globalnu borbu protiv terorizma, do zarobljavanja Madura navodno policijskom operacijom da bi mu se sudilo u Sjedinjenim Državama.

Neke progresivne Demokrate su predložili da se u decembarski Zakon o odbrambenim izdvajanjima ubaci formulacija kojom bi se ograničile određene vojne akcije, ali ta ideja je naišla na otpor pragmatičnijih članova te poslaničke grupe koji su pokušali da Trampove ambicije u inostrastvu prikažu kao njegovo namerno odvraćanje pažnje od problema u SAD.

„Američki narod se pita šta se, dođavola, dešava u Venecueli i zašto ovaj predsednik, koji je vodio kampanju pod nazivom ‘Amerika na prvom mestu’, sada troši svo vreme i energiju na avanture u inostranstvu?“, rekao je lider Demokrata u Senatu Čak Šumer iz Njujorka.

Kongres je ponovo ostavljen u neznanju tokom vojne operacije u Venecueli, a Tramp je kasnije potvrdio da je razgovarao sa rukovodiocima naftnih kompanija, ali ne i s poslanicima. To odražava širi obrazac u Trampovom drugom mandatu, koji se odvija pod kontrolom Republikanaca u Kongresu,a to telo je pokazalo malo interesovanja za svoje isključivo ustavno ovlašćenje da objavi rat.

Po Ustavu, Kongres SAD objavljuje rat dok je predsednik vrhovni komandant. Ali, poslanici nisu formalno objavili rat od Drugog svetskog rata, dajući predsednicima široku slobodu da samostalno deluju.

Kongres je pokušao da im ograniči to ovlašćenje posle Vijetnamskog rata Rezolucijom o ratnim ovlašćenjima, koja je usvojena uprkos vetu republikanskog predsednika Ričarda Niksona. Taj zakon zahteva od predsednika da obavesti Kongres u roku od 48 sati od raspoređivanja snaga i da okonča vojnu akciju u roku od 60 do 90 dana, a to su ptekoračivali predsednici iz obeju stranaka.

Demokrate tvrde da se ta ograničenja sve više pomeraju, a neki Republikanci su otišli ​​još dalje, tvrdeći da je odobrenje Kongresa za rat potpuno nepotrebno.

Republikanski senator Lindzi Grejam iz Južne Karoline, bliski Trampov saveznik, rekao je da bi mu bilo uredu da Tramp „preuzme druge zemlje“ bez odobrenja Kongresa, uključujući danski Grenland.

„Vrhovni komandant je vrhovni komandant. Može da koristi vojnu silu“, rekao je Grejam.

Trampova administracija sada razmatra ne samo svoje sledeće korake u Venecueli, već i na Grenlandu. Bela kuća je saopštila da je „vojska uvek opcija“ i za pitanju potencijalno američko preuzimanje najvećeg ostrva na svetu.

Republikanci su naveli stratešku vrednost Grenlanda, ali većina se usprotivila ideji korišćenja vojske za preuzimanje tog ostrva. Neki su za potencijalni sporazum o kupovini Grenlanda od Danske, dok su drugi priznali da je to malo verovatna opcija jer su i Danska i Grenland odbili Trampove ponude.

Demokrate žele da se suprotstave bilo kakvoj vojnoj akciji i već se spremaju da odgovore. Senator iz Arizone Ruben Galjego rekao je da očekuje da će predstaviti rezoluciju „kojom će se sprečiti Trampova invazija na Grenland“.

„Moramo ga zaustaviti pre nego što izvrši invaziju na drugu zemlju iz hira“, napisao je Galjego. „Nema više večnih ratova“, ukazao je on.

Kejn je takođe rekao da će uskoro biti podneta rezolucija o Grenlandu, a i o Kubi, Meksiku, Kolumbiji i Nigeriji.

Grenland pripada savezniku NATO-a, Danskoj, što je izazvalo mnogo drugačiji odgovor republikanskih senatora nego situacija u Venecueli.

U četvrtak se senator Rodžer Viker, predsednik Odbora Senata za oružane snage, sastao sa ambasadorom Danske u Sjedinjenim Državama, Jesperom Melerom Sorensenom. Na sastanku su bili i vodeća demokrata u Odboru za spoljne odnose Senata, senatorka iz Nju Hempšira Žan Šahin, i šef predstavništva Grenlanda u SAD i Kanadi, Džejkob Isbosetsen.

„Nema njihove spremnosti da pregovaraju o kupovini ili promeni vlasništva nad svojom zemljom“, rekao je Viker, Republikanac iz Misisipija. „To je njihov prerogativ i njihovo pravo“, dodao je on.

Kazao da se nada da će se postići sporazum koji bi ojačao odnose SAD sa Danskom.

Ali šef predstavništva Grenlanda u SAD i Kanadi, Džejkob Isbosetsen je odlučno kazao novinarima: „Grenland nije na prodaju“.