Šta je sa sporazumom o retkim mineralima između Ukrajine i SAD i zašto se sve ređe pominje?

To je bio predlog koji je korišćen da se transakcijski predsednik SAD Donald Tramp namami da nastavi podršku svoje zemlje Kijevu, i to je uspelo.

Tramp je oduševljen Ukrajinom – ali samo kada je u pitanju da je stisne zbog novca, a ne da joj pomogne da obezbedi stabilan posleratni mir.

„Ponuda kritičnih minerala bila je jasan bezbednosni trenutak za Ukrajinu. Ona ima kritično važne resurse poput titanijuma, uranijuma i drugih. A ako se Rusija dočepa tih resursa, to će biti katastrofa za saveznike Kijeva“, rekao je visoki zvaničnik upoznat sa pregovorima, govoreći pod uslovom anonimnosti, prenosi Politico.

Ali gambit oko minerala se od tada pretvorio u političku katastrofu, a Ukrajina možda neće ni imati svo ogromno bogatstvo resursa koje je obećala.

Uz to, vađenje bilo kakvih minerala iz zemlje koštaće milijarde i moglo bi da potraje decenijama – što nije blizu vremenskoj liniji koju je Tramp zamislio.

Prvobitno, minerali su bili deo mirovnog sporazuma koji je prošle godine pogurao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Paket je takođe uključivao poziv za pridruživanje NATO-u i obavezu Zapada da nastavi sa naoružavanjem Ukrajine.

Od tog napora su ostali samo minerali, koji se pretvaraju u egzistencijalni problem za Ukrajinu.

Kijev je bio zapanjen kada se ministar finansija Skot Besent pojavio u Ukrajini u februaru sa nacrtom sporazuma o predaji polovine retkih zemnih minerala u zemlji američkim kompanijama. Zelenski je reagovao ogorčeno.

Nakon odbijanja Ukrajine, dve strane su pregovarale o pravednijem sporazumu koji je Zelenski trebalo da potpiše u Beloj kući 28. februara.

Ali taj sastanak se pretvorio u katastrofu pošto su Tramp i potpredsednik Džej Di Vens napali ukrajinskog predsednika, koji je izbačen iz Ovalne kancelarije bez dogovora.

SAD su se zatim vratile sa još jednim predlogom koji se vraća na većinu najotrovnijih elemenata prvog nacrta.

Ne nudi nikakve bezbednosne garancije i nikakvu dalju pomoć ili ulaganja, ali daje Vašingtonu povlašćeni pristup svim prirodnim resursima Ukrajine, kao i finansijsku kontrolu nad državnim fondom za obnovu i svim njenim projektima – sve dok Kijev ne vrati milijarde SAD za vojnu pomoć koja je prvobitno isplaćena kao grantovi.

„Trenutni nacrt značajno podriva stratešku ravnotežu, ograničavajući regulatornu i poresku autonomiju Ukrajine“, rekao je Volodimir Landa, viši analitičar Centra za ekonomsku strategiju sa sedištem u Kijevu.

Sporazum takođe ugrožava šanse Ukrajine da se pridruži Evropskoj uniji jer krši konkurenciju i zakonodavstvo EU o zaštiti životne sredine, rekao je Landa.

U međuvremenu, plaćanje milijardi američkih dolara verovatno će uplašiti investitore koji bi inače bili zainteresovani da pomognu Ukrajini u obnovi.

„Drugi partneri verovatno neće prihvatiti da se njihova pomoć izvlači iz Ukrajine u korist treće strane“, rekao je Landa.

Ali ukrajinska vlada ne želi da izazove još jedan izliv Trampovog besa, pa se zvaničnici uzdržavaju od kritikovanja nove verzije. Umesto toga, Kijev pokušava da delikatno izmeni predloženi sporazum.

„Prošli put su Ukrajinci morali da objasne da se neke stvari koje SAD žele od Ukrajine jednostavno neće desiti, jer su protivne našem zakonu i ustavu. Zato hajde da promenimo dogovor tako da funkcioniše. Sada moramo ponovo da razgovaramo o ovome“, rekao je visoki zvaničnik.

Skriveni pod zemljom

Pitanje koje vreba tokom pregovora je koliko rudnih bogatstava Ukrajina zapravo ima.

Zemlja ima oko pet odsto svetskih rezervi retkih zemalja, prema UN. To uključuje litijum, berilijum, niobijum, tantal, titan, nikl, kobalt, grafit i fosfat, elemente ključne za energetski, tehnološki i odbrambeni sektor, rekla je Ala Vasilenko, viša istraživačica Instituta za geologiju Nacionalne akademije Ukrajine.

„Većina ih je otkrivena 1960-1980-ih godina. Tada istraživači nisu obraćali pažnju na pitanja koja su trenutno veoma važna: namena zemljišta i oblik svojine, ekološka, sanitarna i druga ograničenja za rudarstvo, kao i javno mnjenje“, rekla je Vasilenko.

„Ipak su rezerve odobrene po sovjetskom sistemu, koji strani investitori ne razumeju. Dakle, teoretski, možemo tvrditi da Ukrajina ima najveće rezerve litijuma u ​​Evropi, ali da bismo razumeli njihov ekonomski potencijal, moramo prvo da sprovedemo dodatna istraživanja naših nalazišta.“

A izvlačenje tog bogatstva iz zemlje neće biti lako.

Rat mora da se završi pre nego što Ukrajina može da izvuče profit iz svoje nerazvijene rudarske industrije kritičnih minerala. Zemlja bi takođe morala da popravi svoju pohabanu energetsku mrežu.

„Ukrajini su potrebne investicije, ne samo u rudarstvo, već i u prerađivačku industriju. Investicije treba da budu pre svega američke – milijarde, a možda i desetine milijardi dolara direktnih investicija, kredita, kapitala, duga, raznih oblika“, rekao je Andrij Brodski, generalni direktor Velta grupe, najvećeg privatnog proizvođača rude titanijuma u ​​Ukrajini.

Velti je trebalo sedam godina da uspostavi svoj rudnik titanijum oksida. Iskopavanje litijumske rude će trajati 10 do 15 godina, rekao je Denis Aljošin, glavni strateški direktor kompanije UkrLithiumMining (ULM).

ULM je 2017. kupio 20-godišnju licencu za vađenje rude litijuma iz ležišta Polokhivske u Kirovogradskoj oblasti u centralnoj Ukrajini za pet miliona dolara. Polokhivske još uvek izgleda kao prazno polje sa nekoliko detektora, senzora i istražnih vežbi.

„Da bi naš rudnik litijuma i postrojenje za obogaćivanje počeli da rade, potrebno je 350 miliona dolara investicija. Naša strategija je da pronađemo globalne strateške igrače koji bi finansirali naše ležište, a mi ostajemo pouzdan lokalni partner“, dodao je Aljošin.

Prvobitni cilj ukrajinske vlade bio je da Sjedinjene Države budu taj partner — istovremeno obezbeđujući bezbednost kako bi se zemlji omogućilo da se oporavi od rata i da odvrati još jedan ruski napad.

Nije jasno da sporazum o kome se sada pregovara nudi taj kompromis.