Šta treba znati o izborima u Češkoj?

Vlada predvođena strankom ANO bi verovatno ušla u sukobe sa Evropskom unijom po pitanju klimatskih politika i migracija, umanjila podršku Ukrajini i češće se svrstavala uz vladu mađarskog premijera Viktora Orbana, piše Rojters, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Za šta glasaju Česi?

Troškovi života, cene energije i utemeljenost zemlje u EU i vojni savez NATO su ključne teme kampanje.

Česi biraju 200 poslanika koji će imati četvorogodišnje mandate u donjem domu parlamenta, po proporcionalnom izbornom sistemu. Stranke moraju osvojiti najmanje pet posto glasova da bi ušle u parlament.

Kada se glasa?

Biračka mesta su otvorena 3. oktobra od 14 do 22 časa i 4. oktobra od 8 do 14 časova. Rezultati počinju da pristižu odmah po zatvaranju birališta. Preliminarni rezultati očekuju se kasnije tokom popodneva 4. oktobra.

Šta sledi?

Ne očekuje se da će ijedna stranka osvojiti većinu. Stranka koja osvoji naviše glasova će verovatno predvoditi pregovore o formiranju koalicije ili osiguranju podrške za manjinsku vladu. Predsednik potom imenuje premijera, obično iz stranke koja predstavi plan vlade i predloži ministre. Predsednik Petr Pavel rekao je da će razmatrati stavove ministarskih kandidata o članstvu u EU i NATO, te potencijalno odbiti tvrde struje.

On bi mogao postaviti i pitanje Babišu o rešavanju sukoba interesa koji proizilazi iz njegovog vlasništva nad poljoprivrednim i hemijskim poslovnim imperijom Agrofert. Nova vlada mora da zatraži izglasavanje poverenja u donjem domu parlamenta.

Sudski sporovi

Ustavni sud je 24. septembra odbio žalbe da su krajnje desna SPD i krajnje leva stranka Stacilo! bile neprijavljene koalicije, čime su navodno zaobilazile zahtev da osvoje više glasova za ulazak u parlament. Niži sudovi su ranije takođe odbili slične žalbe.

Koje su ključne stranke?

SPOLU (Zajedno) koalicija – vlada

Koalicija desnog centra koju predvode Građanski demokrati (ODS) premijera Petra Fiale. Obećava povećanje troškova za odbranu u skladu s novim ciljevima NATO i nastavak podrške Ukrajini. U Evropskom parlamentu ODS pripada grupi Evropskih konzervativaca i reformista dok su ostali članovi SPOLU u Evropskoj narodnoj partiji (EPP).

Akcija nezadovoljnih građana (ANO) – opozicija

Populistička stranka koju predvodi Babiš, bivši premijer zemlje, kampanju zasniva na obećanjima o smanjenju cena energije, povećanju plata i smanjenju korporativnih poreza. Odbacuje sistem emisionih dozvola EU za domaćinstva, kao i sporazum EU o raspodeli tereta migracija.

Obećala je da će obustaviti organizovanje isporuka municije Ukrajini i odbacila nove ciljeve NATO-a za izdvajanja za odbranu. ANO planira da javne servise prebaci na direktno budžetsko finansiranje i da ukine pokušaje aktuelne vlade u borbi protiv dezinformacija, koje smatra cenzurom. Stranka želi da energetski gigant ČEZ pređe u potpuno državno vlasništvo. ANO pripada grupi ‘Patriots for Europe’ u Evropskom parlamentu.

Sloboda i direktna demokratija (SPD) – opozicija

Krajnje desna, antimigraciona stranka. Protivi se Zelenom dogovoru, Paktu o migracijama, povećanju troškova za vojsku i podršci Ukrajini. Zahteva referendume o izlasku iz EU i NATO.

Gradonačelnici i nezavisni (STAN) – vlada

Centristički pokret, deo sadašnje vlade. Proevropski orijentisan, zalaže se za uvođenje evra. Podržava pomoć Ukrajini i jačanje NATO odbrane.

Stacilo! (Dosta!) – opozicija

Predvodi je Komunistička partija, naslednica nekadašnje totalitarne vladajuće partije, uz nekoliko drugih formacija. Stacilo! se zalaže za izlazak iz NATO i EU. Optužuje Zapad da je odgovoran za rat u Ukrajini jer je isprovocirao Rusiju.

Češka piratska stranka (Pirati) – opozicija

Progresivna partija sa naglaskom na digitalizaciju i individualne slobode. Snažno je pro-NATO i pro-EU i podržava uvođenje evra.

Motoristi za sebe – opozicija

Desničarska, stranka evroskeptika koja se protivi zelenim politikama i progresivizmu. Najbliži potencijalni partner ANO-a.