foto: BETAFOTO/(AP Photo/Alessandra Tarantino, File)Stiv Benon, bivši savetnik američkog predsednika Donalda Trampa, razgovarao je o strategijama opozicije sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom protiv pape Franje, pri čemu je Benon rekao da se nada da će „srušiti“ poglavara, pokazuju novi dokumenti objavljeni od strane Ministarstva pravde SAD (DOJ), piše CNN.
Poruke koje su dvojica razmenjivala 2019. pokazuju da je Benon tražio podršku preminulog finansijera u svojim pokušajima da potkopa bivšeg papu nakon što je napustio prvu Trampovu administraciju.
Benon je bio veoma kritičan prema Franji, kojeg je video kao protivnika svoje „suverenističke“ vizije, oblika nacionalističkog populizma koji je vladao Evropom 2018. i 2019.
Objavljeni dokumenti DOJ-a sugerišu da je Epstin pomagao Benonu u izgradnji njegovog pokreta.
„Srušićemo (papu) Franju“, napisao je Bannon Epsteinu u junu 2019. „Klintoni, Si, Franjo, EU – ajde, brate.“
Papa Franjo predstavljao je značajnu prepreku za Benonov oblik nacionalističkog populizma.
Bivši Trampov savetnik opisao je 2018. Franju za The Spectator kao „ispod svake kontempcije“, optužujući ga da staje na stranu „globalističkih elita“ i, prema „SourceMaterial“, ohrabrivao Matea Salvinija da „napadne“ poglavara.
Sa svoje strane, Salvini je koristio hrišćansku ikonografiju i jezik u sprovođenju svoje anti-imigrantske agende.
Rim i Vatikan bili su važni za Benona. Osnovao je biro u Rimu dok je vodio Breitbart News i bio je uključen u pokušaje da uspostavi političku „školu gladijatora“ za odbranu judeo-hrišćanskih vrednosti nedaleko od Večnog grada.
Franjas je, s druge strane, bio protivteža Trampovom svetonazoru, snažno kritikujući nacionalizam i čineći zagovaranje prava migranata zaštitnim znakom svog pontifikata.
Nedavno objavljeni dokumenti DOJ-a otkrivaju da je Benon više puta slao poruke Epstinu u svojim pokušajima da potkopa preminulog papu.
U porukama Epstinu, Bannon pominje knjigu „In the Closet of the Vatican“ iz 2019. godine francuskog novinara Frederika Martel, koja je razotkrila tajne i licemerje na visokim nivoima crkve.
Martel je izazvao buru tvrdnjom da je 80 odsto klera u Vatikanu gej, dok je istraživao kako oni kriju svoju seksualnost.
Pitanje homoseksualnosti u crkvi izazivalo je velike kontroverze među nekim konzervativcima, koji to vide kao dokaz dublje, sistemske krize u crkvi, a neki povezuju i sa širim skandalima seksualnog zlostavljanja.
Većina stručnjaka i istraživača smatra da je svaka veza seksualne orijentacije i zlostavljanja naučno netačna.
Benon je pokazao interesovanje da Martelovu knjigu pretvori u film nakon što je upoznao autora u Parizu, u hotelu sa pet zvezdica.
U porukama, Benon sugeriše da Epstin može biti izvršni producent filma. „Sada si izvršni producent ‘ITCOTV’ (In the Closet of the Vatican),“ napisao je Benon.
Nije jasno koliko je ozbiljna bila Benonova ponuda Epstinu, a u prepisci Epstin ne pominje tu ponudu i pita o snimanju Noama Čomskog, filozofa i javnog intelektualca.
Martel je rekao da je, kada je upoznao Benona u hotelu Le Bristol, objasnio da ne može da pristane na filmski ugovor jer su prava na ekranizaciju kontrolisali njegovi izdavači i već su potpisali ugovor sa drugom kompanijom. Martel je za CNN izjavio da misli da je Benon želeo da „instrumentalizuje“ knjigu u svojim naporima protiv pape Franje.
Dokumenti o Epsteinu pokazuju da je on 1. aprila 2019. sebi poslao mejl sa naslovom „In the Closet of the Vatican“, a kasnije je Benonu poslao članak pod naslovom „Papa Franjo ili Stiv Benon? Katolici moraju da biraju“, na šta je Benon odgovorio: „lak izbor.“
Osten Ajveri, biograf preminulog pape, rekao je da je Benon mislio da može iskoristiti Martelovu knjigu da osramoti i naškodi papi Franji, dok tvrdi da želi da „očisti“ crkvu. „Mislim da je ozbiljno pogrešno procenio prirodu knjige – i pape Franju,“ rekao je Ajveri za CNN.
Ipak, kako sada izgleda, Benon je slao poruke Epstinu nekoliko godina nakon Epstinove osude 2008. za seksualna dela nad decom, i neposredno pre nego što je uhapšen zbog trgovine maloletnicima.
Antonio Spadaro, vatikanski zvaničnik koji je blisko sarađivao sa papom Franjom, rekao je za CNN da Benonove poruke pokazuju želju da se „duhovna vlast spoji sa političkom moći za strateške ciljeve.“
Preminuli papa, objašnjava Spadaro, odolevao je takvoj vezi: „Ono što te poruke otkrivaju nije samo neprijateljstvo prema poglavaru, već dublji pokušaj da se vera instrumentalizuje kao oružje – upravo iskušenje koje je želeo da razoruža.“
Bannonova želja da Martelovu knjigu pretvori u film dovela je do gubitka saveznika u Vatikanu. Kardinal Rejmond Burke, istaknuti konzervativni kritičar Franje, rekao je: „Nikako ne mislim da knjiga treba da bude ekranizovana.“
Burke je takođe prikazan u lošem svetlu u Martelovoj knjizi. Sukob između njega i Benona nastao je jaz kada je prekinuo veze sa Dignitatis Humanae, konzervativnim institutom koji je osnovao Benjamin Harnvel, britanski politički savetnik i bliski saradnik Benona sa sedištem u Italiji.
Harnvel je radio sa Benonom na osnivanju akademije za obuku nacionalističko-populističkih lidera u 800 godina starom bivšem manastiru „Certosa di Trisulti“ u provinciji Frosinone, 75 kilometara jugoistočno od Rima.
„Srušićemo (papu) Franju,“ napisao je Benon Epstinu u junu 2019. „Klintoni, Si, Franjo, EU – ajde, brate.“
Dokumenti takođe otkrivaju da je Epstin u šali pisao svom bratu o pozivanju pape Franje na „masažu“ tokom posete SAD 2015, a tri godine kasnije je pisao Benonu da pokušava „da organizuje put pape na Bliski istok“, dodajući „naslov – tolerancija“.
Kada je Benon Epstinu prosledio članak o Vatikanu koji osuđuje „populistički nacionalizam“, Epstin je citirao biblijsku poemu Džona Miltona „Izgubljeni raj“, kada je Sotona izbačen iz neba: „Bolje je vladati u Paklu, nego služiti u Raju,“ rekao je Epstin Benonu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
