Sve američke intervencije u Latinskoj Americi od Hladnog rata

Kako podseća Si-Bi-Es njuz (CBS News), SAD imaju dugu istoriju vojnih intervencija i podrške diktaturama u Latinskoj Americi od Hladnog rata.

Prva je na spisku Gvatemala gde su 1954. šefa države, pukovnika Hakoba Arbensa Gusmanas vlasti svrgnuli plaćenici koje je obučavao i finansirao Vašington, nakon agrarne reforme koja je ugrozila interese moćne američke firme Junajted frut korporejšen (United Fruit Corporation), kasnije Čikita brends (Chiquita Brands).

SAD su 2003. zvanično priznale ulogu CIA u tom puču, navodeći kao razlog „borbu protiv komunizma“.

Sedam godina kasnije na Kubi, od 15. do 19. aprila 1961. godine 1.400 pripadnika antikastrovskih snaga, koje je obučila i finansirala CIA, pokušalo je da izvršii invaziju na Zaliv svinja, 250 kilometara od Havane, ali im nije uspelo da sruše komunistički režim Fidela Kastra. U borbama je bilo po otprilike stotinu mrtvih na svakoj strani.

Pozivajući se na „komunističku pretnju“ u Dominikanskoj Republici, SAD su 1965. poslale marince i padobrance u Santo Domingo da uguše ustanak u znak podrške Huanu Bošu levičarskom predsedniku koga su generali svrgnuli s vlasti 1963.

Tokom sedamdesetih godina Vašington je podržavao nekoliko vojnih diktatura jer ih je video kao bedem protiv naoružanih levičarskih pokreta. Aktivno su pomagali čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu tokom puča 11. septembra 1973. protiv levo orijentisanog, na kraju ubijenog predsednika Salvadora Aljendea.

Prema podacima iz američkih dokumenata deklasifikovanih 2003, 1976. je tadašnji državni sekretar Henri Kisindžer podržao argentinsku huntu, podstakavši je da što brže završi svoj „prljavi rat“. Tada je nestalo najmanje 10.000 argentinskih disidenata.

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka šest latinoameričkih diktatura – Argentina, Čile, Urugvaj, Paragvaj, Bolivija i Brazil – udružilo je snage u nastojanju da eliminišu levičarske protivnike u sklopu „Operacije kondor“, a sve uz prećutnu američku podršku.

Godine 1979, Sandinistička pobuna svrgnula je diktatora Anastasija Somosu u Nikaragvi. Tadašnji američki predsednik Ronald Regan, zabrinut zbog savezništva Managve s Kubom i SSSR-om, tajno je ovlastio CIA da osigura 20 miliona dolara pomoći Kontrašima (nikaragvanskim kontrarevolucionarima), što je delom finansirano ilegalnom prodajom oružja Iranu.

Regan je takođe u Salvador poslao vojne savetnike da bi ugušili pobunu Nacionalnog oslobodilačkog fronta Farabundo Marti (FMLN) tokom građanskog rata 1980.-1992. u kojemu je poginulo 72.000 ljudi.

U oktobru 1983. oko 1.000 američkih marinaca i rendžera intervenisalo je na ostrvu Grenada posle ubistva premijera Morisa Bišopa koje je izvršila krajnje levo orijentisana hunta, dok su Kubanci proširivali aerodrom verovatno da bi mogao da primi vojne avione.

Na zahtev Organizacije država Istočnih Kariba, Regan je pokrenuo Operaciju „Urgent Fury“ da bi zaštitio oko hiljadu američkih građana. Ta operacija koju je Regan smatrao uspešnom, a Generalna skupština UN-a ju je osudila, završila se s više od 100 mrtvih.

Godine 1989. je američki predsednik Džordž Buš, nakon spornih izbora pokrenuo vojnu intervenciju u Panami, što je rezultiralo predajom generala Manuela Norijege, bivšeg saradnika američkih obaveštajnih službi, koga je tražio američki pravosudni sistem.

Norijega je godinama bio na platnom spisku CIA, pomažući američkim interesima u Latinskoj Americi, pre nego što je krajem osamdesetih godina pao u nemilost Vašingtona. Završio je u zatvoru u SAD na 20 godina zbog trgovine drogom, a potom je izdržavao još nekoliko kazni u Francuskoj, a onda i u Panami.

Oko 27.000 vojnika učestvovalo je u Operaciji „Pravedan cilj“, koja je zvanično rezultirala s 500 žrtava, dok nevladine organizacije tvrde da je reč o hiljadama.

U Panami je 1946. osnovana „Američka škola“, vojni centar za obuku „specijalizovan za borbu protiv komunizma“. Pod kontrolom SAD u njoj su sve do 1984. obučavani brojni diktatori.