Svet želi sjajno ukrajinsko oružje, Kijev ne da: „Otvorila bi se Pandorina kutija“

Strani proizvođači dronova hrle u Kijev u nadi da će postati deo jednog od najdinamičnijih centara za proizvodnju bespilotnih letelica na svetu.

Međutim, postoji problem: izvoz je i dalje ograničen, a svaka proizvedena letelica potrebna je ukrajinskoj vojsci, prenosi Index.hr pisanje Vašington posta.

Rat je doveo do eksplozije u korišćenju i proizvodnji dronova. Niska cena, smrtonosna efikasnost i stalno testiranje na ratištu ubrzali su razvoj tempom koji je ranije bio nezamisliv.

„Brzina inovacija je toliko velika da ciklus traje šest nedelja, a zatim je dron već zastareo“, rekao je jedan evropski diplomata koji je želeo da ostane anoniman.

Ukrajinski modeli zaobilaze rusko ometanje

Posebno su traženi ukrajinski dronovi dugog dometa, pomorski dronovi i oni sa naprednim sistemima za elektronsko ratovanje.

Za razliku od mnogih stranih modela, pokazali su se otpornim na sofisticirane ruske sisteme za ometanje.

„Ako zemlje NATO-a žele zlatni standard u dronovima, onda žele ukrajinske dronove. Ali ne mogu da ih dobiju“, rekao je britanski proizvođač dronova Aleksander Ferguson.

Na papiru, ukrajinskim kompanijama je dozvoljen izvoz. U praksi, postupak je spor, a birokratija ga otežava do te mere da faktički postaje nemoguć.

Kompanije traže otvaranje izvoza

U Ukrajini posluje više od 500 proizvođača dronova, uglavnom privatnih startapova.

Oni tvrde da im je izvoz neophodan kako bi povećali proizvodnju i konkurisali Rusiji, koja ima mnogo veću industrijsku bazu.

Moskva, zahvaljujući saradnji s Iranom, već sada u jednom naletu šalje stotine dronova, a do kraja godine mogla bi da lansira i do dve hiljade odjednom.

Ukrajinske kompanije poručuju da im nedostaje finansijskih sredstava, radne snage i resursa za istraživanje.

Dodatni prihodi od izvoza omogućili bi im proširenje proizvodnje i ulaganje u nove tehnologije.

Zelenski obećava saradnju s Evropom

Predsednik Volodimir Zelenski je u junu najavio da će Ukrajina uskoro potpisati sporazume o otvaranju proizvodnih linija u evropskim zemljama kroz program „Gradite s Ukrajinom“.

Time bi se proizvodili dronovi i drugo oružje „za nas i za njih“, rekao je Zelenski.

Dogovoreno je otvaranje zajedničkih pogona u Danskoj i Velikoj Britaniji, a Kijev je izneo i predlog o velikom petogodišnjem sporazumu sa Sjedinjenim Američkim Državama vrednom 50 milijardi dolara. Međutim, taj plan neće biti realizovan pre završetka rata.

Novi zakon čeka potpis

Ukrajinski parlament je u avgustu usvojio zakon o stvaranju „Odbrambenog grada“, posebne pravne strukture koja bi omogućila vojnim proizvođačima sklapanje zajedničkih poslova sa partnerima sa Zapada.

Zakon predviđa poreske olakšice, ubrzane carinske i izvozne procedure, kao i pojačane bezbednosne mere za zaštitu industrije.

„Imamo potencijal za rast, ali potrebni su nam novac i narudžbine. Neko mora da plati za ovo oružje da bi naše kompanije radile“, rekao je poslanik Danilo Getmancev, jedan od autora zakona.

Uprkos optimizmu, deo vlasti i dalje koči izvoz. Novi ministar odbrane, ujedno i bivši premijer, Denis Šmihal, izjavio je u julu za BBC da je „direktan izvoz nezamisliv“.

Umesto toga, predložio je partnerske projekte u kojima bi se oružje čuvalo u skladištima partnerskih zemalja.

„Naše oružane snage prvo moraju da dobiju 100 i više procenata onoga što im je potrebno“, rekao je Šmihal. Njegove izjave izazvale su frustracije među proizvođačima koji su očekivali ukidanje ograničenja.

Pritisak industrije

Predstavnici odbrambene industrije upozoravaju da bez izvoza Ukrajina gubi priliku za zajedničke projekte sa zapadnim kompanijama i preko potrebnu tehnologiju.

„Kada je izvoz zatvoren, ne možete deliti iskustva sa evropskim firmama niti pokretati zajedničke projekte“, rekla je Katerina Mihalko iz udruženja Tech Force.

Ona je zajedno sa 36 drugih kompanija u maju potpisala otvoreno pismo Zelenskom, tražeći ublažavanje ograničenja.

Čak i ako se izvoz otvori, ostaje pitanje – ko bi mogao biti kupac?

„Izvoz proizvoda dvostruke namene uvek je političko pitanje“, rekao je Jaroslav Ažnjuk, direktor firme Fourth Law, koja razvija veštačku inteligenciju za dronove.

Ukrajinski zvaničnici naglašavaju da Azija i Afrika mogu biti zabranjena tržišta zbog straha da bi tehnologija mogla završiti u ruskim rukama.

„Nije reč samo o novcu, reč je i o političkom uticaju“, rekao je Oleksandr Homijak iz firme Drone Space Labs.

Rizici Pandorine kutije

Deo stručnjaka upozorava da bi masovni izvoz dronova mogao imati ozbiljne posledice.

„Otvaranje izvoza može biti kao otvaranje Pandorine kutije“, rekao je jedan ukrajinski proizvođač za Vašington Post. „Na nedeljnom nivou dobijamo zahteve za prodaju, a mnogi od njih su vrlo sumnjivi.“

Dodao je da ne želi da ukrajinski brend bude povezan s ratovima i terorizmom u Africi ili drugim regionima. „Ubistva ljudi u Africi nisu nešto s čim želim da se politički poistovećujem“, rekao je.

Tako Ukrajini ostaje velika dilema – bez izvoza i novih prihoda teško je parirati ruskoj masovnoj proizvodnji.

Ali otvaranje tržišta nosi rizik zloupotreba i jačanja sukoba u drugim delovima sveta.

Da li će Ukrajina uspeti da pronađe ravnotežu između sopstvenih ratnih potreba i svetske potražnje za njenim „zlatnim standardom“ u dronovima, pitanje je koje bi moglo odrediti budućnost rata i globalnog tržišta oružja.