„Reč je o biznisu ne o miru“: Vol Strit Žurnal do detalja iznosi kako su Trampovi i Putinovi ljudi kovali plan za Ukrajinu

Međutim, puni obim njihovog projekta išao je mnogo dalje, prema izvorima Vol Strit Žurnala upoznatim sa razgovorima.

Privatno su planirali kako da izvedu rusku ekonomiju od 2 triliona dolara „iz hladnoće“ – pri čemu bi američke kompanije bile prve u redu da nadmaše evropske konkurente u ostvarivanju profita.

U svojoj vili uz obalu, milijarder i nekadašnji specijalni izaslanik Stiv Vitkof je ugostio Kirila Dmitrijeva, šefa ruskog fonda državnog bogatstva i Putinovog izabranog pregovarača, koji je u velikoj meri oblikovao dokument koji su zajedno prepravljali na ekranu.

Džared Kušner, zet predsednika, došao je iz svog obližnjeg doma na ostrvu poznatom kao „Bunker milijardera“.

Dmitrijev je forsirao plan da američke kompanije iskoriste približno 300 milijardi dolara sredstava Ruske centralne banke, koja su zamrznuta u Evropi, za američko-ruske investicione projekte i rekonstrukciju Ukrajine pod američkim vođstvom.

Američke i ruske kompanije mogle bi zajedno eksploatisati ogromno mineralno bogatstvo na Arktiku.

Nije bilo granica za ono što bi dvojica dugogodišnjih rivala mogla postići, tvrdio je Dmitrijev mesecima. Njihove konkurentske svemirske industrije, koje su se takmičile tokom Hladnog rata, mogle bi čak realizovati zajedničku misiju na Mars uz pomoć Elon Muskove kompanije SpaceX.

Za Kremlj, razgovori u Majamiju bili su kruna strategije, osmišljene pre Trampove inauguracije, da se zaobiđe tradicionalni američki aparat nacionalne bezbednosti i ubedi administracija da vidi Rusiju ne kao vojnu pretnju, već kao zemlju punu prilika, prema zvaničnicima zapadne bezbednosti.

Milijardarske ugovore o retkim mineralima i energetici, Moskva je mogla da preoblikuje ekonomsku mapu Evrope – istovremeno stvarajući raskol između Amerike i njenih tradicionalnih saveznika.

Dmitrijev, bivši zaposleni u Goldmen Saksu, našao je spremne partnere u Vitkofu – Trampovom dugogodišnjem golf partneru – i Kušneru, čiji investicioni fond Affinity Partners dobija milijardarske investicije od arapskih monarhija čiji konflikt sa Izraelom je on pomogao da se mediira.

Dvojica biznismena delila su dugogodišnji Trampov pristup geopolitici.

Dok su generacije diplomata gledale post-sovjetske izazove Istočne Evrope kao Gordijev čvor koji treba pažljivo odvezati, predsednik je zamišljao jednostavno rešenje: granice manje znače od biznisa.

Još osamdesetih je nudio da lično pregovara o brzom okončanju Hladnog rata dok gradi, kako je rekao sovjetskim diplomatama, Trampova Toranj preko puta Kremlja, sa njihovim komunističkim režimom kao poslovnim partnerom.

„Rusija ima toliko ogromnih resursa, ogromne površine zemlje,“ rekao je Vitkof za Vols Trit Žurnal, opisujući svoje nade da će Rusija, Ukrajina i Amerika postati poslovni partneri.

„Ako to sve uradimo, i svi napreduju i svi su deo toga, i svi imaju koristi, to će prirodno biti oslonac protiv budućih sukoba tamo. Jer svi napreduju.“

Kada je verzija plana od 28 tačaka procurela ranije ovog meseca, izazvala je trenutne proteste.

Lideri u Evropi i Ukrajini žalili su se da uglavnom odražava ruske stavove i ignorisao gotovo sve crvene linije Kijeva. Nisu bili uvereni ni nakon što su zvaničnici administracije uveravali da plan nije konačan, zabrinuti da se Rusija nakon nasilnog menjanja evropskih granica nagrađuje komercijalnim prilikama.

Dok su se lideri Zapada sastajali ove nedelje da razmotre plan, poljski premijer Donald Tusk dao je sažet komentar: „Znamo da ovo nije u vezi sa mirom. Radi se o biznisu.“

Za mnoge u Trampovoj Beloj kući, ta zamagljenost između biznisa i geopolitike je prednost, a ne problem.

Ključni predsednički savetnici vide priliku da američki investitori dobiju unosne poslove u novoj, posleratnoj Rusiji i postanu komercijalni garant mira.

U razgovorima sa Vitkofom i Kušnerom, Rusija je jasno stavila do znanja da bi radije videla američke kompanije na sceni, a ne rivale iz evropskih država čiji lideri „mnogo pričaju“ o mirovnim naporima, rekao je jedan od sagovornika: „To je Trampova ‘Umetnost dogovora’: ‘Pogledajte, ja rešavam ovo i postoje ogromne ekonomske koristi za Ameriku, zar ne?’“

Pitanje za istoriju biće da li je Putin prihvatao ovaj pristup u interesu okončanja rata, ili kao trik da umiri SAD dok produžava sukob za koji veruje da mu je suđeno da ga polako i neumoljivo dobije.

Jedan znak da bi on mogao biti ozbiljan je to što su neki od njegovih najpouzdanijih prijatelja, milijarderi pod sankcijama iz njegovog rodnog grada Sankt Peterburga – Gennadij Timčenko, Jurij Kovalčuk i braća Rotenberg, Boris i Arkadij – poslali svoje predstavnike da se tajno sastaju  sa predstavnicima američkih kompanija kako bi istražili projekte vađenja retkih minerala i energetske poslove, prema izvorima upoznatim sa sastancima i evropskim zvaničnicima bezbednosti.

To uključuje i oživljavanje ogromnog gasovoda Severni Tok, sabotiranog od strane ukrajinskih taktičkih ronioca i pod sankcijama Evropske unije.

Ranije ove godine, Exxon Mobil je imao sastanke sa najvećom ruskom državnom energetskom kompanijom, Rosneftom, da razgovaraju o povratku na masivni gasni projekat Sakhalin ukoliko bi Moskva i Vašington dali zeleno svetlo.

Drugde, grupa biznismena bliskih Trampovoj administraciji pokušava da se pozicionira kao novi ekonomski most između SAD i Rusije.

Džentri Bič, prijatelj sa fakulteta Donalda Trampa Juniora i donator kampanje njegovom ocu, bio je u pregovorima da stekne udeo u ruskom arktičkom gasnom projektu ako bude uklonjen sa sankcija.

Drugi Trampov donator, Stiven P. Linč, platio je ove godine 600.000 dolara lobisti bliskoj Trampu Junioru, koja mu pomaže da dobije licencu Ministarstva finansija za kupovinu gasovoda Severnim Tok 2 od ruske državne kompanije.

Nema dokaza da su Vitkof, Bela kuća ili Kušner informisani o tim naporima ili da ih koordiniraju.

Osoba upoznata sa Vitkofovim razmišljanjem rekla je da je izaslanik uveren da bi svaki sporazum sa Rusijom u širokom smislu koristio Americi, a ne samo uskom krugu investitora.

Vitkof, koji ove godine nije putovao u Ukrajinu, planira sledeće nedelje da poseti Rusiju po šesti put i ponovo će se sastati sa Putinom.

On je insistirao da ne favorizuje nikoga. „Ukrajinci su herojski branili svoju nezavisnost,“ rekao je Vitkof, koji je pokušao da inspiriše ukrajinske zvaničnike idejom da vojnici predaju oružje kako bi zarađivali plate na nivou Silicijumske doline upravljajući američkim AI data centrima.

„Sada je vreme da se konsoliduje ono što su postigli diplomatskim putem,“ dodao je.

„Trampova administracija prikupila je informacije od Ukrajinaca i Rusa kako bi formulirala mirovni sporazum koji može zaustaviti ubijanje i okončati ovaj rat,“ rekla je portparolka Bele kuće Ana Keli.

„Kao što je predsednik rekao, njegov tim za nacionalnu bezbednost postigao je veliki napredak tokom protekle nedelje, a sporazum će biti dalje usavršavan nakon razgovora sa zvaničnicima sa obe strane.“

Zvaničnik administracije rekao je da su Kušner i Vitkof takođe razgovarali sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Ukrajine, Rustemom Umerovom, u Majamiju i komunicirali sa predsednikom Ukrajine, Vladimirom Zelenskim.

Zvaničnik je rekao da, dok je Tramp „preduzeo mnoge nove, važne korake u vezi sa ekonomskim podsticajima,“ on i njegov tim su se takođe fokusirali na „geopolitičke i vojne realnosti.“

Dok je Vitkof tokom devet meseci vodio pregovore sa Dmitrijevom, neke agencije unutar Trampove administracije imale su ograničen uvid u njegove poslove sa Moskvom.

U pripremi za avgustovski samit na Aljasci između Trampa i Putina, Vitkof i Dmitrijev razgovarali su o razmeni zatvorenika koja bi bila najveća bilateralna razmena u istoriji njihovih zemalja.

Centralna obaveštajna agencija (CIA), koja tradicionalno upravlja razmenama zatvorenika sa Rusijom, nije bila u potpunosti informisana o predloženoj razmeni.

Isto važi i za kancelariju Stejt departmenta za nepravdeno zatvorene Amerikance. CIA nije odgovorila na zahteve za komentar, a Stejt department je upućivao pitanja na Belu kuću.

Karijerni zvaničnici u kancelariji koja nadgleda sankcije u Ministarstvu finansija ponekad su saznali detalje Vitkofovih sastanaka sa Moskvom od svojih britanskih kolega.

U danima nakon Aljaske, evropska obaveštajna agencija distribuirala je izveštaj u fizičkom obliku u manila koverti nekim od najviših zvaničnika nacionalne bezbednosti na kontinentu, koji su bili šokirani sadržajem: u njemu su bili detalji komercijalnih i ekonomskih planova koje je Trampova administracija pokušavala da sprovede sa Rusijom, uključujući zajedničku eksploataciju retkih zemalja na Arktiku.

Vitkof je blisko sarađivao sa potpredsednikom Džej Di Vensom i sekretarom za spoljne poslove Markom Rubiom.

Ali Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu, bivši general-potpukovnik Kit Kelog, praktično je bio isključen iz ozbiljnih pregovora i prošle nedelje je najavio da napušta vladu.

Da bi razumelo priču o pregovorima administracije sa Rusijom, Vol Strit Žurnal je razgovarao sa desetinama zvaničnika, diplomata, bivših i sadašnjih obaveštajnih službenika iz SAD, Rusije i Evrope, kao i američkih lobista i investitora bliskih administraciji.

Slika koja se pojavljuje jeste zapanjujuća priča o poslovnim liderima koji rade izvan tradicionalnih diplomatskih linija kako bi učvrstili mirovni sporazum kroz poslovne dogovore.

Posetilac iz Moskve

Vitkof je bio tek nekoliko nedelja na novoj funkciji Trampovog pregovarača za Rusiju i Ukrajinu kada je njegova kancelarija zatražila pomoć od Ministarstva finansija da omogući posetu Vašingtonu jednom ruskom biznismenu pod sankcijama.

Kiril Dmitrijev, investicioni bankar sa diplomama sa Harvarda i Stenforda, govorio je Vitkofovim omiljenim jezikom: biznis.

Pozvao je Vitkofa u Moskvu u februaru i pratio ga na tročasovni sastanak sa Putinom kako bi razgovarali o ratu u Ukrajini.

Međutim, Dmitrijev je bio persona non grata u SAD, blokiran od strane Ministarstva finansija 2022. godine zbog svoje uloge u vođenju Rusijskog fonda državnog bogatstva, koji je označen kao „fond za lične potrebe Vladimira Putina“.

Kiril Dmitrijev je ranije ove godine morao da dobije posebnu dozvolu da putuje u Vašington.

Tramp je rekao Vitkofu da želi da rat prestane i da je administracija spremna da preuzme rizik primanja Putinvog izaslanika u Vašington.

Ministar finansija Skot Besent imao je pitanja u vezi sa ovim jedinstvenim zahtevom, ali je na kraju dao saglasnost.

Dmitrijev je stigao u Belu kuću 2. aprila i predstavio listu višemilijarderskih poslovnih projekata koje bi dve vlade mogle zajedno da sprovode.

U jednom trenutku, sekretar za spoljne poslove Marko Rubio rekao je Dmitrijevu da Putin mora da pokaže da je ozbiljan po pitanju mira.

Ali Dmitrijev je imao osećaj da njegov poslovni pristup polako probija led. „Možemo pretvoriti investicioni trust u političku ulogu,“ rekao je u neobjavljenom intervjuu tog meseca.

U aprilu, Dmitrijev je dočekao Vitkofa u Predsedničkoj biblioteci u Sankt Peterburgu na još jedan tročasovni sastanak sa Putinom.

Vitkof je pravio sopstvene beleške, oslanjajući se na prevodioca Kremlja, a zatim je iz američke ambasade obavestio Belu kuću.

Tog istog meseca, evropski savetnici za nacionalnu bezbednost planirali su sastanak sa Vitkofom u Londonu kako bi ga uključili u njihov mirovni proces.

Međutim, bio je zauzet drugim portfoliom – pregovorima o prekidu vatre u Gazi – i nije mogao da prisustvuje.

Nakon toga, jedan evropski zvaničnik zamolio je Vitkofa da počne da razgovara sa saveznicima preko sigurne fiksne linije koju šefovi država Evrope koriste za osetljive diplomatske razgovore.

Vitkof je odbio, navodeći da previše putuje da bi koristio taj nezgrapni sistem.

Dmitrijev i Vitkof su, u međuvremenu, redovno razgovarali telefonom o sve ambicioznijim predlozima.

SAD i Rusija razgovarale su o velikim sporazumima u vezi sa istraživanjem nafte i gasa i transportom u Arktiku, rekao je Dmitrijev za VSJ.

„Verujemo da SAD i Rusija mogu da sarađuju praktično u svemu u Arktiku,“ rekao je.

„Ako se pronađe rešenje u Ukrajini, ekonomska saradnja sa SAD može biti temelj za naš odnos u budućnosti.“

Na poziciji

Američki i ruski poslovni lideri tiho su očekivali da će Vitkof i Dmitrijev ispuniti očekivanja, pozicionirajući svoje kompanije da profitiraju od mira.

Na tajnim sastancima, viši potpredsednik Exxona, Nil Čapman, sastao se sa šefom Rosnefta, Igorom Sečinom, Putinovim bivšim privatnim sekretarom, u katarskoj prestonici Dohi, da razgovaraju o povratku Exxona na masivni Sakhalin projekat, investiciju koja je stala nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Exxon, milijarder-investitor Tod Bohli i drugi istraživali su mogućnost kupovine imovine koju poseduje Lukoil, drugi najveći ruski proizvođač nafte. SAD su u oktobru uvele sankcije Lukoilu kako bi povećale pritisak na Moskvu, što je nateralo kompaniju da stavi svoju imovinu u inostranstvu na prodaju.

Elliott Investment Management je razmatrao kupovinu udela u gasovodu koji prenosi ruski prirodni gas u Evropu.

U skorije vreme, poslovni ljudi povezani sa Kremljom – Timčenko, Kovalčuk i Rotenberzi – nudili su američkim partnerima koncesije za gas u Ohotskom moru, kao i potencijalno na još četiri lokacije, prema rečima jednog evropskog zvaničnika za bezbednost i osobe upoznate sa razgovorima.

Rusija je takođe spominjala mogućnosti eksploatacije retkih zemalja u blizini masivnih niklovih rudnika u Norilsku i na još šest neiskorišćenih lokacija u Sibiru, rekli su sagovornici.

Bič, Trampov prijatelj iz fakultetskih dana, bio je u pregovorima da stekne 9,9 odsto Arktičkog LNG projekta sa Novatekom, drugim najvećim ruskim proizvođačem prirodnog gasa, koji je delimično u vlasništvu Timčenka, ukoliko SAD i Velika Britanija ukinu sankcije, prema nacrtima ugovora koje je pregledao Journal.

U saopštenju, Bič je rekao da bi partnerstvo sa Novatekom „značajno koristilo svakoj kompaniji posvećenoj unapređenju američkog energetskog liderstva“ i da njegova kompanija, America First Global, „aktivno traži investicione prilike koje jačaju američke interese širom sveta.“

Dodao je da „nikada nije sarađivao sa Stivom Vitkofom“, ali je „izuzetno zahvalan“ za napore koje Vitkof i drugi ulažu da okončaju rat u Ukrajini. Tramp mlađi je ljudima rekao da ne posluje sa Bičem.

U međuvremenu, Linc, investitor iz Majamija, tražio je od američke vlade dozvolu da učestvuje u aukciji sabotiranog gasovoda Severni Tok 2  ako bude ponuđen u švajcarskom stečajnom postupku.

Linc, kojem je 2022. Ministarstvo finansija dalo licencu da završi akviziciju švajcarske podružnice ruske Sberbanke, tražio je licencu i za gasovod od administracije Bajdena, ali je u aprilu pojačao lobističke napore angažujući Česa MekDovela, prijatelja Trampa mlađeg.

Platio bi MekDovelovoj firmi 600.000 dolara u narednih šest meseci. Lincovi predstavnici kontaktirali su Vitkofa radi sastanka.

Krajem jula, Dmitrij Bakanov, šef ruske svemirske agencije Roskosmos, posetio je NASA-in Lyndon B. Johnson Space Center u Hjustonu – prvu takvu posetu od 2018. – kao i fabrike za proizvodnju svemirskih letelica Boinga i SpaceX-a.

Put do Majamija

Šahovske figure su se pomerale na svoje pozicije. Ali sve je, do određenog stepena, zavisilo od toga da li Vitkof može da otključa sukob koji je njegov šef tokom kampanje obećao da će rešiti u jednom danu.

Vitkof je 6.avgusta otputovao u Moskvu, na Putinov poziv, na sastanak pripreman samo nekoliko dana ranije. Dmitrijev ga je proveo kroz park Zariadje sa pogledom na reku Moskvu, a zatim ga odveo u Kremlj na još jednu tročasovnu sesiju sa ruskim liderom.

Putin je spomenuo želju da se lično sastane sa Trampom. Dao je Vitkofu medalju, Orden Lenjina, da je uruči zameniku direktora CIA čiji je mentalno oboleli sin poginuo boreći se za Rusiju u Ukrajini.

Sledećeg dana, Vitkof se uključio u videokonferenciju sa zvaničnicima i šefovima država vodećih evropskih saveznika i objasnio obrise onoga što je razumeo kao Putinovu ponudu.

Ako bi Ukrajina predala preostalih otprilike 20 odsto Donjecke oblasti koje Rusija nije uspela da osvoji, Moskva bi odustala od svojih zahteva za oblasti Zaporožje i Herson.

Evropski zvaničnici su bili zbunjeni. Da li je Putin mislio da će povući svoje trupe iz Zaporožja i Hersona, kako je Vitkof sugerisao?

Ili, što je verovatnije, Putin je samo obećavao da neće osvojiti hiljade kvadratnih milja tih dvaju oblasti koje su, posle godina krvavih borbi, ostale u rukama Ukrajine?

U svakom slučaju, Ukrajina je bila skeptična prema vrednosti obećanja od Putina.

Vitkof se potom povukao na špansko ostrvo Ibiza. Evropski lideri su i dalje tražili pojašnjenje od njega, Bele kuće i Stejt departmenta o tome šta je tačno Putin ponudio.

Vitkof je želeo da iskoristi trenutak i održi samit bez odlaganja. Dmitrijev je bio optimističan da je Vitkof uzeo u obzir ruske osetljivosti: „Verujemo da Steve Vitkof i Trampov tim rade odličan posao da razumeju rusku poziciju za okončanje sukoba,“ rekao je za VSJ nekoliko dana ranije.

Samit 15. avgusta raspao se gotovo odmah na početku. Vitkof, Rubio i Tramp stigli su na Air Force One i sastali se sa Putinom, njegovim dugogodišnjim savetnikom Jurijem Ušakovom i ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

Putin je započeo sa predavanjem o hiljadugodišnjoj istoriji o jedinstvu ruskog i ukrajinskog naroda. Dve strane su otkazale ručak i popodnevnu sesiju na kojoj su trebali da razmotre druga pitanja, poput razmene zatvorenika. Vitkof je otišao nesiguran u to gde stvari stoje, ali sa nadom da će pregovori ubrzo napredovati. „Svi su naporno radili, ali je bilo pozitivno,“ rekao je.

U oktobru, predsednik Zelenski je otputovao u Vašington, nadajući se da će obezbediti američke krstareće rakete Tomahavk dugog dometa.

Njegova vojska je želela da onesposobi ruske rafinerije, pritiskajući Moskvu da pregovara o boljim uslovima.

Do trenutka kada je Zelenski stigao, Tramp je dan ranije razgovarao sa Putinom i odlučio da ne ponudi Tomahavke.

Umesto toga, Vitkof je ohrabrio ukrajinske zvaničnike da pokušaju drugi pristup: Šta bi mala količina raketa postigla? Umesto toga, podstakao je Ukrajinu da od Trampa zatraži desetogodišnji izuzetak od tarifa. To bi, rekao je, značajno unapredilo njihovu ekonomiju.

„Ja se bavim zaključivanjem poslova. Zato sam ovde,“ rekao je VSJ. „Neprestano kucamo na vrata i dolazimo do novih ideja.“