Tramp stigao u Švajcarsku: Svetski lideri „sede i čekaju“ njegov govor u Davosu

Tramp, čija je asertivna spoljna politika po pitanjima kao što su Venecuela i Grenland u poslednjim mesecima izazvala zabrinutost kako kod prijatelja, tako i kod protivnika SAD, biće praćen od strane pet sekretara kabineta i drugih visokih zvaničnika na ovom događaju.

Avion Air Force One je sleteo u Cirih nešto posle 12.30 po lokalnom vremenu, skoro dva sata kasnije nego što je prvobitno bilo planirano.

Iz Ciriha predsednik SAD ide helikopterom Marine One ka Davosu. Planirano je da održi obraćanje prisutnima u 14.30 po lokalnom vremenu.

Trampov put u Davos počeo je malim problemom kada je zbog manjeg električnog kvara na Air Force One posada odlučila da se avion vrati nakon 30 minuta leta, iz predostrožnosti. Tramp je u Vašingtonu promenio avion.

⚡️TRUMP ARRIVES IN SWITZERLAND

US president and his team touch down near Zurich, before travelling via helicopter to Davos, where he will address the World Economic Forum later today pic.twitter.com/3oU4kcmJ9D

— RT (@RT_com) January 21, 2026

Predsednik je umesto toga nastavio let jednim od drugih aviona koji se koriste kao Air Force One, letelicom koja se obično koristi za domaće letove do manjih aerodroma, preneo je CNN..

AP piše, pozivajući se na izjavu zvaničnika Bele kuće koji je, pod uslovom anonimnosti, predstavio planove predsednika, da će Tramp u svom govoru izneti planove da SAD dominiraju Zapadnom hemisferom, a možda će takođe govoriti o svojoj inicijativi da kupe Grenland i o tome šta sledi za Venecuelu nakon što su SAD uhapsile njenog bivšeg lidera, Nikolasa Madura.

Prema tom zvaničniku, predsednik je planirao da tokom putovanja ima oko pet zasebnih sastanaka sa pojedinačnim stranim liderima, iako imena tih lidera nisu saopštena.

Američki državni sekretar našalio se sa novinarima dok je uzeo kafu pred kraj leta i rekao da je pokušao da se odmori za konferencijskim stolom u avionu.

Marko Rubio se našalio da su ti uslovi i dalje bolji nego avionom kojim on putuje u poslovne svrhe za Stejt department.

AP piše da je počeo da se stvara red jer mnogi prisutni žele da zauzmu mesto u Kongresnoj hali koja je kapaciteta 1000 mest.

Tramp bi mogao da bude dočekan hladno od strane evropskih lidera koji su protiv njegovih pokušaja da preuzme Grenland, piše France 24.

Dan ranije, francuski predsednik Emanuel Makron odgovorio je na Trampove pretnje carinama rekavši da više voli „poštovanje nego ucenjivače“, a kanadski premijer Mark Karni stao je na stranu evropskih članica NATO-a, rekavši da je Kanada posvećena članu 5 tog saveza.

„Sedite i čekajte Trampa“

Ministar finansija SAD je rekao i da bi evropske zemlje koje se protive američkim pokušajima da steknu Grenland trebalo da „sednu i sačekaju“ dolazak predsednika Donalda Trampa na Svetski ekonomski forum u Švajcarskoj i „saslušaju njegov argument“.

„Duboko udahnite, nemojte imati ovu refleksnu ljutnju koju smo videli, i ovu gorčinu“, rekao je Besent novinarima u Davosu u sredu.

„Zašto ne bi sedeli, sačekali da predsednik Tramp stigne i saslušali njegov argument? Jer mislim da će biti ubedljiv“.

U nedelju je Besent delovao kao da potvrđuje percepciju da administracija misli da su SAD toliko snažne da mogu uzeti ono što žele.

„Sjedinjene Države su trenutno najjača zemlja na svetu. Evropljani projiciraju slabost. SAD projiciraju snagu“, rekao je Besent u emisiji „Meet the Press“.

Najviši evropski zvaničnici naglasili su svoju nameru da se brane od prisile, ističući američko-evropsku saradnju u arktičkoj bezbednosti dok Trampovi pozivi na aneksiju Grenlanda ugrožavaju temelje njihovog transatlantskog savezništva.

Košta: Spremni smo da se branimo

„Spremni smo da se branimo, naše države članice, naše građane, naše kompanije protiv bilo kojeg oblika prisile“, rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta danas pred Evropskim parlamentom, osvrćući se na Trampove pretnje carinama.

On smatra da Evropska unija ima moć i alate da to učini.

Košta je takođe govorio o „zajedničkoj transatlantskoj želji za mirom i bezbednošću na Arktiku“, dodajući da je najbolji put za to kroz NATO.

U svom obraćanju Evropskom parlamentu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da Evropa mora ubrzati svoje napore za nezavisnost kako se svet oko nje menja.

„Sada živimo u svetu koji definiše sirova moć“, rekla je danas, pozivajući Evropu da se prilagodi tome. U ovom sve bezakonijem svetu, dodala je, Evropa treba da ima svoje poluge moći.

„Znamo koje su: jaka ekonomija, uspešno jedinstveno tržište i industrijska baza, snažan kapacitet za inovacije i tehnologiju, ujedinjena društva i iznad svega realna sposobnost da se branimo“, istakla je Fon der Lajen.

Ponovila je evropski stav da o budućnost Grenlanda „mogu da odluče samo Grenlanđani“ i navela primere američko-evropske saradnje u arktičkoj bezbednosti.

„Zato je pretnja dodatnim carinama jednostavno pogrešna. Ako sada upadamo u opasnu spiralu međusobnog zaoštravanja između saveznika, to bi samo ohrabrilo one protivnike koje smo oboje toliko posvećeni da držimo van strateškog okvira“, navela je ona.

Danski veterani: Izdao nas Tramo

Danski veterani osećaju se izdatim dok SAD pojačavaju pretnje da zauzmu Grenland, teritoriju Danske, piše AP koji je razgovarao sa dvojicom veterana koji su se borili uz američke snage u Avganistanu i Iraku.

Veterani kažu da razumeju zabrinutost zbog bezbednosti na Arktiku, ali veruju da je Danska posvećena odbrani regiona unutar NATO-a. Plaše se da bi postupci Trampove administracije mogli da dovedu do kraja alijanse i naruše njihovo divljenje prema SAD.

U Avganistanu je poginulo 44 danskih vojnika, što je najviše u odnosu na broj stanovnika među snagama koalicije. Još osmoro je poginulo u Iraku.

„SAD se ponašaju vrlo čudno za saveznika“

„SAD se ponašaju veoma čudno za saveznika“, kazala je šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard u Davosu tokom intervjua za francusku radio-stanicu RTL, prenosi France 24.

„Kada ste saveznici prema Severnoatlantskom ugovoru, kada ste decenijama saveznici i deo istorije jedni drugih, pretnje da se zauzme teritorija koja očigledno nije na prodaju, poput Grenlanda, i talasanje pretnjama carinskih ograničenja, kao i raznih drugih ograničenja u međunarodnoj trgovini, nije baš ponašanje saveznika“, rekla je ona.

Lagard, šefica centralne banke za 21 zemlju koje koriste evro, rekla je da ne planira da se lično sastane sa Trampom, ali da smatra da će njegov govor biti „interesantan“.

„Kada predsednik Tramp redefiniše svoju poziciju danas popodne u Davosu, to će omogućiti Evropljanima da odluče šta će zajedno da urade“, rekla je ona.

„Za mene je ono što se čini fundamentalnim – jedinstvo i odlučnost.“

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da neće javno komentarisati tenzije između Sjedinjenih Država i njihovih evropskih saveznika oko Trampovog zahteva da preuzme Grenland.

„Možete biti sigurni da radim na ovom pitanju iza kulisa, ali to ne mogu da radim javno“, rekao je Rute tokom panel diskusije u Davosu.

Dodao je da su predsednik Tramp i drugi lideri u pravu.

„Moramo da uradimo više tamo. Moramo da zaštitimo Arktik od ruskog i kineskog uticaja. Radimo na tome, osiguravajući da ćemo kolektivno braniti arktički region“, naveo je Rute.

Poljski predsednik Karol Navrocki smatra da je neophodno da postoji solidarnost među evropskim zemljama, „ali je takođe neophodno i da imamo snažne transatlantske odnose, jer su Sjedinjene Države ključne za bezbednost država na istočnom krilu NATO-a“.

„Postoji potreba za solidarnosti u Evropi, ali postoji i potreba za izgradnjom dobrih transatlantskih odnosa“, rekao je Navrocki tokom panel diskusije u Davosu.

Bez spekulacija da li je NATO „slomljen“

AP prenosi švedskog premijera Ulfa Kristersona koji je rekao da „neće spekulisati“ da li je NATO savez „slomljen“ i nepopravljiv nakon Trampovih pretnji da preuzme Grenland.

Švedska je pristupila NATO-u 2024. godine.

Kristerson je, razgovarajući za AP sa marginama Davosa, rekao da su Evropljani spremni da pojačaju bezbednost na Grenlandu i u čitavom Arktiku, ali da „nećemo prihvatiti da budemo ucenjivani“.

Evropa treba da upravlja odnosom sa SAD kako bi zaštitila partnerstvo i nakon predsedničkog mandata Donalda Trampa, umesto da traži nezavisnost od te zemlje, smatra direktorka čikaškog Saveta za globalne poslove.

Govoreći za CNN predsednica te organizacije, Lezli Vinjamuri, rekla je da, iako veruje da je Tramp „veoma ozbiljan“ u vezi sa Grenlandom, sledeći korak za Evropu je „upravljanje, odlaganje i guranje ovog pitanja što dalje može“.

Evropski lideri su u panici pokušavali da ublaže štetu jer su Trampove pretnje vojnom akcijom na Grenlandu i uvođenjem tarifa zemljama NATO-a koje mu se suprotstavljaju postale intenzivnije. Ali Vinjamuri je rekla da je to za Evropu bio veliki izazov.

„Evropljani pojedinačno očigledno pokušavaju da izgrade otpornost unutar svojih zemalja i da se usklade međusobno. To je veoma teško uraditi“, rekla je direktorka o naporima Evrope da se zaštiti od pritiska koji vrši Tramp.

Dodala je da je u Evropi bilo stvarnog pomaka, „ali nažalost, tokom mandata ovog predsednika, verovatnoća da Evropljani razviju sposobnosti koje su im potrebne da budu potpuno nezavisni na značajan način od Sjedinjenih Država je prilično mala.“.

Vinjamuri je rekla da Evropa treba da se fokusira na negovanje odnosa sa moćnim ličnostima širom SAD, kako onima u vladi, tako i onima van nje.

„To su odnosi na kojima Evropljani treba da rade, jer će ovaj odnos trajati mnogo duže od Donalda Trampa“, naglasila je ona.