Hoće li lideri u Davosu ustati protiv Trampa, evo šta kaže kolumnista Gardijana

Ovogodišnji sastanak u Davosu održava se u vreme kada Donald Tramp ne samo da pušta svoje „smeđekošuljaše“ na Mineapolis i druge američke gradove, već i demontira međunarodni poredak koji je uglavnom na snazi od kraja Drugog svetskog rata – preteći NATO-u, povlačeći se iz međunarodnih organizacija, uključujući i Sporazum UN o klimi, kršeći povelju UN invazijom na Venecuelu i otmicom Nikolasa Madura, preokrenuvši uspostavljena trgovinska pravila i zahtevajući da SAD anektiraju Grenland.

Čak je zapretio da će povećati carine Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Holandiji i Finskoj – članicama NATO-a koje su izrazile solidarnost sa Danskom u njenom odbijanju da popusti Trampovom zahtevu za aneksijom Grenlanda.

Prema SMS poruci koju je Tramp poslao norveškom premijeru tokom vikenda, američki predsednik je rekao da je jedan od razloga zašto želi da anektira Grenland taj što nije dobio Nobelovu nagradu za mir.

„S obzirom da je vaša zemlja odlučila da mi ne dodeli Nobelovu nagradu za mir zato što sam zaustavio osam ratova I VIŠE, više ne osećam obavezu da razmišljam isključivo o miru iako će on uvek biti dominantan, već sada mogu da razmišljam o tome šta je dobro i prikladno za Sjedinjene Američke Države“, napisao je Tramp.

Nadam se da će se lideri koji se sada okupljaju u Davosu izjasniti protiv Trampovog tiranskog napada na međunarodne zakone i pravila i njegovog prezira prema svakoj instituciji osnovanoj da održi mir.

Njihovo kolektivno odbacivanje Trampa dalo bi drugim izvršnim direktorima i svetskim liderima pokriće da izraze svoje protivljenje. To bi mogla biti prekretnica, piše kolumnista Gardijana Robert Rajh, bivši američki ministar rada, koji je sada profesor emeritus javne politike  na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.

Hoće li da učine to? Tramp pokušava da ih spreči u tome.

Na primer, u subotu je zapretio da će tužiti Džej Pi Morgan Čejs, najveću banku u Sjedinjenim Državama, na čijem je čelu jedan od najistaknutijih izvršnih direktora na svetu Džejmi Dajmon koji je sada u Davosu.

Tramp je rekao da planira da tuži Džej Pi Morgan Čejs „zbog netačnog i neprimerenog uskraćivanja bankarskih usluga nakon protesta 6. januara, protesta koji se ispostavio ispravnim za one koji su protestovali – izbori su bili NAMEŠTENI!“

Gluposti. Nema dokaza da je kompanija „isključila“ Trampa iz bankarskog sistema. (I očigledno nema dokaza da su izbori 2020. bili „namešteni“.) Osim toga, ako je Tramp smatrao da je banka postupila nepravilno, zašto bi je tužio sada, pet godina kasnije?

U stvarnosti, Trampove pretnje tužbom verovatno nemaju nikakve veze sa bilo kakvim takozvanim „isključivanjem iz bankarskog sistema“. Tramp verovatno preti da će tužiti Džej Pi Morgan Čejs jer je prošle nedelje Dajmon javno istupio protiv Trampove krivične istrage protiv Džerouma Pauela, predsednika Federalnih rezervi SAD, i očigledno je Tramp zabrinut zbog toga šta bi Dajmon mogao reći u Davosu.

Dajmonovo protivljenje krivičnoj istrazi bilo je formulisano najblažim rečima: „Sve što umanjuje [nezavisnost Feda] nije dobra ideja. I prema mom mišljenju, imaće obrnute posledice. Povećaće inflaciona očekivanja i verovatno povećati kamatne stope tokom vremena.“

Ipak, Dajmonov komentar je očigledno razbesneo Trampa.

Verovatno je razlog zašto Tramp kaže da će tužiti Džej Pi Morgan Čejs „u naredne dve nedelje“ umesto odmah taj što Tramp želi da maksimizira pritisak na Dajmona.

Dajmon ima glavnu govorničku ulogu u Davosu. Ako to iskoristi kao priliku da kritikuje Trampa zbog toga što je naneo štetu svetskoj ekonomiji, kao i demokratiji, on daje pokriće svakom drugom generalnom direktoru i mnogim šefovima država da takođe kritikuju Trampa.

Ali ako Tramp može da zastraši Dajmona i natera ga da ćuti, malo je verovatno da će bilo koji drugi generalni direktor to rizikovati.

Dakle, Trampov pokušaj upozorenja preko Džej Pi Morgan Čejsa je usmeren ne toliko na dobijanje tužbe protiv banke koliko na ućutkivanje Dajmona i drugih.

Da li Dajmon ima dovoljno integriteta da ugrozi profit banke i sopstvenu nadoknadu (770 miliona dolara u 2025. godini) govoreći istinu – da se Trampu mora suprotstaviti svako ko još uvek poseduje moć i integritet?

Videćemo, ali se ne kladim na to. Dajmon je više puta pokazao da je lojalniji Džej Pi Morgan Čejsu nego Sjedinjenim Državama. Njegova blaga kritika Trampa zbog potkopavanja nezavisnosti Feda ne bi mogla da odražava ništa više od zabrinutosti za profit njegove banke.

Ali ko zna? Dajmon će uskoro otići u penziju. Ovo je njegova prilika da bude na pravoj strani istorije.

Da bi se osigurao da su okupljeni izvršni direktori i šefovi država zastrašeni, Tramp sam putuje u Davos i sa sobom vodi najveću američku delegaciju koja je ikada prisustvovala sastanku, uključujući pet sekretara kabineta i druge visoke zvaničnike.

Hoće li se ijedan premijer ili šef države koji prisustvuje Davosu usuditi da se odrekne Trampa kada američki predsednik ne pokazuje nikakve sumnje u vezi sa povećanjem carina ili kažnjavanjem zemalja koje mu se protive?

Možda, ali najviše krotko i indirektno. Ko želi da bocne medveda?

Ipak, Dajmon i drugi u Davosu moraju da se javno izjasne protiv onoga što se dešava. Ako je ikada bilo vreme za svetsko vođstvo, to je sada.

Izgovor za postojanje Davosa trebalo bi da bude svetsko vođstvo – iako se njegovi učesnici u prošlosti nisu baš istakli svojom odanošću demokratiji, socijalnoj pravdi ili pravilima međunarodnog prava. Neki direktno imaju koristi od Trampovih smanjenja poreza i ukidanja propisa. Mnogi zauzimaju svoje pozicije upravo zbog svoje nevoljnosti da mnogo talasaju ili izazivaju probleme.

Ipak, ako je ikada bilo vreme da se javno izjasne, to je sada. Ovo je njihova prilika. To je takođe i njihova dužnost. Svet treba da čuje od lidera jasnu i čvrstu osudu haosa koji Tramp izaziva.