Foto: EPA/GIAN EHRENZELLERObjava predsednika SAD Donalda Trampa da je sa NATO-om postignut „okvir budućeg dogovora“ o Grenlandu smirila je deo napetosti, ali je istovremeno otvorila niz pitanja i izazvala skepticizam među saveznicima.
Nekoliko sati nakon što je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu rekao da neće koristiti silu kako bi Grenland preuzeo od Danske, Tramp je iznenadio izjavom da je, posle razgovora sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, postignut okvir mogućeg sporazuma, prenosi Index.hr.
Uz to je povukao pretnju uvođenjem novih carina za osam evropskih zemalja, čime je splasnula kriza koja je pretila ozbiljnim potresom unutar NATO-a.
Uprkos tome, nejasnoće ostaju. Rute je sinoć za AFP izjavio da je sastanak bio veoma dobar, ali je naglasio i da je „još mnogo posla pred nama“.
Skepticizam proizlazi i iz činjenice da NATO nema mandat da pregovara o suverenitetu ili vlasništvu nad teritorijom neke države. Ni sam Tramp nije precizirao šta je tačno dogovoreno, rekavši za CNBC da je reč o „složenom“ dogovoru koji će biti objašnjen kasnije.
Ako se tenzije oko Grenlanda zaista smire, evropski čelnici mogli bi se ponovo usmeriti na rat između Rusije i Ukrajine, koji se približava petoj godini. Rute je juče u Davosu poručio da bi Ukrajina trebalo da bude „prioritet broj jedan“.
Glavni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je kasno sinoć da se na sastanku sa Donaldom Trampom nije razgovaralo o pitanju da li će Grenland ostati pod Danskom, nakon što je predsednik SAD povukao pretnje carinama evropskim zemljama i isključio upotrebu vojne sile za preuzimanje kontrole nad Grenlandom.
Rute je svoj osvrt dao u intervjuu za emisiju Fox Newsa „Special Report with Bret Baier“, nakon sastanka sa Trampom na marginama samita u Davosu.
Ranije tokom dana Tramp je naglo odustao od pretnji uvođenjem carina, isključio upotrebu sile i rekao da je na vidiku dogovor kojim bi se okončao spor oko te danske teritorije.
Strateški interesi na Arktiku
Posle sastanka sa Ruteom, Tramp je u sredu rekao da bi zapadni saveznici na Arktiku mogli sklopiti novi dogovor o toj strateški važnoj ostrvskoj teritoriji od 57.000 stanovnika koji bi zadovoljio njegovu želju za izgradnjom Zlatne kupole, sistema raketne odbrane i pristup kritičnim mineralima, a istovremeno blokirao ambicije Rusije i Kine na Arktiku.
Tramp je ranije više puta rekao da Vašington mora posedovati Grenland, autonomni deo Kraljevine Danske u kojem se nalazi američka vazdušna baza, kako bi sprečio Rusiju ili Kinu da okupiraju taj strateški pozicionirani teritorij bogat mineralima.
„Još uvek ima mnogo posla“
Rutea su pitali da li će Grenland i dalje biti „pod Kraljevinom Danskom u ovom okvirnom sporazumu“ koji je Tramp pomenuo.
„To pitanje se više nije pominjalo u mojim večerašnjim razgovorima sa predsednikom“, odgovorio je Rute.
„On (Tramp) je veoma usredsređen na to šta treba da uradimo kako bismo se postarali da tu ogromnu arktičku regiju, u kojoj se trenutno dešavaju promene, gde su Kinezi i Rusi sve aktivniji, možemo da zaštitimo.“
Međutim, „još uvek ima mnogo posla“ kako bi se postigao dogovor o Grenlandu, rekao je šef NATO-a za AFP nakon sastanka.
„Sastanak je večeras bio veoma dobar. Ali još uvek ima mnogo posla“, rekao je Rute.
Ranije tokom dana Donald Tramp je ustvrdio da su dvojica lidera razvila „okvir za budući sporazum o Grenlandu“.
Danska i SAD su obe članice NATO-a. Mnogi stručnjaci Trampovu spoljnopolitičku agendu ocenjuju kao imperijalističku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
