Moć i tragedija: Šta smo naučili iz Trampovog divljeg januara

Stara godina završila se tako što su predsedniku Donaldu Trampu odzvanjale uši od tvrdnji da je „troma patka“ nakon histerične božićne besede.

Nova je počela sa njegovom očajnom željom da otkloni kletvu drugog mandata predsednika. Bio je ovo mesec u kojem je Tramp dalje nego ikada ranije, kod kuće i u inostranstvu, pokušavao da sprovodi ono što je njegov pomoćnik Stiven Miler CNN‑u definisao kao „gvozdeni zakone sveta“ – naime snagu, silu i moć.

Ne može se poreći moć američke vojne sile pod Trampovom komandom. Samo pitajte venecuelanskog diktatora Nikolasa Madura, kojeg su američke specijalne snage 3. januara uhapsile u brzoj raciji u Karakasu, i koji sada čeka na suđenje u Njujorku.

Ali ovaj divlji mesec, dok je pokazivao Trampovu neugasivu žeđ za upotrebom moći koja često ide van Ustava i zakona, takođe je počeo da otkriva njegove granice.

Moć naroda kod kuće, posebno u Minesoti, pokazala je da, na kraju, nacija izgrađena na pobuni protiv dalekog i oholog monarha možda neće tolerisati vladavinu autokratskog „čvrstog čoveka“.

I američki prijatelji u inostranstvu, koje je Tramp doveo u neprijatnu situaciju, počeli su da artikulišu viziju koja bi mogla da zameni zapadni svet koji Tramp izgleda odlučan da uništi.

Horor na ulicama

Januar je zabeležio neizbrisive slike kada je reč o savesti Amerike.

Prva je bila Rene Gud, majka iz Minesote, koja je ubijena u svom automobilu na ulici nakon verbalnog sukoba sa patrolom maskiranih federalnih agenata koji su sprovodili Trampovu imigracionu akciju.

Manje od tri nedelje kasnije, dogodilo se ponovo. Poslednji čin Aleks Preti, medicinski tehničar na intenzivnoj nezi, pokušavao je da zaštiti ženu koju je gurnuo agent Carinske i granične zaštite. Nekoliko sekundi kasnije bio je mrtav, pogođen mecima.

Dva američka demonstranta ubijena su od strane federalnih agenata koje je poslao predsednik.

Uprkos pokušajima zvaničnika administracije da ih okarakterišu kao domaće teroriste, stravični snimci koji su se ubrzo pojavili na milionima mobilnih telefona pokazali su istinu. Za Trampove protivnike, Gud i Pretti su bili mučenici u njegovom novom dobu Agencije za imigraciju i carine (ICE).

Treća slika koja je potresla savest nacije bio je petogodišnji Liam Konejo Ramos, sa plavom pletenom kapom i rančićem spajdermena, koji je uhapšen zajedno sa ocem u predgrađu Mineapolisa. To je jeziva scena deteta koje su upleli u velike i ravnodušne političke sile koje ne može da razume niti da na njih utiče. Liam se sada nalazi u pritvorskom centru u Teksasu.

Imigracija je izuzetno teško i bolno pitanje. Amerikanci žele sigurne granice. Deo njih je glasao za Trampa 2024. delimično zbog neuspeha Demokrata da ih učine bezbednim u domovini.

Ali slike iz Mineapolisa ovog meseca postavile su pitanje: zar ne postoji humaniji način da se to uradi?

Trampov grubi „čuvar granice“ Tom Homan obično nije čovek koji bi se povezao sa smirivanjem oluja. Ali to je njegova nova misija.

Pogledavši preko svojih naočara, u odelu i kravati za razliku od njegovog kolege iz Carinske i granične zaštite Grega Bovina, koji je preferirao mantil u vojnom stilu Homan je u četvrtak sugerisao da Bela kuća želi da umanji tenzije.

Ako ni iz kog drugog razloga, predsednik mora to da učini iz političkih razloga. Ankete su ove nedelje pokazale da čak i neki republikanci misle da su taktike imigracionih agencija prešle granicu.

Imigracija je, nekada velika politička snaga za predsednika, sada slabost, što predstavlja upozorenje za Republikansku stranku u godini izbora za Kongres.

Homan je podigao nadu da bi broj saveznih snaga u Minesoti mogao da se smanji, ali uz uslov saradnje lokalnih vlasti. Ipak je upozorio: „Ne odustajemo od predsednikove misije provođenja imigracione kontrole“.

Ovo su bili zastrašujući dani u Mineapolisu. Neki lokalni zvaničnici, poput Trampa, teško su uspevali da zadrže perspektivu. Demokratski guverner Tim Volc prekršio je često nepisano pravilo politike poredeći situaciju sa vremenom nacističke Nemačke, upućujući na decu iz Minesote i Anu Frank, tinejdžerku koja je umrla u Holokaustu.

Volc je u drugom intervjuu za The Atlantic upitao: „Da li je ovo Fort Samter?“ (Fort Sumter je mesto gde je počeo Američki građanski rat.)

Možda je Tramp ekstreman. Ali da li je pošteno upoređivati ga sa Konfederalnim snagama koje su ispalile prve hice u Građanskom ratu, koji je ubio 600.000 Amerikanaca?

„Moralnost“ globalnog moćnika

Trampov pokušaj da kod kuće nametne nemilosrdnu politiku protiv imigracije mu se obio o glavu. Njegova težnja ka globalnoj dominaciji imala je mešovite rezultate.

Predsednik je rekao za Njujork tajms da mu međunarodno pravo nije potrebno i da je jedino ograničenje njegovih globalnih ambicija njegova “moralnost”.

Munjevita akcija u Venecueli i otmica Madura i njegove supruge predstavlja dokaz te logike – to je bila zadivljujuća vojna operacija koja je demantovala one koji su ga potcenjivali i postavila temelje za novu strategiju nacionalne bezbednosti usmerenu na američku dominaciju u Zapadnoj hemisferi.

Kuba, sada u velikoj energetskoj krizi usled prekida dotoka nafte iz Venecuele, mogla bi biti sledeća meta takvog pritiska. Američka administracija je već proglasila Kubu “neobičnom i izuzetnom pretnjom” po nacionalnu bezbednost i najavila carine na uvoz kojim se ta država snabdeva energentima.

Dok kritičari Trampa vide imperijalistu koji podseća na kolonijalne lidere 19. veka, njegovi pristalice tvrde da njegovo preziranje međunarodnih konvencija  američku moć čini zastrašujućom.

Međutim, potezi Trampove administracije u Venecueli prete da prerastu u američki gangsterizam. Trampova kontrola nad tim pitanjem izaziva zabrinutost zbog moguće korupcije unutar administracije koja je već slomila etičke norme. A Vašington je zadržao režim represije koji je primorao milione građana da beže iz zemlje.

Državni sekretar Marko Rubio, koji je preuzeo i rešavanje situacije u Karakasu, apeluje na vreme za političku tranziciju i opominje da promene nisu instant procesi.

„Ovo nije zamrznuta večera – ne ubacite je u mikrotalasnu i posle 2 i po minuta je gotova. Ovo su kompleksne stvari.“, rekao je Rubio senatskom odboru.

Za one u Venecueli koji očajnički žele povratak demokracije, skepticizam oko ovakvog „brzog rešenja“ je razumljiv – jer ovakav pristup ni približno ne garantuje slobodu.

Scena od 16. januara koja je izazvala nelagodu jeste kada je Tramp prihvatio medalju Nobelove nagrade za mir, dodeljenu liderki venezuelanske opozicije, Mariji Korini Mačado. Njen gest možda je utešio predsednikov ego, ranjen zbog sopstvenog neuspeha da osvoji nagradu, ali oslobađanje i demokratizacija za Venezuelce time nisu bila bliža.

Verovatno najokrutniji trenuci januara dogodili su se u brutalnom gušenju protesta protiv režima u Iranu. Pojavili su se užasni snimci stotina tela na ulicama. Tramp je obnovio pretnje Islamskoj Republici, a grupa nosača aviona koja je nedavno stigla u domet može značiti da januar ima i opasan rep.

Ako bi srušio režim klerika, Tramp bi mogao eliminisati neprijatelja koji SAD prati više od 40 godina. Ipak, to bi bio izuzetno rizičan poduhvat za američke snage, a u Beloj kući sve više deluje da raste osećaj prekomerne samouverenosti.

„Komad leda“

Trampov januarski pokušaj da Evropu stavi pod svoju kontrolu nije uspeo.

U globalističkom središtu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, tražio je od Danske da preda Grenland. Njegovo odbijanje da isključi vojnu silu otvorilo je nezamislivu mogućnost američkog napada na saveznika iz NATO-a.

„Dakle, želimo komad leda za zaštitu sveta, a oni ga neće dati“, rekao je Tramp u svom divljem govoru koji je delovao kao da u realnom vremenu razara transatlantski savez. „Možete reći da, i mi ćemo biti veoma zahvalni, ili možete reći ne, i mi ćemo to zapamtiti.“

Ovo je bio samo jedan od januarskih momenata kada su ljudi počeli da dovode u pitanje razmišljanje 79-godišnjeg predsednika. Drugi je bio kada je tvrdio da zaslužuje Grenland kao utešnu nagradu za ono što smatra norveškim odbijanjem oko Nobelove nagrade.

Ali Evropa je ostala čvrsta, možda konačno učeći da laskanje predsedniku nema dugoročne koristi. Berze akcija i obveznica negativno su reagovale, što je možda dodatno usmerilo pažnju šefa države.

Bio je to prvi znak onoga što bi mogao biti nova tendencija manjih sila da same štite svoje interese, sada kada se više ne mogu osloniti na Trampovu Ameriku.

„Srednje sile moraju delovati zajedno, jer ako nismo za stolom, mi smo na meniju,“ rekao je kanadski premijer Mark Karni.

Ovo bi mogao biti način na koji bi Zapad mogao da preživi Trampovu volatilnost. Ali argument bi bio ubedljiviji da saveznici SAD-a nisu smanjili svoje vojne kapacitete još od pada Berlinskog zida, oslanjajući se na Ameriku za svoju odbranu.

Ipak, Karnijev govor bio je poziv svima koji pokušavaju da shvate kako da se nose sa još tri godine Trampove vlasti. Njegov duh odjeknuo je u drugom govoru kasnije ovog mesecu, gradonačelnika Mineapolisa Džejkoba Freja.

„Stiven Miler je zagovarao ovu ideju, nazivajući je gvozdenim zakonom sveta da sila znači pravo. Stiven Miler je u krivu“, rekao je Frej u Vašingtonu. „Iznova i iznova, Amerika je odbacivala zakon džungle. Iznova i iznova, Amerika je odbacivala ovu ideju da sila znači pravo.“

Ali Tramp još nije spreman da popusti u svojoj trci da nametne moć dok vreme njegovog drugog mandata ističe i dok ga pustoši nemilosrdno vreme.

Januar neće biti poslednji divlji mesec.