Tramp je i 2019. pokušao da uceni Zelenskog i bio je opozvan, a sada?

Aleksandar Vindman, potpukovnik i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD koji je igrao centralnu ulogu u slučaju opoziva Donalda Trampa, se seća telefonskog poziva 2019. – i šta je sledeće uradio.

Vindman je uspostavio razgovor između Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u julu 2019. Čuo je kako američki predsednik pokušava da iskoristi američku vojnu pomoć zemlji u zamenu da Zelenski pokrene istragu o sinu Džoa Bajdena, Hanteru, zbog njegovog položaja u ukrajinskoj gasnoj kompaniji.

Tramp je zaista opozvan jer je ponudio „usluga za uslugu“ u nadi da će naći prljavštinu političkom rivalu.

Ali šest godina kasnije, taj razgovor proganja trenutne pregovore o okončanju ukrajinskog rata sa Rusijom, uključujući dogovor o kontinuiranoj vojnoj pomoći SAD u zamenu za pristup dragocenim mineralnim resursima Ukrajine.

„Tokom ovog jednog telefonskog razgovora, predsednik Tramp se umešao rekavši da će Ukrajina morati da mu učini uslugu da bi dobila pristup 400 miliona dolara koje je odobrio Kongres i sastanak“, priseća se Vindman, autor nove knjige, „Ludost realizma: Kako se Zapad prevario oko Rusije i izdao Ukrajinu“.

„Koliko se to podudara sa onim što se dešavalo ovog petka sa dolaskom predsednika Zelenskog u Vašington“.

Vindman je bio direktor evropskih poslova NSC-a u vreme telefonskog razgovora koji je Tramp kasnije opisao kao „savršen“.

Nakon što je obavestio svog brata, podneo je zvanični izveštaj o Trampovoj „korumpiranoj šemi“ koja je dovela do televizijskih saslušanja i da je Tramp postao tek treći predsednik u istoriji koga je Predstavnički dom opozvao, iako ga je Senat kasnije oslobodio.

Vesti su u to vreme bile monumentalne, ali su nekako zasenjene u kolektivnom pamćenju Trampovim drugim opozivom, invazijom Rusije na Ukrajinu 2022. godine i Trampovim povratkom u Belu kuću prošlog meseca.

Trampovi saveznici i desničarski mediji takođe su neumorno radili na diskreditovanju kako opoziva, tako i istrage o Rusiji u kojoj je Ukrajina takođe imala ključnu ulogu nazivajući ih prevarama.

Odnos Trampa i Zelenskog, koji je 2019. godine bio vrlo ljubazan, brzo je pokvaren.

Kada su najviše američke diplomate prošle nedelje srele svoje ruske kolege u Saudijskoj Arabiji da bi razgovarali o okončanju rata u Ukrajini, Ukrajina nije bila prisutna.

Kada je Tramp tvrdio da je Ukrajina kriva za rusku invaziju, što je podsećalo na stavove Kremlja, Zelenski je rekao da je Tramp „zarobljen“ u ruskom „balonu dezinformacija“.

Tramp je burno odgovorio, nazivajući Zelenskog „diktatorom“ jer nije održao izbore tokom rata, kada su delovi Ukrajine pod ruskom okupacijom, njeni vojnici na prvim linijama, a zemlja je pod ratnim stanjem.

Početkom ove nedelje, u iznenadnom preokretu u transatlantskim odnosima, SAD su stale na drugu stranu u odnosu na svoje evropske saveznike odbijajući da okrive Rusiju za invaziju na Ukrajinu na glasanju o tri rezolucije UN koje su tražile okončanje trogodišnjeg rata.

Pod tim svetlom, Zelenski posećuje Vašington kako bi potpisao dogovor koji bi, prema Trampovom tumačenju, omogućio SAD-u pristup ukrajinskim ležištima takozvanih retkih zemljinih minerala – koji se koriste u vazduhoplovnoj, odbrambenoj i nuklearnoj industriji – kao način na koji bi Kijev vratio pomoć koja je već poslata za ratne napore tokom Bajdenove administracije.

Postoje sličnosti sa prvim „quid pro quo“ (usluga za uslugu), ali i razlike.

Vindman je razmišljao: „On ovog puta ne iznuđuje od Ukrajine da ukradu izbore. Tu postoji element nacionalne bezbednosti. SAD-u su potrebni retki minerali za ekonomiju. Ukrajini su potrebna ulaganja. Dakle, ovaj dogovor zapravo, na neki čudan način, iako je obim veći, mnogo je legitimniji od poslednjeg puta – iako se još uvek čini kao iznuda i potpuno antiamerički u načinu na koji poslujemo širom sveta.“

Zelenski se takođe nalazi u promenjenoj, ranjivijoj poziciji. Rekao je da je više od 46.000 ukrajinskih vojnika poginulo, a više od 390.000 povređeno. Trampova neumerena retorika je narušila moral. Rusija ostvaruje napredak na bojnom polju.

Maks Bergman, direktor Programa Evropa, Rusija i Evroazija u thinktanku Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, rekao je: „Ukrajina je daleko, daleko očajnija nego što je bila 2019. Imamo zemlju koju Rusi napadaju i udaraju svakog minuta, tako da ulozi ne mogu biti veći za Ukrajinu“.

„Ukrajinci su shvatili da nije vredno boriti se oko potpisivanja ovog dogovora, koji je vrlo hipotetičan i koji se verovatno neće ostvariti – kompanije neće početi sa eksploatacijom dok ne bude postignut stvarni mirovni sporazum. Ali to takođe dodatno pokazuje nedostatak interesa i posvećenosti koje SAD imaju u pružanju podrške Ukrajini.“

Trampov prvi mesec na spoljnopolitičkoj sceni prošao je munjevitom brzinom, sa planovima da preuzme i preoblikuje Gazu, kupi Grenland od Danske, zauzme Panamski kanal i pripoji Kanadu kao 51. saveznu državu. Ali ništa nije suprotno staroj Republikanskoj stranci više od Trampove spremnosti da stane na stranu Rusije umesto demokratskih saveznika.

Džoel Rubin, bivši zamenik pomoćnika sekretara za spoljne poslove, rekao je: „Još uvek ne znamo da li postoji lična korist za predsednika, ali znamo da on koristi pretnju zadržavanja vojne pomoći i američke podrške Ukrajini u ovom procesu kao taktiku pritiska da izvuče ustupke. To je tipično za ono što radite sa svojim neprijateljem. U ovom slučaju, takođe, nije nimalo jasno ko bi dobio novac. Kako ovo funkcioniše? Kako ovo unapređuje globalni status Amerike i našu ekonomiju?“

Na sastanku kabineta u sredu, Tramp je pohvalio dogovor o mineralima kao „veoma veliki sporazum“, a u četvrtak, na sastanku sa britanskim premijerom Kirom Starmerom, sugerisao je da bi prisustvo američkih radnika koji vade ključne minerale moglo da deluje kao sigurnosna zaštita koju saveznici traže da odvrate Rusiju od ponovne invazije.

Međutim, Rubin je skeptičan da ekonomski dogovor nužno garantuje buduću bezbednost Ukrajine. „Ko može da kaže da Rusija ne bi odlučila da izvrši invaziju na Ukrajinu, ali pre toga bi pozvali Sjedinjene Države i rekli, ‘mi ćemo izvršiti invaziju i preuzeti Ukrajinu, ali taj dogovor o mineralima koji imate sa Ukrajinom, mi ćemo ga održati i uradićemo to sa vama’? Zatim bi otišli i napali, a SAD kaže, ‘pa, dokle god imamo naš dogovor, to nam je u redu.’ Nema ničega što bi to sprečilo.“