Tramp je tvrdio da su ‘carine lake’ – sada na teži način uči da to nije tačno: Gardijan analizira ekonomsku politiku Bele kuće

„Carine su lake“, tvrdio je Donald Tramp u martu. Za njegovu administraciju – i za ceo svet – pokazale su se kao sve samo ne lake.

Sada je jedan manje poznat sud u Njujorku blokirao njegovu ključnu trgovinsku politiku, što otvara put za pravnu bitku koja će gotovo sigurno završiti pred Vrhovnim sudom.

Plan je bio jednostavan. Tramp je decenijama zagovarao upotrebu carina. U svom drugom predsedničkom mandatu, planirao je drastično da ih poveća na globalnom nivou, prikupi bilione dolara za saveznu vladu. smanji poreze za Amerikance i privuče proizvođače u industrijska središta SAD, čime bi otvorio milione radnih mesta.

Međutim, ovaj drastičan pokušaj da preoblikuje globalnu ekonomiju pokazao se mnogo komplikovanijim.

Iznova i iznova u protekla četiri meseca, stvarnost nije ispunila obećanja. Pretnje su bile praćene odlaganjima. Izuzeci su napravljeni iz navodno univerzalnih talasa carina.

Čak i kada su carine bile uvedene, u roku od nekoliko dana – ponekad i sati – bile bi privremeno obustavljene.

Tramp se vratio na vlast odlučan da ignoriše sva upozorenja koja su njegovu prvu administraciju navela da se uzdrži od sprovođenja svojih najekstremnijih ideja.

Dugo pre nego što se vratio u Belu kuću, predsednik je obećao da će povećati dažbine prema dva najveća trgovinska partnera SAD i započeti trgovinski rat sa drugom najvećom svetskom ekonomijom. Uslijedile su sveobuhvatne carine na desetine drugih zemalja.

Međutim, svaki značajan ekonomski napad bio je uvod u brzo povlačenje.

Carine Kanadi i Meksiku su gotovo u potpunosti obustavljene. Visoke pojedinačne carine izračunate za niz trgovinskih partnera smanjene su na 10 odsto. Zapanjujuća carina od 145 odsto na kinesku robu drastično je smanjena nakon što je bila na snazi svega nekoliko nedelja.

Tramp nije promenio mišljenje ni u jednom od ovih slučajeva. Bio je prinuđen.

Panika na tržištima naterala je njegovu administraciju da se povuče nakon što je u početku pokazivala prkos.

Upozorenja da će upravo ljudi koji su ga vratili na vlast najviše trpeti zbog tarifa naterala su predsednika da, nakon što je u početku umanjivao rizike, preispita svoju odluku.

Trampova ekonomska agenda, koju njegovi saradnici pokušavaju da proguraju bez ikakvih ograničenja, do sada je bila sputana stvarnim posledicama koje nisu odgovarale njegovoj naraciji.

A u sredu se pojavio novi zaokret koji je zapretio da sruši srž njegovog plana.

Kako bi nametnula sveobuhvatne carine državama od Meksika i Mauricijusa do Kine i Čada, administracija je proglasila vanredno stanje i kao pravno opravdanje koristila Zakon o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama (IEEPA) iz 1977.

Prema Beloj kući, šverc fentanila preko granica i činjenica da SAD više uvoze nego što izvoze predstavljaju vanredna stanja koja opravdavaju carine pod IEEPA-om. Jedan malo poznati saveznički sud nije se složio.

IEEPA „ne ovlašćuje nijednu od naredbi o globalnim, odmazdnim ili carinama zbog trgovine ljudima“, zaključio je američki Sud za međunarodnu trgovinu u presudi.

Većina Trampovih tarifa – uključujući 10 odsto na sav uvoz, uveden prošlog meseca – „prevazilazi ovlašćenja koja IEEPA dodeljuje predsedniku za regulaciju uvoza putem carina“, napisao je panel od troje saveznog sudija.

Apelacioni sud je u četvrtak presudio da se odluka „privremeno obustavlja dok sud ne razmotri dokumentaciju vezanu za ovaj slučaj“.

Ali nema sumnje da je ovo bio ozbiljan udarac. Umesto da se nevoljno povuče sam i predstavi to kao neku vrstu pregovaračkog trijumfa, kao što je to često radio poslednjih meseci, prvi put su ljudi van njegove administracije povukli ručnu.

„Ovo je bilo novo i široko tumačenje IEEPA-e, i neispitano“, rekla je Greta Pič, bivša glavna savetnica u Kancelariji američkog trgovinskog predstavnika pod Džo Bajdenom.

„Zaista su testirali granice te moći i sposobnost izvršne vlasti da je koristi za uvođenje carina.“

Administracija je u žalbi tvrdila da je presuda primer „sudske tiranije“ u SAD. Ali uža odluka u četvrtak, kada je drugi američki sud izdao preliminarnu presudu protiv Trampovih tarifa u slučaju koji su pokrenule dve kompanije iz Ilinoisa za dečije igračke – Learning Resources i hand2mind – predstavljala je još jednu pravnu prepreku.

Šta god da se desi, ovaj proces verovatno neće naterati Trampa da suštinski preispita svoju ekonomsku agendu.

Presuda Suda za međunarodnu trgovinu nije se bavila time da li bi Bela kuća trebalo da pokrene niz carinskih napada na svet, već kako to da učini.

„Imamo veoma jak slučaj sa IEEPA-om“, rekao je savetnik Bele kuće za trgovinu Piter Navaro u intervjuu za Blumberg u četvrtak. „Ali sud nam u suštini kaže – ako to izgubimo, samo uradimo nešto drugo“, rekao je. „Dakle, ništa se zaista nije promenilo.“

Nakon meseci neizvesnosti, ovi najnoviji pravni sukobi dodaju još jedan sloj konfuzije, umesto da pruže jasnoću, kompanijama koje pokušavaju da se snađu u svetskoj ekonomiji pod Trampom.

„Odluku ćemo prepustiti američkom pravosudnom sistemu“, rekla je Kendes Laing, predsednica i izvršna direktorka Kanadske privredne komore. „Na kraju, kraj ovog trgovinskog rata sa SAD neće doći preko sudova.“

Uprkos Trampovim obećanjima, većina Amerikanaca nije postala „bogata do neba“ zahvaljujući carinama.

Carine takođe nisu donele trilione dolara, niti stvorile milione radnih mesta. Ali Trampovo mišljenje se nije promenilo. One su i dalje „prelepe“, barem u njegovim očima.

„Nemojte pretpostavljati da je ovo konačno stanje stvari“, rekla je Peisch, sada advokatica u advokatskoj firmi Wiley, govoreći o trenutnom pravnom limbu.

„Biće mnogo uspona i padova pre nego što stignemo do konačne sudbine tarifa pod ovom administracijom.“