„Dalje ruke od Amerike“: Kakvu poruku je Tramp poslao Kini vojnom intervencijom u Venecueli?

Već najmanje dve decenije, Peking nastoji da izgradi uticaj u Latinskoj Americi, ne samo radi ekonomskih prilika, već i da stekne stratešku poziciju na pragu svog glavnog geopolitičkog rivala, piše Rojters.

Napredak Kine – od satelitskih stanica za praćenje u Argentini i luke u Peruu do ekonomske podrške Venecueli – predstavljao je izazov za uzastopne američke administracije, uključujući i onu Donalda Trampa.

Nekoliko zvaničnika Trampove administracije reklo je za Rojters da je potez američkog predsednika protiv Madura bio delom usmeren na suzbijanje kineskih ambicija, a da su dani Pekinga u kojima je koristio dugove kako bi dobio jeftinu naftu iz Venecuele „gotovo prošli“.

„Ne želimo vas tu“

Tramp je poruku jasno izrazio u petak, pokazujući nelagodu prema Kini i Rusiji kao „bliski komšija“, na sastanku sa izvršnim direktorima naftnih kompanija:

„Rekao sam Kini i rekao Rusiji: ‘Odlično se slažemo s vama, jako vas cenimo, ali ne želimo vas tu, nećete biti tu'“.

Sada, dodao je, reći će Kini da su „otvoreni za poslovanje“ i da mogu „kupiti svu naftu koju žele od nas, bilo tamo ili u Sjedinjenim Državama“.

Uspeh napada u ranim jutarnjim satima 3. januara, kada su američki komandosi ušli u Karakas i uhvatili venecuelanskog predsednika i njegovu suprugu, predstavljao je udarac kineskim interesima i prestižu.

Protivvazdušne odbrane koje su američke snage brzo onesposobile obezbedile su Kina i Rusija, a Tramp je rekao da će 30 do 50 miliona barela nafte pod sankcijama, od kojih je većina prvobitno bila namenjena kineskim lukama, sada biti poslata u SAD.

Analitičari kažu da je hapšenje Madura otkrilo ograničenu sposobnost Pekinga da nameće svoju volju u Americi.

„Napad je otkrio jaz između kineske ‘retorike velike sile’ i njenog stvarnog dometa“, rekao je Krejg Singleton, stručnjak za Kinu u think-tanku Foundation for Defense of Democracies.

„Peking može diplomatski protestovati, ali ne može zaštititi partnere ili imovinu kada Vašington odluči da primeni direktni pritisak“.

U izjavi za Rojters, kineska ambasada u Vašingtonu odbacila je ono što je nazvala „jednostranim, nezakonitim i ucenjivačkim postupcima“ SAD.

„Kina i zemlje Latinske Amerike i Kariba održavaju prijateljske razmene i saradnju. Bez obzira na to kako se situacija razvija, nastavićemo da budemo prijatelj i partner“, rekao je portparol ambasade Liu Pengju.

Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar.

Međutim, jedan zvaničnik administracije je rekao da bi „Kina trebalo da bude zabrinuta za svoj položaj u Zapadnoj hemisferi“, dodajući da njihovi partneri u regionu sve više shvataju da Kina ne može da ih zaštiti.

Nejasna kineska politika Trampove administracije

Politika Trampove administracije prema Pekingu deluje kontradiktorno, sa ustupcima koji imaju cilj da umire trgovinski rat s jedne strane i odlučnijom podrškom SAD Tajvanu s druge.

Operacija u Venecueli delovala je da pomera američku politiku u oštrijem pravcu.

Zaista, tajming američkog napada pojačao je neugodu Pekinga. Samo nekoliko sati pre nego što je svrgnut, Maduro se sastao sa kineskim specijalnim izaslanikom za Latinsku Ameriku, Kiu Saoki, u Karakasu – njegov poslednji javni susret pre nego što je postao američki zatvorenik.

Sastanak, prikazan pred kamerama čak i dok su američke snage tajno bile spremne za operaciju, sugerisao je da je Peking bio iznenađen, rekao je još jedan američki zvaničnik.

„Da su znali, ne bi išli tako javno,“ rekao je američki zvaničnik za Rojters.

Godinama je Peking ulagao novac u naftne rafinerije i infrastrukturu Venecuele, pružajući im ekonomski život nakon što su SAD i saveznici pooštrili sankcije od 2017.

Zajedno sa Rusijom, Kina je takođe obezbedila finansiranje i opremu za venecuelansku vojsku, uključujući radarske sisteme koji su nedavno predstavljeni kao sposobni da detektuju napredne američke vojne avione.

Ti sistemi su malo ometali napad koji su američki zvaničnici pohvalili kao izveden bez ikakvih gubitaka.

„Svaka država na svetu koja ima kinesku odbrambenu opremu sada proverava svoje protivvazdušne sisteme i pita se koliko su zaista zaštićeni od SAD,“ rekao je Majkl Sobolik, viši saradnik u think-tanku Hudson Institute.

„Takođe primećuju kako su kineska diplomatska obećanja Iranu i Venecueli rezultovala nultom stvarnom zaštitom kada je američka vojska stigla“.

Kina sada proučava šta je pošlo po zlu sa tim odbranama kako bi mogla da ojača svoje sisteme, naveo je izvor upoznat sa obaveštajnim informacijama o njihovom reagovanju.

Kina suočena sa drugim regionalnim rizicima

Kina bi uskoro mogla biti pod pritiskom i na drugim mestima u regionu.

Peking je nastojao da poveća svoj uticaj na Kubi, a SAD sumnjaju da Kina tamo vodi operaciju prikupljanja obaveštajnih podataka. Kina to poriče, ali je prošle godine obećala bolje deljenje obaveštajnih informacija sa Kubom.

U danima nakon operacije u Venecueli, Tramp je rekao da je američka vojna intervencija na Kubi – koja je pretrpela posledice gubitka venecuelanske nafte – verovatno bila nepotrebna jer je izgledalo da bi režim mogao sam da padne.

Trampova administracija takođe nastavlja da gura kineske kompanije dalje od upravljanja lukama oko Panamskog kanala, ključne vodene rute koja povezuje Atlantski i Tihi okean.

Zvaničnik Stejt departmenta rekao je da SAD „ostaju zabrinute“ zbog kineskog uticaja u blizini kanala, ali da cene korake Paname da to ograniči – uključujući izlazak iz Pekinške inicijative „Put svile“ i reviziju koncesije luka koje upravlja firma sa sedištem u Hong Kongu, CK Hutchison.

Iako Kina trenutno može biti u defanzivi u regionu, analitičari upozoravaju da dugotrajno američko vojno angažovanje u Venecueli ili pogoršanje bezbednosne situacije tamo mogu otvoriti vrata Pekingu da ponovo učvrsti svoj uticaj.

Danijel Rasel, bivši viši zvaničnik Stejt departmenta, sada u Asia Society, rekao je da dramatična promena u Vašingtonu pod Trampom – sa pozicije poštovanja vladavine prava na „logiku sfera uticaja fokusiranu na Zapadnu hemisferu“ – može igrati u korist Kine.

„Peking želi da Vašington prihvati da je Azija u kineskoj sferi, i nema sumnje da se nada da će SAD zapasti u problem u Venecueli,“ rekao je Rasel.