„Tramp se ponaša kao diktator“: CNN analizira ambicije predsednika SAD

Trampova zapaljiva retorika, u kojoj tvrdi da je kriminal van kontrole – što je često obmanjujuće – klasičan je potez iz priručnika autoritarnih lidera.

To bi moglo izazvati ozbiljne tenzije između savezne vlade i saveznih država u vezi sa granicama njegovih ustavnih i zakonskih ovlašćenja.

Predsednikove pretnje su u nedelju izazvale uzbunu među demokratama, koji su upozorili da ne bi postojalo nikakvo opravdanje za slanje trupa u gradove poput Čikaga, ukoliko se lokalne vlasti tome protive.

„Treba da nastavimo da podržavamo lokalne organe reda i ne smemo dozvoliti Donaldu Trampu da se igra životima američkog naroda u pokušaju da iscenira krizu i skrene pažnju sa činjenice da je duboko nepopularan“, rekao je lider demokrata u Predstavničkom domu Hakim Džefris za CNN.

U petak je Tramp rekao novinarima da će „Čikago biti naš sledeći“ cilj, dok bi nakon toga „pomogao“ Njujorku.

Prošle nedelje Tramp je takođe pomenuo Baltimor i Okland u Kaliforniji, gde je, po njegovim rečima, kriminal „veoma loš“.

CNN je u subotu izvestio, pozivajući se na dva zvaničnika, da Trampova administracija već nedeljama planira slanje Nacionalne garde u Čikago. Još uvek nije jasno koliko bi trupa bilo poslato niti kada bi raspoređivanje počelo.

U nedelju je Tramp napao guvernera Merilenda, Vesa Mura, potencijalnog demokratskog predsedničkog kandidata za 2028. godinu, koji je predložio da predsednik prođe s njim kroz Baltimor kako bi video lokalne napore u suzbijanju kriminala.

Predsednik je okarakterisao grad kao „van kontrole i prepun kriminala“ i rekao da tamo neće ići dok se „katastrofa sa kriminalom“ ne reši.

Kritičari Donalda Trampa tvrde da je njegovo raspoređivanje snaga Nacionalne garde u glavnom gradu SAD i u Los Anđelesu kao odgovor na proteste ranije ove godine protiv njegove imigracione politike predstavljalo probne operacije za širu nacionalnu represiju.

Međutim, predsednik ima znatno manje zakonskog prostora da rasporedi savezne trupe u gradove i diktira politiku sprovođenja zakona u saveznim državama nego što je to slučaj u Vašingtonu, koji je federalni okrug.

Posledice ogromne ako Tramp pređe iz Vašingtona na druge gradove

Slanje trupa ili angažovanje saveznih agenata u policijskom radu u velikim gradovima poput Čikaga ili Baltimora, protiv volje demokratskih zvaničnika saveznih država i gradova, predstavljalo bi novi test predsedničkih ovlašćenja koje Tramp uporno pokušava da proširi i ujedno bi ugrozilo suverenitet saveznih država, koji su republikanci tradicionalno nastojali da zaštite.

Proglašavanje još jedne vanredne situacije kako bi federalizovao rezerve Nacionalne garde, koje inače komanduju guverneri saveznih država, izazvalo bi pravne sukobe u vezi s Trampovim omiljenim načinom da otključa nova i sumnjiva izvršna ovlašćenja.

Prošle nedelje je nagovestio da bi mogao da proglasi vanredno stanje u Vašingtonu kako bi zaobišao ograničenje od 30 dana za raspoređivanje trupa.

Obračun s kriminalom u mestu poput Čikaga takođe bi Trampu pružio priliku da pojača svoju kampanju masovnih deportacija uz pomoć dodatnih snaga, u trenutku kada sve više deluje da mu je upravo to glavni cilj u Vašingtonu.

CNN-ova analiza vladinih podataka pokazala je da je, u prvoj nedelji nakon što je administracija preuzela kontrolu nad policijom glavnog grada i rasporedila savezne agente i trupe na ulice, prijavljeno umereno smanjenje kriminala – dok su hapšenja imigranata porasla deset puta u odnosu na uobičajene brojke koje beleži ICE (Imigraciona i carinska služba).

Odabir velikog, demokratskog grada omogućio bi Trampu da inscenira novi politički spektakl u okviru svoje „performativne“ predsedničke uloge, izgrađene na televizijskim predstavama – od samita do potpisivanja zakona i sklapanja dogovora. Suština često zaostaje za političkom simbolikom.

Rizik je u tome što bi takvi potezi mogli da poremete lanac komandovanja između lokalno izabranih zvaničnika i načelnika policije, i da ugroze inicijative za rad policije u zajednici, koje su osmišljene s ciljem da suzbiju nasilni kriminal.

Takođe bi dodatno učvrstili rastući utisak da Tramp pokušava da normalizuje neuobičajenu upotrebu vojske na domaćem terenu kako bi ostvario svoje političke ciljeve.

Kao što je bio slučaj u Vašingtonu, obračun u Čikagu dao bi Trampu novu priliku da nametne svoju konzervativnu moć i autokratske sklonosti populaciji koja je velikom većinom glasala za njegovog protivnika, bivšu potpredsednicu Kamalu Haris, na izborima 2024. godine.

Takođe bi mu omogućio da demokrate stavi u političku klopku, prisiljavajući ih da balansiraju između odbacivanja federalnog preuzimanja kontrole i njegovih tvrdokornih taktika, dok u isto vreme rizikuju da otuđe glasače zabrinute zbog nasilnog kriminala i posledica ranijih blagih imigracionih politika.

Postavlja se i pitanje – ko će to sve platiti?

Trampova sve veća želja da koristi federalne trupe i agente pre ili kasnije dovodi u pitanje dostupnost resursa.

Dugotrajno angažovanje Nacionalne garde je skupo. Preusmeravanje saveznih agenata sa drugih zadataka moglo bi da utiče na sposobnost FBI-a da se bavi transnacionalnim kriminalom ili istragama o terorizmu.

Pitanje resursa otvara sumnju u sposobnost administracije da sprovede dugoročno smanjenje kriminala, budući da neograničena raspoređivanja nisu održiva.

Demokrate uzvraćaju

Trampova upozorenja o navodno bezakonim gradskim jezgrima ne odražavaju nužno stvarno stanje javnog reda. Na primer, stopa kriminala u Vašingtonu je opala 2024. godine, a nastavila je da pada i ove godine.

U Čikagu je policija u petak saopštila da je broj ubistava ove godine smanjen za 31 odsto, a broj pucnjava za 36 odsto. Ipak, to ne znači da se ljudi koji žive u velikim gradovima osećaju bezbedno. Mnogi bi pozdravili veće prisustvo policije na ulicama, a gradovi i savezne države već neko vreme pozivaju saveznu vladu na jaču saradnju i više resursa, ali se protive rešenjima koja Tramp nameće.

Predsednikovi distopijski opisi sve više liče na pokušaj da se retorički stvori kriza kriminala, koju bi zatim mogao da iskoristi kao opravdanje za drakonske mere koje zadovoljavaju njegovu želju da izgleda snažno i da poveća broj deportacija.

Dok Tramp raspiruje osećaj krize, demokrate pružaju otpor.

Bivši gradonačelnik Čikaga Rahm Emanuel izjavio je u nedelju: „Mislim da bi svi trebalo da se na trenutak povuku i shvate da je, kao vrhovni komandant tokom svoja dva mandata, jedino raspoređivao trupe i postavljao ih na tlo unutar američkih gradova nikada u inostranstvu. Samo razmislite šta to znači za našu zemlju“.

Emanuel, viši politički i spoljnopolitički komentator CNN-a, sugerisao je da je Trampov pravi cilj pojačavanje imigracione kontrole u gradovima poput Čikaga koji ne sarađuju sa saveznim vlastima u akcijama protiv nedokumentovanih migranata. „Ovo neće biti borba protiv kriminala“, rekao je.

Emanuel, bivši visoki član demokratskog rukovodstva u Predstavničkom domu, šef osoblja Bele kuće i ambasador u Japanu, ponudio je i savet svojoj partiji, koja se ponekad muči da se poveže s glasačima po pitanju kriminala: „Imamo strategiju za borbu protiv kriminala – više policajaca na ulicama i sklanjanje dece, bandi i oružja sa ulica“.

Lider demokrata u Predstavničkom domu Hakim Džefris izjavio je u emisiji State of the Union da demokrate, kao i svi Amerikanci, žele bezbednije zajednice, ali se protive Trampovim pokušajima prekomernog preuzimanja moći.

„Trebalo bi da zaustavimo poplavu oružja koja ulazi u te zajednice. Trebalo bi da se pozabavimo krizom mentalnog zdravlja koja postoji širom Sjedinjenih Američkih Država i koju, uzgred budi rečeno, Donald Tramp pogoršava tako što smanjuje finansiranje pomoći ljudima koji se bore sa emocionalnim teškoćama.“

Lokalni demokratski lideri pokušavaju da diskredituju predsednikove tvrdnje da je kriminal u gradovima toliko izmakao kontroli da opravdava ovakav obračun.

U subotu je guverner Ilinoisa, demokrata JB Pricker, izdao saopštenje u kojem navodi da njegova savezna država nije primila nikakav zahtev niti bilo kakav kontakt od strane saveznih vlasti sa pitanjem da li joj je potrebna pomoć, nakon što je Tramp imenovao Čikago kao buduće mesto raspoređivanja vojske i saveznih snaga.

„Ne postoji vanredna situacija koja bi opravdala da predsednik Sjedinjenih Američkih Država federalizuje Nacionalnu gardu Ilinoisa, raspoređuje Nacionalnu gardu iz drugih saveznih država ili šalje aktivnu vojsku unutar naših granica“, rekao je.

Pricker je takođe nagovestio da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se suprotstavi spoljnim, savezno nametnutim merama. „Nastavićemo da poštujemo zakon, da branimo suverenitet naše savezne države i da štitimo narod Ilinoisa“, rekao je.

U nedelju je državni tužilac Ilinoisa, Kvame Raoul, rekao za CNN da njegova kancelarija nastoji da sarađuje sa saveznim agencijama, uključujući FBI, Upravu za borbu protiv droga (DEA), Biro za alkohol, duvan i vatreno oružje (ATF) i Tajnu službu. Istakao je da su te agencije obučene za borbu protiv kriminala, dok Nacionalna garda to nije.

„Tramp se ponaša kao diktator“, rekao je Raoul. „Okretanje vojske protiv američkih građana u gradovima na američkom tlu je bez presedana“.