Nakon pucnjave na pripadnike Nacionalne garde u Vašingtonu: Tramp okrivio Bajdena, kreće u još jači obračun sa imigrantima

Njegovo obećanje usledilo je nakon što su vlasti privele muškarca koga je Tramp opisao da je Avganistanac a koji je pucao na dvojicu rezervista Nacionalne garde Zapadne Virdžinije u Vašingtonu.

Govoreći putem video-snimka iz svog odmarališta Mar-a-Lago na Floridi, Tramp je brzo prešao od odavanja počasti žrtvama tragedije ka okrivljavanju Bajdenove administracije što je navodno dovela napadača u Sjedinjene Države nakon povlačenja američkih trupa 2021. godine.

Tvrdio je da incident „naglašava najveću pretnju nacionalnoj bezbednosti sa kojom se naša nacija suočava“.

Ali je takođe iskoristio ovaj trenutak da pojača svoju kampanju protiv drugih migranata u politički nabijenim izjavama koje su otišle mnogo dalje od Avganistana – u trenutku kada njegova administracija ponovo intervjuše neke izbeglice primljene tokom mandata predsednika Džoa Bajdena i ukida privremeni zaštićeni status za ljude iz nekoliko opasnih svetskih žarišta.

Tramp je oštro kritikovao somalijske imigrante u Minesoti, uprkos tome što ne postoji nikakva očigledna veza sa pucnjavom u Vašingtonu.

Tvrdio je da oni „pljačkaju našu zemlju i cepaju nekada sjajnu državu“. Somaliju je opisao kao zemlju koja „nema zakone, nema vodu, nema vojsku, nema ništa“.

Još uvek nisu poznati svi detalji incidenta u Vašingtonu. Ali Trampovi komentari tipični su za predsednika koji retko čeka potpunu jasnoću pre nego što se politički uključi.

Ipak, sigurno će se postaviti hitna pitanja o proveri avganistanskih imigranata – od kojih su mnogi došli u SAD tokom Bajdenove administracije nakon što su pomagali američkim snagama tokom najdužeg rata u istoriji SAD.

Iako tačne okolnosti incidenta od srede još nisu u potpunosti poznate, FBI već dugo upozorava na opasnost od samoradikalizovanih pojedinaca iz imigrantskih zajednica koji bi mogli biti inspirisani grupama poput ISIS-a ili internet propagandom i izvršiti napade na američkom tlu.

Pod lupom bi se mogla naći i svaka naknadna imigraciona procedura u vezi sa osumnjičenim, koja se razvlačila tokom Trampovog drugog mandata.

Tu je i pitanje da li je došlo do propusta u obaveštajnim službama Trampovog tima uoči napada u sredu, u trenutku kada kritičari optužuju državne agencije da preusmeravaju resurse sa nacionalne bezbednosti na sprovođenje imigracionih mera.

Politički gledano, činilo se da Tramp želi da definiše debatu koja će se sigurno rasplamsati oko pucnjave.

Obećao je da će „ponovo ispitati svakog pojedinog stranca“ koji je došao u SAD iz Avganistana, u izjavama koje će verovatno izazvati strah među imigrantima koji poštuju zakon – od kojih su mnogi pomagali američkoj vojsci i diplomatama, izlažući sebe i svoje porodice velikom riziku tokom najdužeg rata u istoriji SAD.

BREAKING: President Trump says that EVERY SINGLE AFGHANI brought in under Biden will be RE-EXAMINED

“We are NOT going to put up with assaults on law and order by people who shouldn’t even be in our country!”

“We must now reexamine every single alien who has entered our… pic.twitter.com/9LCFWSWFKG

— Nick Sortor (@nicksortor) November 27, 2025

A njegove izrazito političke izjave možda su imale i cilj da uguše bilo kakve sugestije da su vojnici Nacionalne garde koji patroliraju Vašingtonom u uniformama ostavljeni ranjivi zbog nejasno definisane misije.

Politička bura se nadvila nad Nacionalnom gardom otkako je Tramp poslao njene pripadnike u neke američke gradove. Sada će se rasprava zaoštriti oko uloge garde i nastojanja administracije da militarizuje sprovođenje zakona u, kako su zvaničnici opisali, „ciljanoj pucnjavi“ uoči Dana zahvalnosti.

Pucnjava u Vašingtonu bila je najnoviji šokantan ispad javnog nasilja u teškoj godini obeleženoj atentatom na konzervativnog aktivistu Čarlija Kirka i ubistvom državne poslanice i njenog supruga u Minesoti.

Tragedija od srede dobila je dodatnu težinu dok su se Amerikanci okupljali sa svojim porodicama pred nacionalni praznik, a posebno je pogodila stanovnike Zapadne Virdžinije, jedne od nekoliko država koje su poslale dobrovoljne rezerviste u Vašington.

Za pripadnike Nacionalne garde koji su se u sredu uveče nalazili na ulicama prestonice, pucnjava je odmah otvorila bolna i traumatična pitanja o njihovoj bezbednosti i zaštiti, dok su njihovi saborci ležali u kritičnom stanju u bolnici.

Šire posmatrano, i kada se jednom utvrdi motiv napadača, biće pokrenuta pitanja o neobičnoj prirodi misije koju se od trupa traži da obavljaju, u mirnodopskim uslovima, na domaćem tlu.

Identifikovan osumnjičeni

Ministarstvo za unutrašnju bezbednost identifikovalo je osumnjičenog kao Rahmanulaha Lakanvala. Zvaničnici upoznati sa istragom rekli su da veruju da se početna identifikacija napadača poklapa sa čovekom iz države Vašington koji je, čini se, imigrirao u SAD iz Avganistana u avgustu 2021. godine.

Ta pretpostavka će otvoriti pitanja u oblasti borbe protiv terorizma o tome da li je navodni napadač imao motiv da direktno cilja američke vojnike i da li su mogući i drugi napadi.

Američke snage su poslednji put napustile Avganistan tokom haotičnog povlačenja u avgustu 2021.

Administracija je brzo reagovala na ovaj užas time što je dodatno pojačala raspoređivanje trupa. Tramp je zatražio od sekretara za odbranu, Pita Hegseta, da mobiliše dodatnih 500 pripadnika Nacionalne garde u prestonicu.

Administracija je takođe podnela hitan sudski zahtev kojim se traži da gardisti ostanu u gradu nakon što je savezni sudija prošle nedelje naredio njihovo povlačenje, do okončanja žalbenog postupka.

Trampova upotreba Nacionalne garde veoma kontroverzna

Početno raspoređivanje Nacionalne garde u Vašington bilo je veoma kontroverzno i deo je šire strategije u okviru koje su rezervisti poslati i u druge gradove, uključujući Los Anđeles.

Tramp, koji neguje imidž „čoveka čvrste ruke“, dugo je pokazivao želju da rasporedi trupe na domaćem tlu, uprkos zakonima koji ograničavaju njihovu upotrebu u misijama sprovođenja zakona.

Pozvao je gardu u Vašington u avgustu, istovremeno stavljajući Metropolitansku policiju pod saveznu kontrolu i mobilizujući službenike iz drugih agencija, tvrdeći da je grad „prljava i kriminalom pogođena sramota“, uprkos zvaničnim podacima koji su pokazivali da kriminal opada.

Ali kritičari su upozoravali da je raspoređivanje trupa nepotrebno i da nosi autoritarne prizvuke. Zvaničnici Vašingtona su tužili administraciju, tvrdeći da je prekršila ograničena prava samouprave grada i ovlašćenja Kongresa, kao i da je zanemarila zakone koji zabranjuju upotrebu vojske u sprovođenju zakona na domaćem tlu osim u najekstremnijim okolnostima. „Raspoređivanje takođe rizikuje da pojača tenzije i podstakne nepoverenje prema lokalnoj policiji“, navodi se u tužbi.

Ta debata ponovo se rasplamsala nakon pucnjave u sredu, pri čemu je jedan zvaničnik Bele kuće snažno odbacio kritike o potrebi prisustva garde u Vašingtonu, nazivajući ih pokušajem da se „politizuje ova tragedija“.

PGradonačelnica Muriel Bouzer izjavila je da su gardisti bili žrtve „ciljane pucnjave“.

Imajući to u vidu, istraga će biti ključna za utvrđivanje da li je reč o politizovanom napadu ili su pripadnici garde bili meta iz pogodnosti – faktori koji će verovatno oblikovati političku dinamiku nakon incidenta.

Ni jedna ni druga mogućnost ne umanjuju gnusan karakter pucnjave niti tragediju toga da su dvojica dobrovoljnih rezervista upucana dok su služila svojoj zemlji.

Tramp je tvrdio da je njegov obračun sa kriminalom u Vašingtonu ogroman uspeh i da se ljudi sada osećaju bezbedno u prestonici. Ostaje nejasno kako će pucnjava tokom Dana zahvalnosti, koja je naterala mnoštvo ljudi da beže sa mesta događaja, uticati na percepcije njegove strategije.

Kritičari Trampovog pristupa odavno strahuju da prisustvo uniformisanih trupa na ulicama, umesto da učini Vašington bezbednijim, može izazvati veće tenzije i da sami vojnici mogu biti ranjivi.

Nakon početnog šoka zbog prizora vojnika u uniformama u boji peska i vozila sa vojnom oznakom, mnogi stanovnici Vašingtona počeli su da gardiste doživljavaju kao uglavnom benigno prisustvo.

Često se mogu videti kako stoje ispred stanica metroa, pa čak i kako skupljaju smeće u okviru projekata „ulepšavanja“ grada. Obično nisu u borbenoj formaciji, iako su neki bili naoružani.

Ali federalna okružna sutkinja Jia Kob napisala je prošle nedelje, u presudi da je Garda nezakonito raspoređena u Vašingtonu, da postoji „znatan rizik“ da će njihovo prisustvo „dovesti do opasnog ili smrtonosnog sukoba koji bi mogao biti katastrofalan po javnu bezbednost“.

Kob je, međutim, odložila izvršenje svoje odluke za 21 dan kako bi Trampova administracija mogla da uloži žalbu.

Sada kada su pripadnici trupa postali žrtve napada, demokrate će sigurno dovesti u pitanje Trampove odluke.

Kongresmen iz Kalifornije, Robert Garsija, rekao je za CNN da je napad bio „užasan“ i da razmišlja o „čitavoj porodici Nacionalne garde“.

Dodao je da nije siguran da je Trampov zahtev za dodatnih 500 pripadnika „ispravan potez“ i da odluke o bezbednosnim situacijama treba prepustiti lokalnim zvaničnicima.

Demokratski kongresmen iz Virdžinije, Džejms Vokinšo, rekao je  da je pucnjava bila „šokantna i užasna“. Napomenuo je da mnogi ljudi u oblasti Vašingtona cene profesionalizam garde i da su imali pozitivne interakcije sa njenim pripadnicima.

„Većina nas iz Demokratske stranke u Kongresu ne misli da bi u našim gradovima trebalo da imamo pripadnike Nacionalne garde. Ali ako će se to dogoditi i kada će se dogoditi, smatram da je obaveza administracije da predstavi jasan plan za obezbeđivanje njihove zaštite“, rekao je Vokinšo, koji se nedavno pridružio Komitetu za unutrašnju bezbednost Predstavničkog doma.

Pošto zvaničnici pucnjavu nazivaju „ciljanom“, postaviće se pitanja o tome da li pripadnici garde imaju odgovarajuće mere zaštite i obuku da se nose sa rizicima kojima su izloženi na ulicama.

„Doveli ste pripadnike Nacionalne garde u lošu poziciju, sada ih imate u ulozi organa reda… za to nisu obučeni“, rekao je za CNN bivši šef policije Vašingtona, Čarls Remzi.

„Morate zaista da zastanete i razmislite šta zapravo pokušavate da postignete“, rekao je Remzi. „Koja je misija?“

Republikanac iz Nebraske, kongresmen Don Bejkon, rekao je za CNN da bi u ovako podignutoj političkoj atmosferi svi trebalo da reaguju staloženo na užasan incident u Vašingtonu.

„Veoma je važno da svi mi – demokrate i republikanci, pa i mediji – jedni prema drugima budemo prihvatljivi, možemo da se ne slažemo bez preterane ljutnje, bez dolivanja ulja na vatru, bez paljenja stvari – naše društvo pati od ove hiper-partizanštine u kojoj se nalazimo.“

Većina vodećih političara sledila je Bejkonov savet, izdajući saopštenja u kojima pozivaju na molitve za ranjene pripadnike službe.

Ali tragedija poput ove sigurno će imati političke posledice.