Tramp otkrio ograničenja u odnosima sa Netanjahuom i Putinom: Koliko to ometa njegovu spoljnu agendu?

„Veoma razočaran“, rekao je Tramp o svom poslednjem razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, čiji rat u Ukrajini i dalje eskalira, uprkos Trampovim naporima da ga okonča, piše CNN.

„Bilo je pomalo razočaravajuće“, rekao je Tramp u petak i za razgovor s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, čiji se rat u Gazi nastavlja uprkos ozbiljnoj humanitarnoj krizi.

Pošto su ta dva sukoba i dalje nerešena – što mu umanjuje šanse za Nobelovu nagradu za mir – Tramp otkriva ograničenja svojih ličnih veza sa Putinom i Netanjahuom, za čije je ratove ranije tvrdio da ih može brzo rešiti.

Jasno je da je sve više frustriran što ne uspeva da reši ratove bolje od bivšeg predsednika Džoa Bajdena, za koga smatra da je neuspešan, naročito u spoljnoj politici.

Po Trampovim rečima, Putin mu kaže jedno, a zatim uradi drugo. Lider Kremlja, čiji je odnos s Trampom predmet pažnje već deset godina, po Trampovim rečima je „potpuno poludeo“ u svojim upornim raketnim i dron napadima na Ukrajinu.

Netanjahu je, s druge strane, stavio Trampovo strpljenje na probu vazdušnim napadima u Siriji i Gazi, gde su slike izgladnele dece izazvale međunarodnu osudu i stvorile nove podele unutar same Trampove stranke o tome koliko treba podržavati Izrael.

Njih dvojica dele burnu prošlost, a njihov odnos se kreće između bliskosti i zahlađenja dok Tramp pokušava da okonča rat.

Trampovi izazovi u iskorišćavanju ličnih odnosa prevazilaze Rusiju i Izrael. Suočio se s tvrdim trgovinskim pregovaračem u svom prijatelju, indijskom premijeru Narendri Modiju, uprkos tome što je nekada bio počasni gost na Modijevom mitingu u Gudžaratu kojem je prisustvovalo  125.000 ljudi.

A njegov bivši „dopisni prijatelj“ iz Severne Koreje, Kim Džong Un, trenutno ne odgovara na Trampove pokušaje da uspostavi kontakt iako je Kimova sestra ove nedelje izjavila da njihov odnos „nije loš“, dodala je da Pjongjang nikada neće odustati od svojih nuklearnih ambicija.

Tramp je oduvek primenjivao jedinstveno ličan pristup spoljnim poslovima, delići broj svog mobilnog telefona i podstičući svoje sagovornike da ga zovu ili pišu van uobičajenih diplomatskih kanala.

To je često dovodilo do poboljšanih odnosa za koje mnogi diplomate kažu da mogu doneti stvarne rezultate, uključujući Trampov uspeh u povećanju izdvajanja za odbranu članica NATO-a.

Ipak, ovaj pristup ima i svoja ograničenja.

Od Nobelove nagrade do krize gladi

Na početku ovog meseca, Netanjahu je dramatično uručio Trampu pismo tokom večere u Plavoj sali Bele kuće, u kojem ga je nominovao za Nobelovu nagradu. Tramp je na trenutak ostao bez reči.

Međutim, do kraja jula, Netanjahove akcije u Gazi i Siriji – uključujući bombardovanje katoličke crkve i gađanje državnih zgrada – stavljale su Trampovo strpljenje na iskušenje.

Ove nedelje, Tramp je otvoreno stao na suprotnu stranu u odnosu na Netanjahua, koji je tvrdio da u Gazi nema gladi, nakon što je na televiziji video slike te krize.

„Mislim da svako, osim ako nije baš hladnog srca ili, još gore, lud ne može reći ništa drugo osim da je strašno kad vidiš tu decu“, rekao je predsednik u Škotskoj, gde je bio na svojim golf-imanjima.

Veče pre nego što je krenuo za Škotsku, Tramp je gledao snimke izgladnele dece u Gazi, govoreći svojim saradnicima da želi da razgovara o tim strašnim slikama sa Netanjahuom i pitajući šta SAD mogu učiniti da pomognu, rekli su za CNN dvojica zvaničnika Bele kuće.

Jedan od zvaničnika Bele kuće rekao je da je „to već bilo na njegovom umu pre nego što je otišao“, dodajući da je Tramp duboko potresen slikama koje je video.

Zvaničnici su naveli da su slike ljudske patnje ranije podstakle Trampa na akciju, te da je upravo gledanje patnje dece na fotografijama motivisalo povećanje američke pomoći.

Prva dama Melanija Tramp bila je posebno pogođena tim slikama, rekli su za CNN, i odigrala ključnu ulogu u promeni Trampove retorike. Tramp je to i sam priznao u razgovoru sa novinarima u avionu  Air Force One tokom povratka iz Škotske u Vašington u utorak.

Nije prvi put da prva dama ima uticaj na Trampovo viđenje dva nerešena konflikta koja nije uspeo da okonča. Tramp je takođe pominjao svoju suprugu kada je govorio o, kako tvrdi, Putinovoj dvoličnosti u vezi sa ratom u Ukrajini.

„Dođem kući i kažem prvoj dami: ‘Danas sam pričao sa Vladimirom, imali smo divan razgovor.’ A ona kaže: ‘Stvarno? Još jedan grad je upravo pogođen,’“ rekao je Tramp ovog meseca u Ovalnoj kancelariji.

Veza Trampa i Putina

Trampovo nezadovoljstvo Putinom gomilalo se mesecima, delom zbog njegove nemogućnosti da iskoristi, kako je nekada verovao, dobar odnos za postizanje uspešnog mirovnog sporazuma.

„Dobro smo se slagali. Nisam očekivao da će se ovo desiti“, rekao je Tramp ove nedelje. „Mislio sam da ćemo uspeti da pregovaramo nešto, možda se to i dogodi. Ali sad je već prilično kasno u procesu. Zato sam razočaran“.

To nezadovoljstvo je kulminiralo ranije ove nedelje kada je Tramp iznenada najavio da će pomeriti rok koji je Rusiji dao ranije ovog meseca – prvobitno 50 dana – da sklope dogovor ili će se suočiti sa, kako je predsednik opisao, strožim sekundarnim sankcijama i tarifama.

U utorak je Tramp rekao da Putin ima još 10 dana za pregovore o primirju, nakon što je ranije rekao da nema „nikakvog razloga“ za čekanje jer ne vidi nikakav napredak.

Zvaničnik Bele kuće rekao je da je Tramp lično odlučio da poveća pritisak na Putina nakon što prvobitni rok od 50 dana nije doveo do povratka ruskog predsednika za pregovarački sto. Tramp je smatrao da je skraćivanje roka dobra pregovaračka taktika.

Predsednikov odnos sa Putinom bio je pod intenzivnim nadzorom, naročito tokom Trampovog prvog mandata, kada je delovalo da staje na Putinovu stranu nasuprot američkim obaveštajnim agencijama u vezi sa mešanjem Moskve u izbore 2016.

Tramp je sugerisao neku vrstu povezanosti sa ruskim liderom nakon što je prošao kroz istrage o izbornoj intervenciji, rekavši u februaru da je Putin „prošao mnogo toga sa mnom“.

Trampovi saradnici, uključujući njegovog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa, istakli su njihovu povezanost kao razlog za optimizam u pokušaju da se postigne dogovor ove proleće.

Iako je Tramp insistirao da ga Putin nije „prevario“, nije prvi američki lider koji je shvatio da je rad sa Putinom lakše reći nego učiniti.

Džordž V. Buš je jednom rekao da je stekao „osećaj za njegovu dušu“ gledajući Putina u oči i smatrajući ga „vrlo direktnim i pouzdanim“ – sedam godina pre ruske invazije na Gruziju. Barak Obama je naredio „reset“ odnosa sa Rusijom, uz crveno dugme kao simbolički poklon svoje sekretarke državnom sekretaru Rusije, pet godina pre ruske aneksije Krima.

Pritisak na Netanjahua

Tako su i Trampovi prethodnici shvatili da lične veze sa Netanjahuom imaju svoja ograničenja u oblikovanju dugogodišnje politike izraelskog premijera prema regionu.

Bajden je poznavao Netanjahua četiri decenije pre nego što je postao predsednik 2021. godine. Na početku svoje poslednje godine mandata, Bajden se žalio savetnicima da premijer ignoriše njegove savete i koči napore za ublažavanje humanitarne krize u Gazi.

Prošle jeseni, neki zvaničnici Bajdenove administracije čak su verovali da Netanjahu namerno produžava sukob u Gazi u nadi da će Tramp pobediti na izborima.

Tramp je ukinuo neka ograničenja na isporuke oružja Izraelu po stupanju na dužnost. Ali njegovi pokušaji da izvrši pritisak na Netanjahua i Hamas da uspostave trajni prekid vatre do sada nisu uspeli.

Odnos koji je imao uspone i padove – uključujući i sukob oko Netanjahuovog priznavanja Bajdenove pobede 2020, što Tramp nikad nije zaboravio – bio je na testu.

Samo ovog leta Tramp je hvalio Netanjahua, pozivajući izraelske vlasti da odustanu od optužbi za korupciju protiv premijera nakon što su SAD i Izrael zajedno udarile mete u Iranu.

„Bibi i ja smo zajedno prošli kroz PAKAO,“ napisao je Tramp, odražavajući svoje opisivanje iskustva sa Putinom.

Ali prošlo je samo nekoliko nedelja dok Tramp nije nazvao Netanjahua da traži objašnjenje za bombardovanje crkve u Gazi i gađanje ciljeva u Damasku, što je, prema Beloj kući, iznenadilo Trampa.

Ovog vikenda, Trampov ambasador u Izraelu, Majk Hakabi, negirao je bilo kakav raskol između dvojice, rekavši za Fox News da je njihov odnos „jači nego ikada“.

Neki od Trampovih drugih sagovornika nadaju se da će on iskoristiti svoj uticaj na Netanjahua da učini više za ublažavanje humanitarnih patnji u Gazi.

Britanski premijer Kir Starmer, čija je odluka da ode u Škotsku i direktno se sastane sa Trampom ovog vikenda bila uglavnom zbog rastuće humanitarne krize, radio je na tome da ubedi Trampa da upotrebi svoj uticaj, uključujući i pozive predsedniku da izvrši pritisak na Netanjahua, rekli su izvori upoznati sa razgovorima.

Tramp je u ponedeljak rekao da je direktno razgovarao sa izraelskim premijerom o tom pitanju, dodajući da je rekao Netanjahuu da će možda morati da pristupi ratu „na drugačiji način“.

Zvaničnici Bele kuće nisu otkrili detalje razgovora, ali su rekli CNN-u da je predsednik posvećen radu sa Izraelom na rešavanju gladi.

Tokom vikenda, izraelska vojska je saopštila da je započela „humanitarne pauze“ u gusto naseljenim delovima enklave i otvorila koridore za konvoje UN za dostavu pomoći. Ipak, borbe će se nastaviti na drugim mestima.

Dok su predsednikovi komentari koji osuđuju nedostatak resursa za ljude u Gazi predstavljali značajan raskol sa Netanjahuom – koji je tokom vikenda tvrdio da u Gazi „nema gladi“ – jedan zvaničnik Bele kuće rekao je za CNN da mediji „preuveličavaju“ podele između dvojice političara.

„Ne mislim da priznanje predsednika SAD da deca očigledno gladuju predstavlja neki veliki raskol sa Bibi-jem,“ rekli su, dodajući da Tramp i dalje u potpunosti podržava Izrael u njihovim naporima da okončaju rat sa Hamasom.