Od Vijetnama do Balkana, Bela kuća pretvorena u centar za sticanje profita: I Vučić je dao Trampu, da li je dobio išta zauzvrat?

Sve imaju jednu zajedničku stvar: povezani su sa kampanjom porodice Tramp da prikupi bogatstvo širom sveta, piše Tom Burgis za Gardijan.

Оd Trampovog ponovnog izbora pre godinu dana, upozorenja da njegovo korišćenje predsedničke moći za lične interese nagriza američku demokratiju postala su sve glasnija.

Ono što je manje shvaćeno i možda još opasnije jeste šteta koja se nanosi svuda drugde.

Trampovi najstariji sinovi, Don Junior i Erik, formalno čuvari porodičnog biznisa, vode globalnu ofanzivu sklapanja poslova.

Otvorili su gradilišta novih golf terena, dobili dozvole za nove nebodere, iznajmljuju brend Tramp, a u svetu kriptovaluta prihvatili su poduhvat koji ima kapacitet da donese više od svega do sada.

Oni insistiraju, Erikovim rečima, da postoji „ogroman zid“ između tog zarađivanja i položaja njihovog oca kao najmoćnijeg čoveka na svetu.

„Ništa što radim nema ikakve veze sa Belom kućom“, rekao je Erik nedavno za CNN.

Ali Kristofer Herison, visoki zvaničnik spoljne politike u administraciji Džordža V. Buša koji sada vodi antikorupcijsku organizaciju Dekleptocracy Project, među onima je koji optužuju Trampove da vode sistem „plati da bi igrao“, koji pogoduje onima koji posluju sa predsednikovom porodicom.

Takvim pristupom, rekao je, posebno bi mogle da manipulišu rivalske sile poput Kine. „Tramp je ostvario najluđe snove autoritaraca“, rekao je.

Poslovni interesi Trampovih otvaraju pitanja o ukinutim presudama, prenetim osetljivim tehnologijama, ublaženim carinama, sklopljenim savezima.

Ako išta od ovoga ostavi utisak zloupotrebe javne funkcije radi privatne koristi – što se uobičajeno naziva korupcijom – stručnjaci za etiku strahuju da to poziva i druge vladare da čine isto.

Tokom Trampovog prvog mandata glavna briga bila je da li će strani vladari uzimati skupe apartmane u njegovom hotelu u Vašingtonu kao način da mu stave novac u džep.

Obećao je da neće biti porodičnih poslovnih poslova u inostranstvu. To obećanje je sada odbačeno.

I iako je predsednik svoje udele u porodičnim kompanijama stavio u fond, njegova finansijska dokumenta pokazuju da mu profit i dalje pristiže.

Najprirodniji saveznici Trampovih – prvo u biznisu, sada i u politici – oduvek su bili vladari petro-monarhija u Zalivu, koji ne prave razliku između interesa svojih država i sopstvenih porodica.

Od prošle godine, Trampov biznis u regionu ubrzava. Golf teren u Omanu, stanovi u Dubaiju koji su na prodaju.

Čak Šumer, lider demokrata u Senatu, rekao je da je Trampova poseta Bliskom istoku u maju delovala „manje kao predsednička poseta, a više kao lični poslovni poduhvat“.

U Kataru, dogovor o golf rizortu sa državnom kompanijom u aprilu bio je praćen poklonom „leteće palate“ sledećeg meseca koju bi Tramp koristio kao Air Force One, a potom je u oktobru rasporedio američke trupe da brane tu malu zalivsku državu.

U Saudijskoj Arabiji, gde se već grade novi golf i hotelski projekti, vest u novembru o još jednom potencijalnom poduhvatu — u razvoju kojim nadgleda prestolonaslednik Muhamed bin Salman — pojavila se nekoliko dana pre nego što je Tramp pristao da proda kraljevini borbene avione F-35.

Džared Kušner, Trampov zet i povremeni diplomatski izaslanik, nedavno je rekao: „Ono što ljudi nazivaju sukobima interesa ja nazivam iskustvom i odnosima poverenja koje imamo širom sveta“. Saudijci su njegovom fondu dali milijarde.

Upitana za komentar za ovaj članak, Karolajn Levit, sekretarka za štampu Bele kuće, rekla je: „Neprestani pokušaji medija da izmisle sukobe interesa neodgovorni su i povećavaju nepoverenje javnosti u ono što čitaju. Ni predsednik ni njegova porodica nikada nisu se upuštali, niti će se ikada upuštati, u sukobe interesa.“

Ben Rods, koji je bio zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Baraka Obame, tvrdi da pristup Trampovih predstavlja „ništa drugo do staromodnu prevaru prikačenu za svetsku supersilu“.

„Nemoguće je izračunati koliku štetu ne vidimo“, rekao je Rods. On veruje da je „korupcija sada norma u geopolitici“.

Atmosfera linča

Jednog maglovitog beogradskog jutra, dve nedelje nakon Trampove pobede prošlog novembra, Estela Radonjić Živkov stigla je u svoju kancelariju i zatekla dva službenika iz srpske državne bezbednosti koji su je čekali.

Živkov je zamenica direktora instituta koji nadgleda zaštitu istorijskih lokaliteta. „Posao koji radim me ipunjava“, rekla je. „Omogućava mi da očuvam kulturno nasleđe na najznačajniji i najodgovorniji način.“

Agenti su se pristojno predstavili, ali su joj uputili upozorenje: ne dovodite u pitanje odluku o rušenju jednog od najsimboličnijih objekata u prestonici kako bi se napravio prostor za hotel i toranj.

Zgrada o kojoj je reč bila je bivše sedište Jugoslovenske vojske, bombardovano tokom NATO ofanzive koja je okončala genocid Slobodana Miloševića nad Albancima na Kosovu.

Agenti su jasno stavili do znanja da postoji „državni interes“ u vezi sa projektom.

Sporazum koji je Gardijan video označava ga kao objekat „posebnog značaja“. Ovo nisu bili obični investitori. Trump Tower Beograd, hotel i stambena zgrada vredna 500 miliona dolara (£378 miliona), trebalo je da donese „neuporediv luksuz“ srpskoj prestonici.

Aleksandar Vučić, autoritarni bivši propagandista Miloševića koji vlada Srbijom od 2017, trebao je saveznike.

Masovni protesti protiv korupcije su rasli. Njegove godine gradnje odnosa sa Vladimirom Putinom ostavile su malo prijatelja na zapadu. Ali neke je imao.

Džared Kušner je posetio Srbiju mesecima ranije kako bi pokrenuo projekat. Sada je bilo potrebno samo zvanično odobrenje.

Kada su agenti stigli u kancelariju Živkove, ona je smatrala da je intervencija službe bezbednosti u kulturnim pitanjima „neobična i zabrinjavajuća“.

Ignorišući njihovo upozorenje, progovorila je, ali bez uspeha. Zaštita lokacije kao kulturnog dobra je ukinuta.

U martu je Don Junior doputovao na „srdačan razgovor“, kako je to Vučić opisao, „o bilateralnim odnosima Srbije i SAD“. Razgovarali su prijateljski na Donovom podkastu.

Međutim, Trump Tower Beograd je potom doveden u pitanje. Mladen Nenadić, glavni tužilac za organizovani kriminal, uhapsio je direktora instituta za zaštitu kulturnog nasleđa, koji je priznao falsifikovanje dokumenata kojim se ukida status zaštite lokacije.

Istraga je napredovala, a bivši zvaničnik je implicirao visoke Vučićeve saveznike.

Režim se povukao sa državnim medijskim napadima na tužioca, koji je takođe podigao optužnicu protiv bivšeg ministra u drugom slučaju.

Početkom novembra, kancelarija državnog tužilaštva opomenula je Vučića zbog komentara o „korumpiranim bandama“ tužilaca koji donose „izmišljene slučajeve“, navodeći da predsednik „pokušava da izvrši neovlašćeni uticaj“ na istragu stvarajući „atmosferu linča“.

Vučićeve pristalice su 7.novembrab u parlamentu usvojili su zakon kako bi olakšali napredak projekta Trump Tower.

Da porodica Tramp dobija poseban tretman čini se nesumnjivim; manje je jasno šta je, ako išta, srpski režim dobio zauzvrat.

Siniša Mali, ministar finansija i ključni Vučićev saveznik, rekao je: „Što se tiče odnosa sa novom američkom administracijom, očigledno je da projekat Trampovih nekretnina nije imao uticaja na nedavne političke odluke“.

Srbija ima stopu od 35 odsto, što je na višem kraju Trampovih tarifa. U oktobru, SAD su uvele sankcije ruskoj naftnoj kompaniji koja snabdeva većinu srpske benzinske industrije.

Navodi o „neprimerenom uticaju“, rekao je Mali za Gardian, nisu bili potkrepljeni dokazima.

Među susedima Srbije su i druge krhke demokratije, unutar i izvan EU, kao što su Rumunija i Albanija.

U poslednjim mesecima, porodica Tramp najavila je projekte nekretnina i u tim zemljama. I imaju velike planove na mestima čije su institucije još slabije.

„Pomaži mi, pa ću i ja tebi“

Erik Tramp je bio zasut zlatnim i srebrnim konfetama na ceremoniji početka izgradnje porodičnog golf rizorta vrednog 1,5 milijardi dolara u Vijetnamu u maju.

U središtu pažnje, pored premijera, izgledao je oduševljeno. U zemlji u kojoj dobijanje dozvola za nekretninski razvoj obično traje godinama, Trampov poduhvat je odobren za samo tri meseca.

„Projekat je dobio ličnu pažnju predsednika Donalda Trampa i njegove administracije“, napisali su vijetnamski zvaničnici u dokumentu koji je dobio na uvid Njujork Tajms.

Odugovlačenje zbog poštovanja pravila planiranja moglo bi izazvati kašnjenje koje bi „negativno uticalo na odnose Vijetnama sa SAD, posebno sa administracijom predsednika Donalda Trampa“.

Zbog toga je zakonom propisana kontrola, uključujući i procenu uticaja na životnu sredinu, bila ograničena.

Sam Tramp bi odmah primio pet miliona dolara od lokalnog investitora za licenciranje imena, pokazuje predsednička prijava.

Nasuprot tome, seljanima čiji će se posedi severno od Hanoja biti srušeni kako bi se napravio, između ostalog, golf teren „tematski vezan za prirodu“, dodeljena je nadoknada od svega 12 dolara po kvadratnom metru i malo pirinča.

„Nemamo pravo da pregovaramo“, rekao je jedan farmer za novinara u jednopartijskoj državi.

U aprilu, mesec pre nego što je Erik prisustvovao ceremoniji, njegov otac je uveo uvozne tarife povodom Dana oslobođenja.

Vijetnam se suočavao sa visokim tarifama od 46 odsto, među najvišima. U maju, Trampov trgovinski pregovarač razgovarao je sa vijetnamskim kolegom.

Nekoliko dana kasnije, Erik je sleteo, mahao lokalnom stanovništvu i otišao na ceremoniju početka gradnje.

U julu je Vijetnam postao druga zemlja, posle Velike Britanije, koja je postigla tarifni sporazum sa SAD, više nego prepolovivši stopu na 20 odsto.

Nema dokaza da je smanjenje tarifa bilo eksplicitna nagrada za poslovne pogodnosti.

Ipak, rezanje tarifa bilo je olakšanje za mnoge Vijetnamce koji zavise od industrije izvoza. Ali pitanja ostaju.

Analitičari kažu da ovakav stil sklapanja poslova – koji stvara sumnju da je politička naklonost na prodaju – može usporiti reforme protiv korupcije koje su do tada dobijale zamah.

Kimberli Kaj Hoang, stručnjakinja za Vijetnam sa Univerziteta u Čikagu i autorka knjige „Spiderweb Capitalism“, rekla je da vijetnamski vladari „koriste isti scenario sa Trampom kao i sa Kinom: ‘Pomaži mi, pa ću i ja tebi, sklopićemo poslove i mala grupa ljudi će profitirati'“.

Trampovi imaju projekte nekretnina u Indiji, Filipinima i Južnoj Koreji — svaka od tih zemalja je veliki izvoznik koji je bio ugrožen njegovim tarifama.

„Kripto kapital“

Prihod Trampovih u prvoj polovini ove godine porastao je 17 puta, sa 51 milion dolara godinu dana ranije na 864 miliona dolara, izračunao je Rojters.

Više od 90 odsto toga nije poteklo iz nekretnina, već iz kriptovaluta. Trampovi predstavnici su dovodili u pitanje ove brojke, ali je jasno da ova nova oblast donosi značajne profite.

Kada je Tramp lansirao „World Liberty Financial“ dva meseca pre svog reizbora, tvrdio je da će pomoći da „Amerika postane kripto glavni grad sveta“.

Trojica njegovih sinova — Don Jr, Erik i 19-godišnji Baron, sa neto vrednošću oko 150 miliona dolara — navedeni su kao suosnivači, kao i sam Tramp dok nije stupio na dužnost.

Četvrtog meseca drugog mandata „World Liberty“ je objavio da je njegova digitalna valuta USD1 odabrana za ogroman posao.

Binance, najveća svetska kripto-berza, prodavao je udeo državnom fondu iz UAE zvanom MGX. Cena od 2 milijarde dolara mogla je biti plaćena u dolarima. Umesto toga, Binance je primio 2 miliona novostvorenih USD1 tokena.

Pošto je USD1 stabilna valuta — kripto vezan za pravi novac — „World Liberty“ drži po jedan dolar za svaki izdat token.

Zarada dolazi od kamate i prinosa na te rezerve. Skok od 2 milijarde dolara u rezervama od ovog jednog posla mogao bi da donese Trampovoj kompaniji desetine miliona godišnje.

Otprilike u isto vreme, stratosferski bogati kineski osnivač Binanca, Čangpeng Zao (CZ), tražio je nešto od Trampa.

Odslužio je četvoromesečnu kaznu u Kaliforniji zbog kršenja američkih zakona o pranju novca.

Tužioci su rekli da je omogućavanje sankcionisanim Rusima, Al-Kaidi i drugim stranama da prenose nelegalna sredstva preko Binanca — koji je platio kaznu od 4 milijarde dolara — izazvalo „značajnu štetu po američku nacionalnu bezbednost“.

Po izlasku iz zatvora, CZ se vratio u UAE. Njegova kriminalna evidencija delovala je kao prepreka da ponovo pokrene Binance u SAD.

Zatražio je pomilovanje u maju, upravo kada je postalo jasno da je posao od 2 milijarde urađen u USD1. 23. oktobra, Zao je objavio na X: „Duboko zahvalan na današnjem pomilovanju i predsedniku Trampu za očuvanje američke posvećenosti pravdi, inovacijama i poštenju.“

Advokati „World Liberty“ rekli su Gardijan da bi preuzimali „ekstremne rizike“ da objave „priču o dogovoru između CZ i predsednika Trampa“.

Postojala je opravdana poslovna logika da se udeo Binanca proda u USD1, rekli su. Odbacili su izveštaje da je Binance tražio od Emirata da izvrše uplatu u USD1, pozivajući se na izjavu Emirata da su oni, a ne Binance, odabrali kriptovalutu za transakciju.

Na pitanje o Zaovom pomilovanju, Tramp je tvrdio da „nema pojma ko je“.

Rekao je: „Dao sam mu pomilovanje na zahtev mnogih dobrih ljudi.“ To može izazvati pitanja da li je pomilovanje povezano sa poslom od 2 milijarde.

Isto se može reći i za deo transakcije u USD1 sa strane UAE. Nekoliko dana kasnije, Tramp je omogućio UAE pristup AI čipovima koji su među najtraženijim američkim tehnologijama.

Izgledi da se Trampova naklonost može kupiti čini se da menja međunarodne odnose.

U Indoneziji, ministarstvo za životnu sredinu zaustavilo je radove na Trampovom rizortu. Tokom oktobarskog samita u Gazi u Egiptu, „vrući mikrofon“ je zabeležio predsednika Indonezije kako razgovara sa Trampom, očigledno o poslovnim interesima njegove porodice. „Mogu li da se sastanem sa Erikom?“ rekao je Prabovo Subijanto. „Neka Erik pozove“, odgovorio je Tramp. „On je tako dobar dečko.“