Britanski Telegraf: Tramp je sit Putinove igre, zato je doneo ove odluke

Prema njihovim rečima, odluke američkog predsednika da zapleni naftni tanker pod ruskom zastavom i da podrži novi zakon o sankcijama bile su signal Putinu da mu ponestaje vremena da okonča rat.

Izvor blizak najužem krugu američkog predsednika rekao je: „On funkcioniše po principu šargarepe i štapa. A mislim da mu je ponestalo šargarepe“.

Drugi izvor je rekao da je Tramp rusku strategiju u pregovorima „dva koraka napred, jedan nazad“ sve više doživljavao kao „zamarajuću“.

Tramp je u prošlosti govorio pohvalno o Putinu i tvrdio da je Ukrajina kriva za rat.

Međutim, nekoliko sadašnjih i bivših zvaničnika iz Vašingtona navelo je da se razmišljanje Trampove administracije sve više približava evropskom stavu da Putin zapravo kupuje vreme.

U sredu su američke specijalne snage rizikovale sukob s Moskvom kada su se ukrcale na tanker registrovan u Rusiji, osumnjičen za kršenje sankcija.

Nekoliko sati kasnije, Bela kuća je potvrdila da je Tramp tokom sastanka sa Lindzijem Grejemom, jednim od najistaknutijih „jastrebova“ prema Rusiji u Senatu, dao „zeleno svetlo“ zakonu o sankcijama.

To zakonodavstvo bi predsedniku dalo vanredna ovlašćenja da izoluje Rusiju, uključujući mogućnost uvođenja carina od 500 odsto na robu uvezenu iz zemalja koje kupuju rusku naftu, naftne derivate ili uranijum.

Jedan bivši zvaničnik je rekao: „Ono što administraciji postaje zamorno jeste to što Rusi koriste strategiju ‘dva koraka napred, jedan nazad’… deluje kao da su spremni, a onda, kada se pojave pitanja za koja smo mislili da bi im bila prihvatljiva, oni ili pojačaju pritisak ili na neko vreme prekinu razgovore.“

Ukrajina je, kako je rekao, bila spremnija na kompromis.

Tramp je u ratu između Rusije i Ukrajine pokazivao promenljiv odnos prema obe strane, nastojeći da ispuni predizborno obećanje o obezbeđivanju mira.

Česte tvrdnje da on veruje kako je Putin ozbiljan u nameri da postigne mir u Ukrajini uznemirile su saveznike predsednika Zelenskog u Evropi. Oni ukazuju na to da su topli razgovori između dvojice lidera često bili praćeni raketnim i napadima dronovima.

Rusija je lansirala balističke rakete i dronove na Kijev, pri čemu je poginula najmanje jedna osoba, dan pre nego što se predsednik Zelenski sastao sa Trampom u Mar-a-Lagu krajem prošle godine.

Jedan britanski zvaničnik je rekao da je rezultat toga bio da je način razmišljanja Trampove administracije bliži evropskom stavu o sukobu nego ikada ranije.

Rekao je: „Uporna brutalnost Putina, zlonamerno ponašanje i igranje igara ne ostaju neprimećeni od strane administracije.“

Dejvid Lemi, britanski zamenik premijera, sastao se sa potpredsednikom SAD JD Vensom u Beloj kući u četvrtak.

Očekivalo se da će razgovori biti fokusirani na američku ponudu da podrži bezbednosne garancije za zaštitu Ukrajine u slučaju da Rusija ponovo napadne.

Baš kako se i očekivalo, rusko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je te planove i saopštilo da bi bilo kakvo raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajini bilo smatrano „legitimnim ciljevima“.

Portparolka je izjavila: „Rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorava da će raspoređivanje vojnih jedinica, vojnih objekata, skladišta i druge infrastrukture zapadnih zemalja na teritoriji Ukrajine biti klasifikovano kao strana intervencija.“

Rusija je potom ispalila hipersoničnu balističku raketu Orešnik na Lavov. Grad se nalazi stotinama kilometara od fronta, ali je, što je ključno, blizu je granice sa članicom NATO-a i EU, Poljskom. Ukrajina je saopštila da je to test za transatlantsku zajednicu.

Tramp je dao znak svog ličnog nezadovoljstva Putinom tokom nedavne konferencije za novinare u Mar-a-Lagu na Floridi. Rekao je: „Nisam oduševljen Putinom, ubija previše ljudi.“

Sledećeg dana on je demantovao ruske tvrdnje da je Ukrajina dronom napala jednu od Putinovih rezidencija. Tokom obraćanja novinarima na Air Force One, rekao je: „Ne verujem da se taj napad dogodio. Ne verujemo da se to dogodilo, sada kad smo uspeli da to proverimo.“

Jedan bivši zvaničnik Bele kuće je rekao da je Tramp „oduševljen“ specijalnom operacijom specijalnih snaga kojom je uhapšen Nikolas Maduro, predsednik Venecuele. On je rekao: „To je bila vrsta operacije koju samo Sjedinjene Države — ili možda Izrael — mogu da izvedu.“

Međutim, prethodni potezi da se pokaže čvrst stav prema Moskvi često su bili praćeni popuštanjem pritiska.

Član Trampovog Saveta za nacionalnu bezbednost tokom njegovog prvog mandata rekao je da je najnoviji obrt deo uobičajenog toka politike koja je i dalje fokusirana na razgovore sa Kremljom.

On je rekao: „Mislim da je ovo pitanje operativnog naspram strateškog. Možda će se oštrije suprotstaviti određenim operativnim stvarima, ali njegova strateška želja da se rat u Ukrajini brzo okonča izgleda nepromenjena.“

Ana Keli, portparolka Bele kuće, rekla je da Trampov cilj ostaje isti. Ona je izjavila: „Predsednik Tramp je fokusiran na to da se ovaj rat okonča i da prestane besmisleno ubijanje koje je prouzrokovala Bajdenova nesposobnost.“