Kiparski model: Otkriveno šta sadrži „vrlo dugoročni“ i „beskonačni“ dogovor oko Grenlanda i šta bi Tramp mogao da dobije?

Trampova najava bila je deo niza poteza koji su delovali kao povlačenje SAD iz mogućeg vojnog i ekonomskog sukoba sa saveznicima zbog Grenlanda, autonomne teritorije Danske.

Tramp je naime povukao pretnju da će uvesti dodatne carine za evropske saveznike koji su se opirali njegovom insistiranju na posedovanju Grenlanda, i rekao da neće koristiti silu da bi osvojio arktičko ostrvo.

Tramp je te ustupke u sredu uveče zaokružio objavom na Truth Socialu da su on i Mark Rute, generalni sekretar NATO-a, „formirali okvir budućeg dogovora u vezi sa Grenlandom i, zapravo, celim Arktičkim regionom“, bez davanja detalja o tom okviru. Dodao je: „Ovo rešenje, ako se realizuje, biće odlično za Sjedinjene Američke Države i sve NATO zemlje“.

Zvaničnici su razgovarali o mogućnosti teritorijalnog kompromisa tokom sastanaka u sredu u Briselu među najvišim vojnim oficirima država članica NATO-a, naveli su izvori Njujork Tajmsa upoznati sa razgovorima.

Jedan od zvaničnika, koji je prisustvovao sastancima, uporedio je taj koncept sa britanskim bazama na Kipru, koje se smatraju britanskom teritorijom. Drugi zvaničnik, koji je bio informisan o razgovorima, takođe je potvrdio da je ideja za Grenland modelovana prema suverenim britanskim bazama na Kipru.

Na pitanje za detalje okvira koji je Tramp najavio, NATO je u saopštenju naveo da „pregovori između Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Država treba da se nastave s ciljem da se osigura da Rusija i Kina nikada ne steknu uporište – ekonomski ili vojno – na Grenlandu.“

Rute nije objavio detalje mogućeg okvira. Alison Hart, portparolka Rutea, izjavila je da on „nije predložio nijedan kompromis po pitanju suvereniteta tokom sastanka sa predsednikom u Davosu“.

Kancelarija danskog premijera odmah nije odgovorila na zahtev za komentar.

Aaja Čemnitz, Grenlanđanka i članica danskog parlamenta, odbacila je ono što je Tramp rekao o svom potencijalnom dogovoru sa NATO-om.

„Ono što ovih dana svedočimo u Trampovim izjavama je potpuno apsurdno. NATO apsolutno nema mandat da pregovara o bilo čemu bez nas na Grenlandu“, rekla je u objavi na društvenim mrežama.

„Ništa o nama, bez nas“, dodala je, naglašavajući da „se stvara potpuna konfuzija“.

Vesti o mogućem okviru dogovora stigle su nekoliko sati nakon što je Tramp rekao evropskim liderima u Davosu,da se neće zadovoljiti ničim manjim od toga da Sjedinjene Države preuzmu vlasništvo nad Grenlandom. Tramp je najavio ozbiljne ekonomske i bezbednosne posledice po Evropu ako ne dobije šta želi.

Obraćajući se sali punoj šefova država, milijardera i drugih svetskih lidera, Tramp je ponavljao da Sjedinjene Države trebaju Grenland iz nacionalno-bezbednosnih razloga. Rekao je da je samo Amerika dovoljno jaka da brani Grenland od spoljašnjih pretnji, i da odbrana ima smisla samo ako ga Amerika poseduje.

Pozvao je na „hitne pregovore“ o prenosu vlasništva nad poluautonomnim ostrvom sa Danske na SAD i podrugljivo opisao evropske zemlje kao zavisne od SAD. „Bez nas, većina zemalja ni ne funkcioniše“, rekao je Tramp.

Dan je ujedno sumirao Trampov pristup globalnoj moći i kreiranju politike u njegovom drugom mandatu: naizmenično ucenjivanje i ponižavanje nekada bliskih saveznika u potrazi za ciljem koji on očigledno vidi kao ključni deo svoje ostavštine.

„Verovatno nećemo dobiti ništa osim ako ne odlučim da upotrebim prekomernu snagu i silu, gde bismo, iskreno, bili nezaustavljivi“, rekao je Tramp. „Ali to neću učiniti. To je verovatno najvažnija izjava, jer su ljudi mislili da ću koristiti silu. Ne moram da koristim silu. Ne želim da koristim silu. Neću koristiti silu. Sve što Sjedinjene Države traže je mesto zvano Grenland.“

Međutim, nekoliko trenutaka kasnije, Tramp je izrekao eksplicitne i implicitne pretnje evropskim liderima ukoliko mu ne udovolje. Podsetio je prisutne da je jednostrano oporezovao uvoz u SAD iz zemalja širom Evrope i šire, nakon što je već zapretio povećanjem carina Danskoj i nekoliko evropskih zemalja koje su izrazile solidarnost sa Danskom i Grenlandom.

Kao što je često slučaj u njihovim delikatnim odnosima sa Trampom, neki evropski lideri su reagovali na ono što su videli kao najpozitivniji deo njegove izjave – njegovu tvrdnju da neće raspoređivati trupe – i izrazili nadu da bi mogli da postignu kompromis oko budućnosti Grenlanda.

Rasmus Jarlov, predsednik odbrambenog odbora danskog parlamenta, rekao je u intervjuu da su „čuli i mnogo gore“ od Trampa.

„Drago mi je što isključuje vojnu silu“, rekao je Jarlov. „U njegovim današnjim izjavama nisam video eskalaciju. On insistira da želi Grenland, ali to nije novo. Naravno, mi i dalje insistiramo da ne predajemo Grenland.“

Međutim, Tramp je u svom govoru ostavio malo prostora za kompromis. Mnogi evropski lideri su ostali pri stavu da ne mogu prihvatiti da predaju vlasništvo nad Grenlandom SAD, ali kažu da bi bili otvoreni za skoro bilo koji drugi dogovor koji bi povećao američko prisustvo tamo. U sredu je Tramp ponovo rekao da to neće biti dovoljno.

„Treba vam vlasništvo da biste ga branili“, rekao je Tramp. Trenutak kasnije dodao je: „Ko, do đavola, želi da brani ugovor o licenci ili zakup?“

Britanski Telegraf piše da je Tramp u nizu intervjua u sredu uveče odbio da objasni uslove dogovora, ali je insistirao da je on „vrlo dugoročan“ i „beskonačan“.

On je novinarima u Davosu rekao: „To je dogovor na koji su ljudi skočili, zaista fantastičan za SAD, dobijamo sve što smo želeli, uključujući, posebno, pravu nacionalnu bezbednost i međunarodnu bezbednost.“

On je rekao da se takođe pregovara o njegovim projektom Zlatna kupola, koji predviđa postavljanje raketa na Grenland kako bi se SAD zaštitile od napada Rusije.

Pouzdani izvori rekli su za Telegraf da predloženi dogovor nije išao toliko daleko da podrazumeva prodaju Grenlanda SAD.

Umesto toga, okvir dogovora postignut u Davosu omogućio bi SAD da imaju suverenu kontrolu nad vojnim bazama u delovima Grenlanda.

To bi SAD omogućilo da izvodi vojne operacije, obaveštajne aktivnosti i obuke, dok bi se istovremeno olakšao i neki lokalni razvoj, potencijalno uključujući eksploataciju retkih zemnih metala.

Rute je rekao da nije razgovarao o ključnom pitanju danskog suvereniteta nad Grenlandom tokom sastanka sa američkim predsednikom.

„On je veoma fokusiran na to šta treba da uradimo kako bismo bili sigurni da ćemo tu ogromnu arktičku regiju, gde se trenutno dešavaju promene, gde su Kinezi i Rusi sve aktivniji, zaštititi“, rekao je u televizijskom intervjuu za Fox News u sredu uveče.

U svojoj iznenadnoj objavi na Truth Socialu, svojoj društvenoj mreži, Tramp je napisao: „Na osnovu veoma produktivnog sastanka koji sam imao sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, formirali smo okvir budućeg dogovora u vezi sa Grenlandom i, zapravo, celim Arktičkim regionom.“

Dodao je: „Na osnovu ovog razumevanja, neću uvoditi carine koje su bile planirane da stupe na snagu 1. februara. Dodatni razgovori se vode u vezi sa Zlatnom kupolom u kontekstu Grenlanda.“

Zapanjujuće je, piše Axios, što je Rute u intervjuu za Fox News tvrdio da se pitanje ko bi kontrolisao Grenland „nije ni pojavilo“ na sastanku.

Rute je rekao da predlog uključuje ceo NATO, a posebno „sedam arktičkih saveznika“, da rade više na zaštiti arktičkog regiona.

Dva izvora koja su upoznata sa Ruteovim predlogom rekli su da on ne uključuje prenos ukupnog suvereniteta nad Grenlandom sa Danske na Sjedinjene Države.

Plan uključuje ažuriranje „Sporazuma o odbrani Grenlanda“ iz 1951. godine između SAD i Danske, koji je omogućio SAD da izgrade vojne baze na ostrvu i uspostave „zone odbrane“ ako NATO to oceni neophodnim.

Takođe uključuje odeljke o povećanju bezbednosti na Grenlandu i aktivnosti NATO-a na Arktiku, kao i dodatni rad na sirovinama, rekli su izvori.

„Ako ovaj dogovor prođe, a predsednik Tramp je vrlo optimističan da hoće, SAD će postići sve svoje strateške ciljeve u vezi sa Grenlandom, uz vrlo mali trošak, zauvek“, piše Axios.

„Predsednik Tramp ponovo dokazuje da je majstor u postizanju dogovora. Kako se detalji budu finalizovali od svih uključenih strana, biće objavljeni u skladu s tim“, rekla je portparolka Bele kuće Karolajn Levit za Axios.

Očekuje se da će SAD u narednim nedeljama pokrenuti pregovore na visokom nivou sa Danskom i Grenlandom o potencijalnom dogovoru.

Fantazija o „loncu zlata“

Godinama, ako ne i decenijama, zvaničnici na Grenlandu su privlačili direktne strane investicije. Ljudi na Grenlandu kažu da su već otvoreni za poslovne prilike bez ikakve agresivnosti, piše CNN.

Međutim, stručnjaci kažu da bi privlačenje američkih kompanija da ulože u Grenland moglo biti samo fantazija.

„Ako bi na kraju duge na Grenlandu zaista čekao ‘lonac zlata’, privatne kompanije bi već otišle tamo“, rekao je Jakob Funk Kirkegard, vanredni viši saradnik u Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju.

Ipak, Funk Kirkegard, koji je ranije radio u Danskom ministarstvu odbrane, kaže da je jednostavno „veoma teško“ napraviti poslovni model za ogroman početni kapital koji bi bio potreban.

Moguće je da Tramp pokuša da ponudi finansijske podsticaje i garancije kako bi privukao američke kompanije da ulože te ogromne sume, slično garancijama koje velike naftne kompanije traže da bi agresivno bušile u Venecueli.

„Ako dobiju dovoljno novca poreskih obveznika, privatne kompanije bi bile spremne da urade gotovo sve“, rekao je Funk Kirkegaard. „Ali da li je to dobar osnov za kupovinu teritorije? Odgovor je ne na Grenlandu, baš kao što nije ni u Venecueli.“

Međutim, još je prerano reći da će to biti dovoljno da se prevaziđu ekološki izazovi rudarenja na Grenlandu. Iako je topljenje leda otvorilo neke pomorske puteve, takođe je učinilo tlo manje stabilnim za bušenje i povećalo rizik od klizišta.

„Klimatske promene ne znače da je lako. Ovo nije Mediteran niti vaša kada. Jednostavno je manje smrzavanja leda“, rekao je Malte Humpert iz Instituta za Arktik.

Povezano s tim, stroge ekološke regulative na Grenlandu dodatno bi povećale troškove i otežale masovno rudarenje.

Naravno, te regulative odražavaju želju lokalnog stanovništva da očuva prirodu netaknutom. Ako bi Trampova administracija na neki način ukinula te propise, to bi moglo postati duboko nepopularno.

Adam Lajenjus, profesor kanadske i arktičke politike na Univerzitetu Svetog Franje Ksaverskog, rekao je da Trampova „bizarna retorika“ o preuzimanju Grenlanda rizikuje da potkopa ekonomske i strateške ciljeve američkih zvaničnika time što će naštetiti odnosu sa Grenlandom i Danskom.

„Možete videti da se Sjedinjene Države više ne smatraju prijateljem i partnerom, već nasilnikom kojem treba pružiti otpor“, rekao je.

U određenoj meri, to se možda već dešava.

Kristijan Keldsen, generalni direktor Asocijacije preduzetnika Grenlanda, upozorava da američki zvaničnici rizikuju da naruše odnos s lokalnim stanovništvom.

„Trenutno jeza sve američko crvena zastavica“, rekao je. „Svi se pitaju: ‘Da li podržavam nekoga ko preuzima moju zemlju?'“