Trampov zaokret prema Ukrajini je dramatičan: Da li će promeniti tok rata?

Zato, piše u analizi za Gardijan Rajan Menon, emeritus profesor međunarodnih odnosa na Gradskom koledžu Njujorka i viši istraživač na Saltzman institutu za rat i mirovne studije pri Univerzitetu Kolumbija, je zaista jedinstven trenutak kada makar i približno – naglašavam to – prizna da ga je neki drugi lider nadmudrio.

Tramp je to nedavno i nagovestio kada je govorio o načinu delovanja Vladimira Putina.

„Putin je zaista iznenadio mnogo ljudi“, rekao je novinarima 13. jula. „Lepo priča, a onda uveče bombarduje sve“.

Melanija Tramp možda je doprinela toj njegovoj promeni mišljenja.

Kako je Tramp nedavno ispričao, kada joj je rekao da je imao „divan razgovor“ s ruskim liderom, ona je odgovorila: „Zaista? Upravo je još jedan grad pogođen.“

Trampov novi stav prema Putinu predstavlja raskid s njegovim ranijim pogledima.

Njegovo poštovanje prema Putinu čije je odluke opisivao kao „lukave“ i „genijalne“ oštro se razlikovalo od njegovih podsmešljivih komentara na račun ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koga je javno ponizio tokom sastanka u Beloj kući, pa čak i okrivio za početak rata.

Još u februaru, Donald Tramp je tvrdio da ruska invazija nije bitna za Sjedinjene Američke Države jer je, za razliku od Evrope, odvojena od Ukrajine „velikim, velikim, prelepim okeanom“.

Kritikujući pomoć Džo Bajdena Ukrajini, nazvao ju je rasipanjem novca poreskih obveznika.

Sada, Tramp ne samo da je promenio mišljenje o Putinu – što je iznenadilo mnoge u njegovom pokretu „Amerika na prvom mestu“ (MAGA) – već je odlučio da počne da naoružava Ukrajinu.

Pa, donekle.

Tramp je otišao i korak dalje od priznanja da ga je Putin nadigrao.

Odlučio je da prodaje vojnu opremu pojedinačnim evropskim zemljama, kako bi one mogle da snabdevaju Ukrajinu i obnavljaju svoje zalihe kupovinom iz SAD.

Predsednik je ovu promenu zvanično objavio tokom sastanka 14. jula sa Markom Ruteom, generalnim sekretarom NATO-a.

Ali, to nije sve. Tramp je upozorio Putina da će, ukoliko ne prihvati prekid vatre,  što je do sada uporno odbijao, baš kao što je ignorisao Trampov zahtev da prestane sa bombardovanjem ukrajinskih gradova,  u roku od 50 dana Rusiji biti uvedene carine i do 100 odsto, kao i svim zemljama koje nastave da trguju s njom nakon tog roka.

Dve stvari su jasne.

Prvo, Trampov pogled na Putina se dramatično i neočekivano promenio.

Drugo, rat koji je Tramp ranije opisivao kao nešto što ne dotiče Ameriku, sada mu očigledno ima značaj.

Predsednik je rekao da će evropske zemlje kupiti „najmoderniju“ američku vojnu opremu u vrednosti od „milijardi dolara“ kako bi naoružale Ukrajinu.

Prema jednom izveštaju, koji se poziva na „izvor upoznat sa planom“, ukupna vrednost iznosi 10 milijardi dolara.

Sve ovo deluje kao velika stvar. Ali ovde je važno da se ne ostane samo na naslovima i parolama, već da se pogleda u detalje.

Na primer, cifra od 10 milijardi dolara. To sigurno nije mala suma. Štaviše, glavno oružje koje je do sada navedeno – raketni sistem Patriot („dugog dometa, visinske pokrivenosti, sve vremenske uslove“) – predstavlja dugo očekivano olakšanje za stanovnike ukrajinskih gradova koji trpe neprekidne napade dronova – po nekoliko stotina u jednoj noći – nakon kojih slede rakete koje probijaju iscrpljenu protivvazdušnu odbranu.

Ukrajina već ima nekoliko sistema Patriot, ali joj treba više – to je velika zemlja sa desetak gradova koji imaju preko 400.000 stanovnika.

Jedna baterija Patriot (lansirne jedinice, rakete, radarski sistem, komandni centar, antene i generator) košta oko milijardu dolara, a sama raketa oko 4 miliona dolara po komadu.

Ukrajini možda ne treba 10 baterija, ali i manji broj će pojesti značajan deo paketa od 10 milijardi.

Pominje se i raketa JASSM (zajednička raketa za napade sa vazduha na ciljeve na kopnu), koja koristi stealth tehnologiju, GPS navođenje i ima domet od 370 km.

Ukrajina će moći da koristi američke F-16 avione za ispaljivanje JASSM raketa izvan dometa ruske PVO. Ali jedna JASSM raketa košta oko 1,5 miliona dolara – troškovi će brzo rasti.

Ostali sistemi su pomenuti samo uopšteno, ali se i njihova cena mora uzeti u obzir, pogotovo jer rat može još dugo da potraje.

Dakle, 10 milijardi dolara može da se potroši vrlo brzo.

Osim toga, u nekom trenutku SAD ne mogu više da prodaju opremu iz svojih zaliha a da to ne utiče na spremnost sopstvene vojske. Upravo iz tog razloga Pentagon je nedavno odbio da pošalje Ukrajini deo opreme koju je Bajden prethodno obećao.

Tramp, takođe, nije rekao da će posle potrošnje tih 10 milijardi doći do dodatnih isporuka.

Čak i da promeni mišljenje, pojedinačne evropske zemlje mogu kupiti samo određenu količinu američkog oružja bez velikog opterećenja svojih budžeta – pogotovo što su Francuska i Italija već odlučile da ne učestvuju u tom aranžmanu.

Tramp nije pokazao interesovanje da se priključi nedavnom potezu Velike Britanije i EU koji podrazumeva snižavanje gornje cene ruske nafte na 47,60 dolara po barelu (snižavanje sa granice od 60 dolara koju je Zapad uveo 2022).

Konačno, Tramp ne planira da nastavi Bajdenove pakete vojne pomoći vredne više milijardi dolara – više od 70 isporuka opreme, prema podacima američkog Ministarstva odbrane.

Trampov rok od 50 dana za uvođenje carina dozvoljava Putinu da nastavi svoju letnju ofanzivu – čak mu može poslužiti kao podsticaj da je ubrza.

Rusija je već odbacila Trampovu pretnju carinama – njen izvoz u SAD tokom 2024. iznosio je samo 526 miliona dolara, što je beznačajan deo njenih ukupnih prihoda.

S druge strane, Trampove sekundarne carine mogle bi ozbiljno da pogode Rusiju, koja je 2024. od globalnog izvoza nafte i povezanih proizvoda zaradila 192 milijarde dolara – najvećim delom od Indije i Kine.

Ako predsednik sprovede svoju pretnju, Kina će gotovo sigurno uzvratiti, što bi moglo biti bolno: SAD su prošle godine izvezle robu u Kinu u vrednosti od 144 milijarde dolara.

Hoće li Tramp ipak ići do kraja, usred trgovinskih ratova koje je već započeo, a koji su počeli da povećavaju cene u SAD?

Njegova dosadašnja praksa u vezi sa carinama ostavlja prostor za sumnju.

Ukrajinski lideri su s pravom oduševljeni Trampovim novim stavom prema Putinu.

Ali još je rano reći da se radi o prekretnici koja bi mogla promeniti tok rata.

Nova američka politika možda neće biti ni približno tako značajna kao što se plaše Trampovi kritičari iz MAGA pokreta, niti tako prelomna kao što se nadaju Kijev i njegovi zapadni saveznici.