Foto: EPA / Aaron Schwartz / POOLPredsednik SAD Donald Tramp je u sredu uveče rekao da očekuje da će Sjedinjene Države upravljati Venezuelom i izdvajati naftu iz njenih ogromnih rezervi dugi niz godina, i insistirao je da privremena vlada te zemlje – svi bivši lojalisti sada zatvorenog Nikolasa Madura – „daju sve što smatramo neophodnim“.
„Samo vreme će pokazati“, rekao je kada su ga pitali koliko dugo će administracija zahtevati direktan nadzor nad južnoameričkom državom, uz stalnu pretnju američke vojne akcije od armade koja se nalazi odmah u blizini obale, rekao je za Njujork tajms.
„Obnovićemo je na vrlo profitabilan način“, rekao je Tramp tokom skoro dvosatnog intervjua.
„Koristićemo naftu i uzimaćemo naftu. Snižavamo cene nafte i daćemo novac Venecueli, koji im je očajnički potreban.“
Trampove izjave su usledile nekoliko sati nakon što su administrativni zvaničnici rekli da Sjedinjene Države planiraju praktično da preuzmu kontrolu nad prodajom venecuelanske nafte na neodređeno vreme, kao deo trofaznog plana koji je sekretar države Marko Rubio izložio članovima Kongresa.
Dok su republikanski zakonodavci uglavnom podržali postupke administracije, demokrate su u sredu ponovile svoja upozorenja da Sjedinjene Države kreću prema dugotrajnoj međunarodnoj intervenciji bez jasnog zakonskog osnova.
Tokom opširnog intervjua za Njujork tajms, Tramp nije naveo precizan vremenski okvir koliko dugo će SAD ostati politički nadređene Venezueli. Da li bi to bilo tri meseca? Šest meseci? Godinu dana? Duže?
„Rekao bih mnogo duže“, odgovorio je predsednik.
U toku intervjua, Tramp je govorio o širokom spektru tema, uključujući smrtonosno ubistvo žene od strane saveznog agenta ICE-a u Mineapolisu, imigraciju, rat između Rusije i Ukrajine, Grenland i NATO, svoje zdravlje i planove za dalje renoviranje Bele kuće.
Tramp nije odgovorio na pitanja zašto je priznao potpredsednicu Madura, Delsi Rodrigez, kao novu liderku Venezuele umesto da podrži Mariju Korinu Mačado, liderku opozicije čija je stranka vodila uspešnu izbornu kampanju protiv Madura 2024. i nedavno osvojila Nobelovu nagradu za mir. Odbio je da komentariše kada su ga pitali da li je razgovarao sa Rodrigez.
„Ali Marko (Rubio) stalno razgovara sa njom“, rekao je o sekretaru države. Tramp je dodao: „Reći ću vam da smo u stalnoj komunikaciji sa njom i administracijom.“
Tramp takođe nije dao nikakva obećanja o tome kada će se održati izbori u Venecueli, zemlji koja je imala dugu demokratsku tradiciju od kasnih 1950-ih do dolaska Huga Čaveza na vlast 1999.
Tokom razgovoa sa novinarima Njujork tajmsa Tramp je prekinuo intervju da primi poziv od predsednika Kolumbije, Gustava Petra, nekoliko dana nakon što je Tramp zapretio da će ciljati tu zemlju zbog njene uloge kao centra za kokain.
Dok je poziv bio u toku, predsednik je pozvao reportere Njujork tajmsa da ostanu u Ovalnoj kancelariji kako bi čuli razgovor sa kolumbijskim predsednikom, uz uslov da sadržaj ostane van zapisa.
U sobi su mu se pridružili potpredsednik Džej Di Vens i Marko Rubio, ali su obojica napustila prostoriju nakon završetka poziva.
Nakon razgovora sa Petrom, Tramp je diktirao svom saradniku poruku za svoj nalog na društvenim mrežama u kojoj je napisao da je kolumbijski predsednik nazvao da “objasni situaciju sa drogom” koja izlazi iz ruralnih kokainskih mlinova u Kolumbiji, i da je Tramp pozvao njega da poseti Vašington.
Poziv gospodina Petra – koji je trajao oko jedan sat – izgleda da je otklonio svaku neposrednu pretnju američke vojne akcije, i gospodin Tramp je nagovestio da veruje kako je uklanjanje Madura sa vlasti uplašilo druge lidere u regionu da se pokore američkim zahtevima.
Tramp se ponosio uspehom operacije koja je upala u veoma utvrđeni kompleks u Karakasu i rezultirala zarobljavanjem Madura i njegove supruge, Silije Flores.
Rekao je da je pratio obuku snaga za tu operaciju, pa čak do izgradnje replike kompletnog kompleksa u punoj veličini u jednoj vojnoj bazi u Kentakiju.
Predsednik je rekao da je, dok je operacija tekla, bio zabrinut da bi mogla da se pretvori u „Džimi‑Karter katastrofu koja bi uništila celu njegovu administraciju.“
Time je mislio na neuspešenu operaciju 24. aprila 1980. da se oslobodi 52 američka talaca u Iranu. Jedan američki helikopter sudario se sa avionom u pustinji, tragedija koja je obeležila nasledje Kartera, ali koja je dovela i do formiranja mnogo disciplinovanijih, dobro obučenih specijalnih snaga.
„Ne znam da li bi on pobedio na izborima“, rekao je Tramp o Karteru, „ali sigurno nije imao nikakvu šansu nakon te katastrofe.“
On je uspeh zauzimanja Madura — u operaciji za koju se čini da je ubila oko 70 Venecuelanaca i Kubanaca, između ostalih — uporedio sa operacijama pod njegovim prethodnicima koje su pošle po zlu.
„Znate, nismo imali Džimija Kartera koji ruši helikoptere na sve strane, nismo imali Bajdenovu avganistansku katastrofu gde nisu mogli da izvedu najjednostavniji manevar,“ rekao je, misleći na haotično povlačenje iz Avganistana koje je rezultiralo smrću 13 američkih vojnika.
Tramp je rekao da je već počeo da zarađuje novac za Sjedinjene Države tako što uzima naftu koja je bila pod sankcijama. On se pozvao na svoju najavu od utorka uveče da će Sjedinjene Države dobiti 30 do 50 miliona barela venecuelanske sirove nafte.
Ali nije naveo vremenski okvir kada bi taj proces trebalo da se završi, i priznao je da će potrebne godine da se oživi zapušteni naftni sektor zemlje.
Tramp je delovao daleko više fokusiran na spasilačku misiju nego na detalje kako da se upravlja budućnošću Venecuele. Odbio je da kaže šta bi ga navelo da pošalje američke snage na tlo te zemlje.
„Ne bih to želeo da vam kažem,“ rekao je.
Da li bi slao američke trupe ako bi venecuelanska vlada blokirala njegov pristup nafti zemlje? Da li bi ih poslao ako bi Venecuela odbijala da izbaci rusko i kinesko osoblje, kao što je njegova administracija zahtevala?
„Ne mogu vam to reći,“ rekao je Tramp. „Zaista to ne bih želeo da vam kažem, ali oni nas tretiraju sa velikim poštovanjem. Kao što znate, dobro se slažemo sa administracijom koja je trenutno tamo.“
On je izbegao pitanje o tome zašto je odbio da postavi čoveka kojeg su Sjedinjene Države proglasile pobednikom predsedničkih izbora u Venecueli 2024., Edmunda Gonzalesa.
On je ponovio da Madurovi saveznici sarađuju sa Sjedinjenim Državama, uprkos njihovim neprijateljskim javnim izjavama.
„Daju nam sve što smatramo da je neophodno,“ rekao je. „Ne zaboravite, oni su nam oduzeli naftu pre mnogo godina.“
Time je mislio na nacionalizaciju objekata koje su izgradile američke naftne kompanije.
Tramp je već razgovarao sa američkim naftnim izvršnim direktorima o ulaganju u venecuelanska nalazišta, ali mnogi su neodlučni i zabrinuti da bi operacija upravljanja zemljom mogla da zakaže kada Tramp više ne bude na vlasti, ili da bi venecuelanska vojska i obaveštajne službe mogli da ometaju napor, jer su isključeni iz profita.
Tramp je rekao da bi voleo da putuje u Venezuelu u budućnosti.
„Mislim da će u nekom trenutku biti bezbedno,“ rekao je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
