Foto: EPAPredsednik Volodimir Zelenski ponovo se takmiči s vremenom, piše Kijev post.
Nakon što je nagovestio da bi mogao potpuno preskočiti Davos, ukrajinski predsednik sada juri ka Alpima na sastanak visokog rizika, koji je hitno organizovan sa Donaldom Trampom – susret koji je sam Tramp najavio nakon dana neizvesnosti da li će se uopšte održati.
Sudbina rata u Ukrajini, jedinstvo zapadne alijanse i Trampova sopstvena tvrdnja da je svetski majstor dogovora mogu zavisiti od razgovora za koji ni jedna strana nije bila sigurna da će se dogoditi.
Sastanak koji se još nije ni desio
U utorak je Zelenski javno izrazio sumnju u taj susret, upozorivši da bilateralni sastanak neće biti održan „ako partneri nisu spremni“, iako su ruske rakete i dalje razarale ukrajinsku energetsku infrastrukturu.
Do srede, Tramp je preokrenuo neizvesnost.
„Mi smo prilično blizu“, rekao je američki predsednik na samitu, najavivši da će se kasnije tog dana sastati sa Zelenskim.
„Verujem da su sada na tački gde mogu da se okupe i sklope dogovor“, rekao je o Rusiji i Ukrajini, dodajući: „A ako ne, onda su glupi.“
Ta izjava – upućena i Zelenskom i Vladimiru Putinu – odjeknula je u Davosu dok su diplomate pokušavale da protumače da li Tramp signalizira napredak ili se jednostavno ispušta.
Pre nego što je Grenland preuzeo globalnu pažnju, očekivalo se da će se u Davosu dogoditi nešto daleko važnije: potpisivanje ekonomskog okvira za obnovu Ukrajine nakon rata i, potencijalno, skiciranje američkih bezbednosnih garancija za Kijev.
Dok se Tramp i Zelenski „love“ po Švajcarskoj, Trampovi izaslanici već deluju.
Stiven Vitkof i Džared Kušner sastali su se sa glavnim ukrajinskim pregovaračem Rustemom Umerovim na marginama Davosa.
Umerov je novinarima rekao da su razgovori bili fokusirani na bezbednosne garancije i plan posleratnog oporavka, uključujući razgovore sa BlackRockom, američkim investicionim gigantem koji je uključen u predloge za obnovu.
Vitkof i Kušner danas bi trebali da budu u Moskvi na razgovorima sa Putinom, pre nego što krenu za UAE, gde će sazvati radne grupe.
Putin je kasnije potvrdio da će se sastati sa njima, rekavši da su na dnevnom redu zamrznuta ruska sredstva i njihova moguća upotreba za obnovu ratom razorenih regiona.
„Ova mogućnost je takođe predmet razgovora sa predstavnicima američke administracije“, rekao je Putin svom Savetu bezbednosti, prenose ruske novinske agencije.
Za Kijev je ova koreografija uznemirujuća: Trampovi ljudi u Kremlju, sam Tramp koji se sprema da vidi Zelenskog – a konture dogovora i dalje opasno nejasne.
„Najopasniji trenutak“
Niko ko prati ovu dramu ne zvuči zabrinutije od Jurija Boječka, izvršnog direktora američke humanitarne organizacije Hope For Ukraine, koji kaže da sastanak u Davosu može označiti prekretnicu – na gore.
„Tramp doživljava evropsko ‘ignorisanje’ kao izdaju i spreman je da tu frustraciju direktno isprazni na predsednika Zelenskog tokom njihovog visokorizičnog susreta ovog četvrtka“, rekao je Boječko za Kijev Post.
Po Boječkovom prikazu, Tramp više nije samo posrednik u postizanju mira.
„On sve više deluje kao posredni pregovarač ruskih interesa, spreman da pretnjom potpunog prekida pomoći ‘kazni’ tradicionalni zapadni savez tako što će primorati Ukrajinu na kapitulaciju.“
Boječko upozorava da Trampov podsmeh da su obojica lidera „glupa“ ako ne potpišu – skriva mnogo prisilniju strategiju.
„Trampova retorika je jasan pokušaj da se Kijev ucenjuje i gurne u ćošak“, rekao je, tvrdeći da bi trenutni nacrti u praksi značili predaju Donbasa.
„Kao neko ko je iznutra pratio ove pregovore, ovo vidim kao najopasniji trenutak za ukrajinski suverenitet od početka invazije“, dodao je.
Za Zelenskog, kaže Boječko, izazov više nije samo vojni.
„Zadatak Zelenskog više nije samo vojna strategija; radi se o preživljavanju diplomatske zasede“, rekao je.
Ukrajinski lider mora da ostane čvrst protiv američkog predsednika „koji je motivisan ličnom zavišću prema evropskim saveznicima i željom da ostvari ‘pobedu’ po svaku cenu – čak i ako je ta pobeda napisana u Moskvi.“
A posledice kiksa bi se čule daleko izvan Ukrajine. „Ako Zelenski sada popusti, on ne gubi samo teritoriju – on delegitimiše ‘Odbor za mir’ kao alat autokratama da zaobiđu međunarodno pravo“, naglasio je Boječko.
Zapadni saveznici uplašeni
Iza zatvorenih vrata, visoki zapadni zvaničnici kažu da je anksioznost realna.
Jedan visoki evropski zvaničnik, koji je tražio anonimnost kako bi govorio otvoreno, rekao je za Kyiv Post da je susret u Davosu postao „najranjiviji diplomatski trenutak rata“.
„Svi žele mir“, rekao je zvaničnik, „ali mir koji je izgrađen na prinudi, ili na ponižavanju Kijeva pred Moskvom, neće opstati.
Ako SAD signaliziraju da su savezi opcionalni, cela bezbednosna arhitektura u Evropi počinje da se klima.“
Drugi zapadni zvaničnik opisao je raspoloženje još direktnije: „Gledamo pregovore u kojima je posrednik takođe promenljiva veličina.“
Dogovor ili oblak prašine?
Još uvek postoji uzan put ka napretku.
Najnoviji nacrti predloga koji je cirkulisao krajem decembra uglavnom bi zamrznuli linije fronta tamo gde se nalaze, ostavili eventualne manje razmene teritorija za ukrajinski referendum i kreirali posebne ekonomske zone u delovima Donbasa.
Predloženo trostruko razdvajanje nuklearne elektrane Zaporožje između SAD, Rusije i Ukrajine ostaje veliki kamen spoticanja.
Ukrajini su takođe potrebne garancije. Evropi je potrebna uveravanja. Tramp želi pobedu.
Da li ta tri imperativa mogu da koegzistiraju, možda će biti odlučeno u jednoj švajcarskoj sali za sastanke, nakon noćne utrke ratnog predsednika i impulzivne najave majstora dogovora.
U Davosu, mir je i dalje moguć. Ali po prvi put od invazije, moguća je i propast samog saveza koji bi trebalo da ga omogući.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
