Trampov zaokret u sporu oko Grenlanda i carina doveo je do opreznog smirivanja tenzija u EU. Međutim, poverenje u transatlantske odnose je poljuljano – na vanrednom samitu EU večera biće više pitanja nego odgovora.
Prvi znaci mogli su se videti u Davosu tokom popodneva – znaci da se stvari možda i neće odvijati tako loše kao što je to Donald Tramp nedeljama najavljivao i pretio. U prvom delu svog govora, američki predsednik nije se ni osvrnuo na tačku broj jedan. Više od 20 minuta je u svom monologu govorio o sebi i svojim dostignućima. Ekonomska situacija u SAD je fenomenalna, izjavio je. A izgledi za budućnost? Čak i bolji nego sadašnji.
Evropljani su morali dugo da čekaju pre nego što je došao red na njih. „Da li želite da sada kažem nekoliko reči o Grenlandu“, upitao je Tramp svoju publiku u Davosu – i smeh se začuo među elitom globalnog biznisa i politike. Tramp se očigledno dobro zabavljao – stajao je pred prijemčivom publikom.
Zatim je ponovio šta namerava da uradi sa Grenlandom. Samo Amerikanci mogu da zaštite „ogromnu kopnenu masu“ – taj „komad leda“, „veliki komad leda, teško ga je nazvati kopnom“. I Evropljani bi, rekao je, na kraju imali koristi od američke posvećenosti ostrvu. Potom je Tramp promrmljao ključnu rečenicu, kako će se kasnije ispostaviti: „Odmah ću početi pregovore“. Dakle, ponovo bi razgovarao o preuzimanju Grenlanda. Insistirao je i da sila neće biti potrebna i da NATO neće biti ugrožen.
Trampov iznenadni zaokret
Iz evropske perspektive, već to je zvučalo kao nekakvo blago smirivanje tenzija, pošto je Tramp prethodno izjavljivao da bi, ako je potrebno, mogao Grenland da preuzme i vojnom silom. Ono što je bilo novo u govoru u Davosu jeste Trampova ideja o pregovorima, umesto vojnog osvajanja Grenlanda.
Satima kasnije, uveče, američki predsednik priredio je još jedno iznenađenje. Na svojoj digitalnoj platformi, TruthSocial, objavio je da odustaje od najavljenih dodatnih carina za osam evropskih zemalja, uključujući i Nemačku. Tih osam zemalja poslalo je vojnike na Grenland u izviđačku misiju. U istoj objavi, Tramp je izvestio i o okviru za budući sporazum o Grenlandu i kompletnom arktičkom regionu. Generalni sekretar NATO, Mark Rute, potvrdio je informacije o mogućem sporazumu o Grenlandu. On se prethodno sastao sa Trampom.
Nemački vicekancelar: „Ne donosite prebrze zaključke“
Reakcije su pomešane. Oprezno olakšanje u Danskoj, a tamošnji ministar spoljnih poslova Rasmusen kaže da je bar dan završio bolje nego što je počeo. U Berlinu, savezni ministar finansija Lars Klingbajl savetuje da se ne donose prebrzi zaključci. „Nakon prepirki poslednjih nekoliko dana sačekajmo neku suštinu“, rekao je i dodao da još nije jasno koji su sporazumi postignuti između Trampa i Rutea.
Ostale države-članice Evropske unije takođe vide potrebu za razjašnjenjem situcije. Predsednik Saveta Antonio Košta, sa svoje strane, ne vidi razlog da otkaže specijalni samit EU zakazan za večeras. Naprotiv, kako kaže, „stanje transatlantskih odnosa“ ostaje kao tema.
Ti odnosi su u krizi i Evropa mora da se preorijentiše – tu otrežnjujuću procenu ranije je iznela predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u govoru pred Evropskim parlamentom. „Na raskrsnici smo“, poručila je, dodavši da je Evropa, iako preferira dijalog, spremna i da reaguje: „U ovom svetu sa sve manje zakona, Evropi su potrebne sopstvene poluge moći“, rekla je Fon der Lajen.
Vanredni samit u Briselu
Kako bi ta nova „svest o moći“ mogla da izgleda, biće razmatrano večeras na vanrednom samitu u Briselu. Trampov najnoviji zaokret doneo je izvesno olakšanje, ali poverenje u njega nije obnovljeno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
