„Trampova noćna mora s Epstinom se pogoršava“: Nova otkrića i pobuna unutar Republikanske partije

Novi izveštaji navode da je državna tužiteljka Pam Bondi obavestila Trampa još u maju da se njegovo ime pojavljuje u dokumentima vezanim za slučaj Epstina, optuženog za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije.

Ova informacija daje verodostojno objašnjenje za sve veću Trampovu frustraciju zbog ovog slučaja, piše CNN.

To dodatno podstiče optužbe o prikrivanju, budući da je administracija odbila da objavi te spise.

Iako ne postoje dokazi da je Tramp učestvovao u bilo kakvom nezakonitom ponašanju ili da je znao za Epstinove kriminalne aktivnosti dok su pripadali istom društvenom krugu pre više decenija, sasvim sigurno će biti žestokih spekulacija o tome kako se predsednik pominje u istražnim dokumentima.

Oluja se takođe pojačava i u Kongresu.

Glasanje u Odboru Predstavničkog doma za nadzor, kojim se od Ministarstva pravde zahteva da preda spise povezane s Epstinom, dodatno je pojačalo Trampove političke glavobolje, jer je pokazalo da među nekim republikancima iz MAGA frakcije postoji želja za većom transparentnošću.

Odbor, u kojem većinu čine republikanci, takođe je izglasao pozivanje na svedočenje Epstinove saučesnice Gilejn Maksvel, koja trenutno izdržava kaznu od 20 godina zatvora.

Tramp je na krizu odgovorio svojim najstarijim političkim trikom – širenjem teorije zavere protiv Baraka Obame – petnaest godina nakon što su njegove lažne tvrdnje o Obaminom mestu rođenja zapalile njegovu političku bazu i lansirale ga na političku scenu.

U tome mu je pomogla i najviša zvaničnica američke obaveštajne zajednice, Tulsi Gabard, koja je u teatralnom nastupu u Beloj kući obmanjujuće tvrdila da je Obamin odgovor na rusko mešanje u izbore 2016. godine predstavljao državni udar sa ciljem da se uništi Trampova prva predsednička administracija – dan nakon što je njen nadređeni optužio bivšeg predsednika za izdaju.

Ne postoji nijedan dokaz da je Tramp učinio nešto pogrešno ili nezakonito u svojim kontaktima s Epstinom.

Ipak, višednevno odugovlačenje Bele kuće i novi detalji koji izlaze u javnost doveli su do vrhunca spekulacije o njihovom odnosu tokom 1990-ih i ranih 2000-ih, mnogo pre nego što je bogati finansijer optužen za trgovinu ljudima u svrhe seksualnog iskorišćavanja i preminuo u zatvoru 2019. godine.

Haotičan splet događaja u sredu dodatno je naglasio neuspešne Trampove pokušaje da obuzda aferu s Epstinom – najozbiljniji izazov njegovom autoritetu unutar MAGA baze u obe njegove administracije.

U stvari, ova „oluja“ sada poprima sopstvenu inerciju, i sve je teže videti kako bi predsednik mogao da je zaustavi.

Kontroverza baca senku na Trampove nedavne političke uspehe, uključujući trgovinske sporazume koje je najavio s Japanom i Filipinima, kao i nedavne pravne pobede koje mu omogućavaju da ostvari jedan od ključnih ciljeva: slabljenje velikih delova savezne administracije.

Takođe, kriza sve brže nadmašuje pokušaje predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona da je stavi pod kontrolu.

Trampovo ime se nalazi u dokumentima o Epstinu

Među događajima u sredu koji imaju najveći potencijal da politički naškode Donaldu Trampu, posebno se izdvojilo otkriće da ga je Pam Bondi u maju upozorila da se njegovo ime pojavljuje u dokumentima povezanim sa slučajem Džefrija Epstina.

Razgovor, u kojem je učestvovao i zamenik američkog državnog tužioca Tod Blanš, dva zvaničnika Bele kuće opisala su kao „rutinsko informisanje“ koje je obuhvatilo obim nalaza Ministarstva pravde.

Pojavljivanje Trampovog imena u dokumentima, naveli su, nije bilo jedina tema razgovora. Bondi je takođe rekla Trampu da se u dokumentima pominje još nekoliko drugih poznatih ličnosti.

Takođe ga je obavestila da istražitelji nisu pronašli dokaze o postojanju takozvane „liste klijenata“ Epstina, niti da je njegova smrt bila nešto drugo osim samoubistva — dva ključna elementa MAGA teorija zavere.

Samo pominjanje u dokumentima, zajedno sa stotinama drugih imena, ne implicira da je predsednik učinio bilo šta nezakonito.

Direktor komunikacija Bele kuće, Stiven Čung, izjavio je za CNN da je Tramp izbacio Epstina iz svog kluba Mar-a-Lago jer ga je smatrao „odvratnim tipom“.

Ipak, detalji iz Bondineg brifinga, o kojima je prvi izvestio Wall Street Journal, dali su novi kontekst političkoj kontroverzi oko Epstinovih dokumenata, budući da se sastanak s Trampom dogodio tri meseca nakon što je Bondi podigla ogromna očekivanja u javnosti izjavivši u februaru za Fox News da „Epstinovu listu klijenata drži na svom stolu“.

Nije veliko iznenađenje što se Tramp pominje u Epstinovim dokumentima, s obzirom na to da je njihovo nekadašnje prijateljstvo bilo javno poznato.

Dvojica su više puta fotografisana zajedno.

Trampovo ime se takođe pojavljuje u evidenciji letova Epstinovog aviona, među dokumentima koje je ranije ove godine objavila Pam Bondi, u političkom potezu namenjenom da udovolji konzervativnim blogerima.

Međutim, otkrića objavljena u sredu politički su nezgodna za Trampa, jer ponovo podstiču spekulacije da administracija odbija da objavi sve Epstinove dokumente — iako su njegovi najbliži saradnici to obećavali tokom kampanje — zbog pokušaja zataškavanja.

Sada kada je potvrđeno da se Trampovo ime nalazi u dokumentima, spekulacije će se dodatno rasplamsati — pre svega o prirodi tih pominjanja, o tome da li otkrivaju nešto novo o njegovim vezama s Epstinom i da li je imao saznanja o krivičnim delima za koja je finansijer kasnije bio optužen.

Ponovo, to samo po sebi ne znači da je Tramp učinio nešto nezakonito.

Međutim, s obzirom na to da je reč o aktuelnom predsedniku, pažnja javnosti biće usmerena upravo na njega i način na koji se njegova administracija nosi sa slučajem Epstin.

To je posebno značajno s obzirom na to da su i Pam Bondi i Kaš Patel, koji sada vodi FBI, ranije energično zahtevali objavljivanje Epstinovih dokumenata — pre nego što su se, po dolasku na najviše državne funkcije, našli s druge strane teorije zavere koju su prethodno sami podgrevali.

Njihove agencije su početkom meseca objavile zajedničko saopštenje u kojem se navodi da nema dokaza o postojanju „liste klijenata“, niti o tome da je Epstin ubijen — što su ključne tvrdnje MAGA teorije zavere.

Međutim, obrazac protivrečnosti i poricanja — koji obično pokreće „skandal-mašinu“ Vašingtona — nastavlja da se gomila.

Na primer, Tramp je ovog meseca delovao kao da negira da mu je Bondi rekla da se njegovo ime nalazi u Epstinovim dokumentima, a zatim je tvrdio da su ti fajlovi „izmišljeni“ od strane Baraka Obame i bivšeg direktora FBI Džejmsa Komija, kog je on otpustio.

Ironično, sve veća galama oko ovog slučaja zapravo predstavlja testni primer zašto se materijal iz rada velikih porota i slični dokumenti obično drže pod pečatom.

To se delimično radi kako bi se zaštitila reputacija osoba — uključujući svedoke, žrtve i nevine treće strane — koje se pominju tokom istrage, ali protiv kojih nije podignuta optužnica.

Međutim, MAGA pokret opsednut je teorijama zavere i duboko veruje da Vašington kontroliše kabala „duboke države“ koja skriva istinu.

To je navelo Trampa, Bondijevu i druge zvaničnike da politički iskoriste tu naraciju i obećaju objavljivanje ranije zapečaćenih podataka iz poznatih slučajeva — uključujući i atentat na predsednika Džona F. Kenedija.

Kada je administracija potom odbila da u potpunosti objavi dokaze u vezi s Epstinom, najviši zvaničnici su počeli da izgledaju kao oličenje iste „duboke države“ koju su ranije javno kritikovali.

Kako se bes u MAGA bazi povećavao, Ministarstvo pravde pokrenulo je postupak za dobijanje sudskog odobrenja da se otpečate svedočenja pred velikom porotom u ovom slučaju.

Međutim, savezni sudija na Floridi u sredu je odbio zahtev za objavljivanje materijala koji predstavlja samo mali deo hiljada dokumenata iz Epstinovog dosijea.

Iako je ovaj pravni potez DOJ-a mala šansa za uspeh, on bi ipak mogao poslužiti kao političko pokriće administraciji, u trenutku kada pristalice zahtevaju veću transparentnost.