„Tramp naučio da je Rusija protivnik“: Šta stoji iza iznenadnog zaokreta SAD oko Ukrajine?

U poslednjih 48 sati, predsednik SAD Donald Tramp možda je izrekao svoje do sada najoštrije i najdirektnije reči u vezi sa naoružavanjem Ukrajine.

Istovremeno, Kremlj je poslao najjasniji signal Trampovoj administraciji da nisu zainteresovani za realno, pregovaračko rešenje rata.

Počnimo od Trampovih komentara o naoružavanju Ukrajine, što predstavlja povratak osnovama višedecenijske spoljne politike SAD – suprotstavljanje ruskoj agresiji, piše CNN.

„Poslaćemo još oružja“, rekao je predsednik SAD u ponedeljak govoreći o Ukrajini, dodajući da moraju biti u stanju da se brane.

Njegov ministar odbrane Pit Hegset klimnuo je glavom, iako je to bilo u suprotnosti sa izjavom administracije od pre nekoliko dana da se obustavljaju isporuke oružja.

Hegset nije informisao Belu kuću o odluci da obustavi isporuka oružja Ukrajini

Hegset nije obavestio Belu kuću pre nego što je prošle nedelje odobrio pauzu u isporukama oružja Ukrajini, navelo je za CNN pet izvora upoznatih sa situacijom, što je izazvalo žurbu unutar administracije da se razjasni zašto je do pauze došlo i kako to objasniti Kongresu i ukrajinskoj vladi.

Tramp je u utorak nagovestio da nije on odgovoran za tu odluku. Na pitanje tokom sastanka kabineta da li je on odobrio pauzu u isporukama, Tramp je izbegao direktan odgovor, rekavši samo da će SAD nastaviti da šalju defanzivno oružje Ukrajini. Kada su ga ponovo pitali ko je odobrio pauzu, Tramp je odgovorio: „Ne znam, što vi ne kažete meni?“

Ovaj slučaj naglašava često haotičan proces donošenja odluka unutar Trampove administracije, posebno pod Hegsetom u Ministarstvu odbrane.

Prekid je bio drugi put ove godine da je Hegset odlučio da zaustavi tok američkog oružja ka Ukrajini, iznenadivši visoke zvaničnike zadužene za nacionalnu bezbednost, navode izvori.

Prvi put se to dogodilo u februaru, ali je odluka brzo preinačena, rekla su tri izvora, što se ponovilo i u ponedeljak uveče, kada je Tramp objavio da će se isporuke oružja ipak nastaviti, uprkos tome što je Hegset prethodno odobrio pauzu.

Specijalni američki izaslanik za Ukrajinu, penzionisani general Kit Kelog, kao i državni sekretar Marko Rubio, koji je ujedno i Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, takođe nisu bili unapred obavešteni o pauzi i saznali su za to iz medijskih izveštaja, naveo je jedan visoki zvaničnik administracije.

Portparol Pentagona, Kingsli Vilson, rekao je za CNN u saopštenju, između ostalog: „Sekretar Hegset je obezbedio okvir u kojem predsednik može da proceni isporuke vojne pomoći i analizira postojeće zalihe. Ovaj napor je bio koordinisan kroz ceo državni aparat“.

Kasnije je portparol Pentagona izjavio da „po nalogu predsednika Trampa, Ministarstvo odbrane šalje dodatno defanzivno oružje Ukrajini kako bi osigurali da Ukrajinci mogu da se brane, dok radimo na postizanju trajnog mira i zaustavljanju ubijanja“.

Ovaj zaokret usledio je nekoliko dana nakon telefonskog razgovora Volodimira Zelenskog sa Trampom u petak, u kojem je ukrajinski lider rekao da su razgovarali o zajedničkoj proizvodnji oružja i protivvazdušnoj odbrani.

Zelenskom hitno treba još Patriot raketa, koje su jedini način da se obore ruske balističke rakete i za čiju trgovinu odobrenje mogu dati samo SAD.

Tramp je dan ranije razgovarao sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercem, koji je ponudio da kupi Patriote od SAD kako bi ih isporučio Ukrajini.

Sve to je bilo dovoljno da Zelenski u subotu izjavi kako je njegov razgovor sa Trampom bio „najbolji koji smo imali u ovom celom periodu, najproduktivniji“.

Trampov neuspeh da pruži konkretne detalje možda je strateški potez, ili rezultat njegovog povremenog preziranja prema detaljima.

Ipak, iako na trenutke zvuči više kao njegov prethodnik, Džo Bajden, kada je reč o naoružavanju Ukrajine, postoji jasna razlika.

Bajden je javno, do najsitnijih detalja, objavljivao o svemu što je pružao Kijevu, verovatno se nadajući da će transparentnost sprečiti iznenadnu i neočekivanu eskalaciju sa Moskvom.

Ali, umesto toga, Bajden se našao usred iscrpljujuće javne rasprave sa Kijevom o svakom novom sistemu i isporuci oružja, tokom koje su se na kraju prihvatili gotovo svi zahtevi koji su u početku delovali nemoguće – od raketa HIMARS, preko tenkova, do borbenih aviona F-16 i napada unutar Rusije pomoću ATACMS raketa.

Jasna, otvorena lestvica američke eskalacije bila je potpuno ogoljena pred Kremljom. Tramp možda želi to da izbegne – tako što će reći manje detalja.

Ali nakon šest meseci na funkciji, Tramp se ponovo našao tamo gde je Bajden oduvek bio – nakon što je pokušao gotovo sve druge pristupe – od zbližavanja, pa zatim kritikovanja ruskog predsednika Vladimira Putina, do razmirica i pomirenja sa Zelenskim, kao i odbacivanja Evrope pre nego što joj je konačno pružio podršku.

Ipak, vreme njegovog najnovijeg „preobraćaja“, ma koliko ono trajalo, otkriva očaj trenutka u kojem se sukob trenutno nalazi.

Nedavna, rekordna upotreba ruskih dronova u napadima na Kijev ukazala je na moguće ozbiljne slabosti u protivvazdušnoj odbrani glavnog grada.

One bi se samo pogoršale bez dodatne dopune zaliha, u trenutku kada Ukrajina izveštava da se 160.000 ruskih vojnika gomila severno i istočno od linije fronta. Meseci koji slede biće nepredvidivi i presudni za Kijev – čak i uz obnovljenu američku vojnu pomoć.

Trampov zaokret

Trampov zaokret možda je umirio paniku koja se približavala tački sloma. Zašto ta promena?

Tramp je oduvek pokušavao da bude ljubazan prema Putinu. Strpljiva diplomatija, blage reči, pa čak i prošlonedeljna kratkotrajna pauza u vojnoj pomoći – što je bio jedan od zahteva Kremlja za bilo kakav dogovor – nisu urodili plodom.

Stav Putina se nije promenio. Kremlj ne želi mir. I tako je Tramp, polako i kroz sopstvena iskustva, odbacivši pouke iz nedavne istorije, naučio da je Rusija – protivnik.

Kraj najdužeg američkog rata u Avganistanu, iz kojeg se Bajden povukao brzo nakon što je Tramp sa talibanima potpisao ishitreni sporazum, doveo je do scena koje su progonile Bajdena i ostale snažno oružje koje republikanci koriste protiv demokrata.

Ponavljanje sličnog poraza američkih saveznika u Ukrajini ili Istočnoj Evropi predstavljalo bi neizbrisivu mrlju na republikanskom ili MAGA nasleđu. To se za sada ne čini neposrednim, pa čak ni verovatnim. Ali seme takvog scenarija možda leži u bilo kom uspehu Putinove planirane ofanzive u narednim mesecima.

U međuvremenu, nakon šest meseci poigravanja s idejama diplomatije, i Kremlj se vratio tamo gde je i počeo: spreman da prihvati mir samo ako to znači kapitulaciju pod drugim imenom.

Njegov nedavni cilj je ostvaren: uverili su Belu kuću da bi se rat mogao okončati pregovorima, i odugovlačili su razgovore dovoljno dugo da letnja ruska ofanziva sada ima dovoljno ljudstva, dok je teren ispod njihovih trupa postao čvrst.

Još u ponedeljak, Putinov glavni diplomata ponavljao je najmaksimalističkiji skup zahteva Rusije.

Sergej Lavrov je za jedan mađarski list izjavio da se moraju otkloniti „temeljni uzroci“ rata, iznoseći dugu i široku listu nemogućih zahteva, uključujući „demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine, ukidanje sankcija Rusiji, povlačenje svih tužbi protiv Rusije i vraćanje nezakonito zaplenjene imovine sa Zapada“.

Na to je dodao i zahtev da se Ukrajina obaveže da nikada neće pristupiti NATO-u, kao i da se okupirane ukrajinske teritorije priznaju kao deo Rusije – uključujući delove Zaporoške i Hersonske oblasti koje Moskva još nije ni zauzela.

To je bilo zapanjujuće podsećanje na ruske zahteve kada su prvi put pristupili diplomatiji u Istanbulu, u prvim nedeljama rata, dok su njihovi vojnici ubijali civile u predgrađima Kijeva.

Putinovo opravdanje za odbacivanje stvarne diplomatije je jednostavno. On je ovaj rat (lažno) predstavio kao egzistencijalni sukob između Rusije i njenih tradicionalnih vrednosti, s jedne strane, i liberalnog, ekspanzionističkog i agresivnog NATO-a, s druge strane.

Kremlj i dalje vidi neprijatelja tamo gde ga je oduvek video

Prema njegovoj naraciji, ovo je binarni trenutak u ruskoj istoriji. Prihvatanje kratkotrajnog, makar i obmanjujućeg primirja po američkim uslovima, bilo bi u suprotnosti s hitnošću te lažne priče – i rizikovalo bi da dodatno potkopa ionako krhki moral njegovih trupa, čijim životima komandanti često nemilosrdno raspolažu u brutalnim, frontalnim napadima.

Putin može da umiri Trampa pričama o svojoj navodnoj želji za mirom. Ali ne može sebi da dozvoli da popusti u prikazivanju slike otadžbine pod opsadom. Njegov povratak na poznate pozicije bio je kraći i lakši nego Trampov.

Ipak, Kremlj i dalje vidi neprijatelja tamo gde ga je oduvek video – i gde mu je uvek potreban da bi rat po sopstvenom izboru mogao da se nastavi i prerano okonča živote tolikog broja ruskih muškaraca.

I tako, makar na trenutak, Putin i Tramp se ponovo nalaze tamo gde su Rusija i Sjedinjene Države bile 2022. godine.

Moskva, kako se izveštava, ima desetine hiljada novih vojnika spremnih za još jedan pokušaj invazije na Ukrajinu. Diplomatija deluje besmisleno. Vašington mora da pomogne u odbrani Ukrajine ili rizikuje globalno poniženje – kraj svoje vojne hegemonije.

A Ukrajina je i dalje tu, na sredini, posmatrajući obe sile kako kolebaju i manipulišu, ali se ipak drži.

Zelenski traži sankcionisanje Rusije

Uprkos oštroj kritici predsednika SAD koji je rekao da mu Vladimir Putin „nameće gomilu gluposti“, Rusija je nastavila sa napadima na Ukrajinu tokom noći kada je izvela najveći napad dronovima od početka rata, prenosi Gardijan.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je jutros da je Rusija pokušala da pogodi 741 cilj koristeći 728 dronova i 13 raketa.

Napad je bio toliko intenzivan da je susedna Poljska digla u vazduh svoje i savezničke avione kako bi osigurala bezbednost svog vazdušnog prostora.

On je rekao: „Ovo je jasan napad i dešava se upravo u trenutku kada je učinjeno mnogo napora da se postigne mir, uspostavi primirje, a ipak jedino Rusija nastavlja da odbija sve te pokušaje“.

Zelenski je istakao da ruska kontinuirana agresija predstavlja „još jedan dokaz potrebe za sankcijama – oštrim sankcijama protiv naftnog sektora koji već više od tri godine finansira ratnu mašineriju Moskve“.

Dodao je da ukrajinski partneri znaju kako da izvrše pritisak na način koji će naterati Rusiju da razmišlja o okončanju rata, a ne o pokretanju novih napada.

„Svi koji žele mir moraju delovati“, naglasio je Zelenski.