Turska ima odgovore za ranjivu Evropu: Timoti Eš o bezbednosnim izazovima kontinenta

Možda neće biti po svačijem ukusu s obzirom na istoriju problematičnih odnosa, ali kontinent ima očigledno rešenje koje mu gleda u lice – Tursku, piše Timoti Eš, ekonomista i saradnik političkog isntituta Čatam Haus na njihovom programu za Rusiju i Evroaziju, u analizi za Centar za evropske analize.

Turska ima najveće kopnene snage NATO-a u Evropi, sa blizu 400.000 kopnenih vojnika, i duplo više kada se uračunaju rezerve. Ima preko 2.000 glavnih borbenih tenkova, skoro polovinu onih u evropskom NATO-u, dok njegove pomorske snage imaju kritičnu kontrolu i kontrolu nad crnomorskim brodskim putevima.

S obzirom na to da se Evropa bori da sastavi snage za sigurnost Ukrajine od možda 20.000-30.000, samo Turska ima sposobnost da se poveća do nečeg efikasnog, barem kratkoročno.

Postoje neki pozitivni znaci. Ukorenjena evropska sumnja prema Turskoj ostavljena je po strani kada je ministar inostranih poslova Hakan Fidan zamoljen da prisustvuje bezbednosnom samitu o Ukrajini 2. marta u Lankaster Hausu u Londonu.

Ali Ankara može da napravi još veću razliku u industrijskoj proizvodnji odbrane. Evropa sada otvoreno kaže da mora da podigne domaću vojnu industrijsku proizvodnju, ali priznaje da će za to trebati nekoliko godina da urodi plodom.

Nemačka i EU su 5-6. marta najavile ogromne finansijske pakete za podršku proizvodnji oružja. Kontinent kasno, ali sa jasnoćom, prepoznaje da moguće povlačenje SAD u odbrani kontinenta ostavlja ogromne praznine u sposobnostima.

Izgledi lošeg mira koji su nametnule SAD i Rusija navele su evropske sile da razmotre mogućnost postavljanja evropskih snaga za sigurnost u Ukrajini, ali i da stvore više nezavisnosti i stoga manje oslanjanja na SAD.

Dok je Turska tokom rata igrala na obe strane, potpuna pobeda Rusije bi omogućila Kremlju da obnovi svoje kvazi-imperijalne napore da dominira Crnim morem i Južnim Kavkazom i da iskoreni Ukrajinu, gde Turska ima značajne interese. Ništa od ovoga ne bi pozdravila vlada Redžepa Tajipa Erdogana.

S obzirom na podsticaje koje Evropa može da pruži, Turska bi imala sve razloge da sarađuje, tim više što danas ima odbrambene kapacitete koje Evropa neće imati do sutra.

Turska može da obezbedi rešenje – ima ogroman i efikasan proizvodni sektor sa stvarnom snagom u odbrambenoj proizvodnji. Ima sposobnost da proizvodi tenkove, borbena vozila pešadije i municiju — uključujući artiljerijske granate od 155 mm — u velikim količinama.

Ova zemlja takođe ima napredne i sve vitalnije vojne tehnologije — uključujući i svetske sposobnosti u dronovima, gde nedostaje evropski odbrambeno-industrijski kompleks.

Ova sposobnost je prikazana u ranim danima sukoba u Ukrajini, gde su se turske bespilotne letelice Bajraktar ​​pokazale smrtonosno efikasni u bici za Kijev, pomažući da se zadrže kolone ruskih tenkova.

Šta bi Turska tražila zauzvrat? Ona žudi za saradnjom, a posebno za razmenom tehnologija, što bi moglo dobro funkcionirati za obe strane. To bi donelo opšte dobro u smislu pojačane bezbednosti za ceo kontinent.

Poslednjih dana videli smo jasne dokaze o spremnosti da se angažujemo i radimo zajedno na obe strane. Turska kompanija za bespilotne letelice, Baykar, objavila je 6. marta značajan ugovor sa evropskim odbrambenim gigantom Leonardom o budućoj zajedničkoj proizvodnji za eksploataciju evropskog tržišta vojnih dronova u vrednosti od 100 milijardi dolara.

Ovo dolazi nakon nedavne investicije Baykar u Piaggio aerospace kompaniju u Đenovi, Italija.

Nadamo se da će ovo delovati kao jasan poziv drugim evropskim odbrambenim kompanijama da dopru do turskih partnera koji su željni saradnje. Mogli bi da ponude pomoć u finansiranju i pristupu tržištima.

Evropa može u velikoj meri da olakša ovo drugo tako što će ubrzati nadogradnju carinske unije EU-Turska, dok bi Velika Britanija trebalo da sledi njihov primer bilateralnim trgovinskim sporazumom nakon Bregzita, zaključuje Eš.

Zemlja je bila oslonac evropske bezbednosti kroz svoje 70-godišnje članstvo u NATO-u. Bez obzira na svađe, uključujući sporove oko migracije, sigurno utočište koje je dato kurdskim opozicionim grupama i, kao rezultat, članstvo Švedske u NATO-u, ovo su izuzetno izazovna vremena i ovo je dobar trenutak da se krene dalje.

Turska ostaje kritičan partner i saveznik za Evropu i njena saradnja je apsolutno ključna ako želimo da prebrodimo oluju koju izazivaju naše zajedničke dileme i zajedničke pretnje.