Zašto će Ukrajina nastaviti da se bori čak iako Tramp odustane: Postoji pet razloga

Taj plan je od tada izmenjen uz učešće Ukrajine i Evrope kako bi bio manje otvoreno proruski, ali pretnja i dalje visi nad Kijevom.

To postavlja dva pitanja: da li Evropa ima kapacitet da glatko uskoči i zameni američko oružje, i da li Ukrajina može da nastavi da se bori bez američkog naoružanja. Kratki odgovori: ne i da.

Politico je razmotrio pet ključnih pitanja koje Trampov ultimatum pokreće i šta ona znače za ratne napore Ukrajine.

1. Može li Evropa jednostavno da zameni Sjedinjene Države?

Ne, ne u skorije vreme i ne na nivou koji je Ukrajini potreban. Kristijan Meling, viši savetnik Evropskog političkog centra, rekao je da Evropa može da podrži Ukrajinu bez SAD, ali samo „uz veći rizik“.

Sve što Vašington prestane da isporučuje moralo bi da se „nadoknadi gubicima ili promenom načina na koji se Ukrajina bori“. A čak i tada, dostizanje trenutnog nivoa podrške je „jedva moguće“.

Evropa snabdeva Ukrajinu municijom, tenkovima, lovcima i mnogo čime drugim ali američko oružje i dalje je ključno.

Najkritičniji jaz je protivvazdušna i protivraketna odbrana. Veliki deo sposobnosti Ukrajine da zaustavi ruske balističke rakete zasniva se na američkim Patriot sistemima i njihovim PAC-3 raketama, koje proizvode isključivo Sjedinjene Države.

„Voleo bih da mogu da kažem da možemo bez Sjedinjenih Država, ali samo neko vreme“, rekao je Mikola Bjeljeskov, istraživač u Nacionalnom institutu za strateške studije Ukrajine. „Samo Sjedinjene Države mogu da proizvode PAC-3 MSE presretačke rakete.“

Stejt department SAD ovog meseca odobrio je prodaju Patriot presretača Ukrajini u vrednosti od 105 miliona dolara.

Evropa zaista snabdeva Ukrajinu francusko-italijanskim sistemom protivvazdušne odbrane SAMP/T, koji ima slične sposobnosti kao Patriot, i sledeće godine trebalo bi da dobije unapređeni sistem SAMP/NG.

Ali pošto Kremlj gotovo svakodnevno pokreće razorne napade na ukrajinske gradove, Ukrajini je potreban svaki sistem koji može da dobije.

2. Koliko je važno deljenje obaveštajnih podataka?

Meling je primetio da se rano otkrivanje nadolazećih raketa u Ukrajini oslanja na gustu američku mrežu satelita i senzora koju Evropa jednostavno nema. Evropski kapaciteti mogli bi da popune „praznine“, ali „nikada neće biti jednako dobri“.

Tramp je nakratko obustavio deljenje obaveštajnih podataka sa Ukrajinom u martu, u ranijem pokušaju da primora Kijev na pregovore.

Ukrajina ipak ima pristup špijunskim satelitima zahvaljujući finskoj svemirskoj kompaniji ICEYE, a Evropa ima svoje obaveštajne kapacitete — samo ne onog nivoa kao SAD.

Bez američke pomoći, i otkrivanje ruskih napada i priprema protivnapada, poput gađanja ruskih sistema protivvazdušne odbrane i rafinerija, bili bi znatno teži.

„Bez pomoći SAD, naša sposobnost da izvodimo dalekometne udare na Rusiju biće kritično smanjena. Biće nam veoma teško. Ali mogu ponosno da kažem da smo svi daleko dogurali i da nećemo izgubiti tu sposobnost“, rekao je ukrajinski vojnik iz Snaga za bespilotne sisteme, identifikovan samo po pozivnom znaku Linč, na konferenciji u Kijevu u petak.

Ako bi SAD prestale da dele obaveštajne podatke, to bi „suštinski dovelo do većeg broja poginulih Ukrajinaca“, rekao je Maksim Skripčenko, predsednik kijevskog Transatlantskog dijaloškog centra.

Evropa bi, tokom vremena, mogla da izgradi više satelita i izviđačkih aviona. Ali bile bi potrebne godine čak i da se ispune ciljevi sposobnosti evropskih država, a kamoli da se pomogne Ukrajini.

3. Zar Evropa već ne troši više od SAD?

Evropa sada jasno troši više novca na Ukrajinu nego Sjedinjene Države, ali to ne znači da ona upravlja situacijom.

Podaci Kilo instituta pokazuju da su od 2022. do 2024. SAD i Evropa u proseku isporučivale otprilike isti nivo mesečnih vojnih obaveza prema Kijevu.

Kada je Tramp preuzeo dužnost, to se dramatično promenilo: mesečna američka vojna pomoć pala je gotovo na nulu, dok su evropske vlade podigle izdvajanja na skoro 4 milijarde evra mesečno u prvoj polovini godine i, čak i nakon pada, i dalje su tokom leta obezbeđivale višestruko više nego SAD.

Umesto da poklanjaju oružje, SAD ga sada prodaju – i navode saveznike da plate račun kroz Prioritetnu listu zahteva Ukrajine (PURL).

PURL je spisak kupovine dogovoren sa NATO-om, prema kojem evropske vlade uplaćuju novac direktno američkim odbrambenim kompanijama za oružje koje Ukrajina ne može da dobije na drugi način. To je način da se obezbedi da ključna američka oružja i dalje stižu u Ukrajinu i političko sredstvo da se transakcioni Tramp ne odrekne Kijeva.

„Amerikanci Ukrajini prodaju ono što je nemoguće zameniti“, rekao je Skripčenko, tvrdeći da američka industrija treba evropsko tržište i da će želeti da nastavi da prodaje Patriot i druge jedinstvene sisteme.

Ali to ne daje Evropi stvarnu kontrolu. Mölling je rekao da je dublji problem u tome što Vašington više ne tretira odbrambene aranžmane kao pouzdane ugovore. Sjedinjene Države, kako je naveo, „uvek više deluju kao partner koji se oseća slobodnim da prepravi uslove kad god mu političko raspoloženje promeni“, ostavljajući Evropljane ranjivim.

4. Hoće li SAD zaista prestati da prodaju oružje Ukrajini?

Skripčenko je tvrdio da komercijalna logika ide protiv potpunog zaustavljanja. PURL ima obaveze od 3,5 milijardi dolara, i to je mnogo novca za američke odbrambene kompanije da odustanu. „Ne mislim da će SAD prestati da nam prodaju oružje po evropskoj ceni“, rekao je.

Međutim, Meling je upozorio da politička vlast nadjačava komercijalne podsticaje.

„Vlada SAD može da zaustavi izvoz jednom odlukom“, rekao je, pozivajući se na periode kada je Trampova administracija zaustavljala isporuke ili deljenje obaveštajnih podataka.

Vašington takođe može, ako želi, da blokira ili zamrzne reeksporate ili uspori isporuke preko noći kako bi izvršio pritisak na Kijev ili Evropu.

To je već trenutno raspoloženje u Vašingtonu.

„Predsednik Tramp je zaustavio finansiranje ovog rata, ali SAD i dalje šalju ili prodaju veliku količinu oružja NATO-u. Ne možemo to činiti zauvek“, rekla je portparolka Bele kuće Karolajn Levit za Foks Nnjuz u ponedeljak.

5. Može li Ukrajina nastaviti da se bori bez SAD?

Ukrajina bi mogla da nastavi da se bori, ali rat bi odmah ušao u mnogo ranjiviju i nepredvidljiviju fazu.

Rusija gubi hiljade ljudi nedeljno u svom sporo napredujućem ofanzivnom delovanju, a ukrajinska vojska je uspela da nanese krvav udar zahvaljujući tehnologiji dronova i povećanom broju artiljerijskih granata koje sada ima.

Ukrajina trenutno ima jednu od najvećih odbrambenih industrija u Evropi, proizvodeći svoje dronove, rakete srednjeg i dugog dometa, artiljerijske sisteme i municiju. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je prošlog meseca da zemlja sada proizvodi oko 60 odsto onoga što joj je potrebno na bojnom polju.

„Za tri godine smo transformisali mali sektor u dinamičnu industriju koja je postala osnova naših odbrambenih sposobnosti“, rekla je zamenica ministarke odbrane Hana Gvozdiar u ponedeljak.

Ne svih tih preostalih 40 odsto zavisi od SAD, ali dovoljno da odsustvo američke podrške utiče na Ukrajinu i njenu sposobnost da vodi rat.

Iako proizvodi jeftine sisteme za neutralisanje dronova, Ukrajina još uvek nema domaću sposobnost presretanja balističkih raketa. A da bi održala tempo, Kijev treba partnere koji će nastaviti da finansiraju njegov domaći odbrambeni sektor.

„Podrška partnera je ključna da industrija održi zamah i proširi kapacitete“, rekla je Gvozdiar.

Meling je takođe upozorio da bi gubitak podrške SAD primorao Kijev da improvizuje, što bi koštalo života. Ukrajina bi mogla da nastavi sa radom, rekao je, ali samo prihvatanjem „većeg rizika“ i prilagođavanjem taktika na načine koji nose veće troškove.

Otpornost Ukrajine, međutim, nije pod znakom pitanja. Skrypchenko je ukazao na to kako je Ukrajina ostala u borbi čak i tokom ozbiljnih nestašica presretača vazdušne odbrane, municije i drugog oružja, uprkos stalnim raketnim, bombadnim i dron napadima Rusije.

Zemlja „nije kapitulirala niti pala“, rekao je on, što je znak da bi ukrajinske snage nastavile da se odupiru čak i ako Tramp odustane.