Postoji konsenzus ne i dogovor: Od tri ključne tačke neslaganja zavisi postizanje mira u Ukrajini

Ranije je i njegov glavni diplomata, američki državni sekretar Marko Rubio, zauzeo izrazito optimističan ton nakon „veoma pozitivnih“ razgovora o Ukrajini održanih tokom vikenda u Ženevi.

„Stavke koje su preostale nisu nepremostive“, insistirao je.

U međuvremenu, dok se američki vojni izaslanik sastajao sa ruskim zvaničnicima u Abu Dabiju, čak je objavljeno da su se „Ukrajinci složili sa mirovnim sporazumom“, uprkos tome što „neke manje detalje još treba usaglasiti“, piše CNN.

To je ujednačeno optimističan ton koji Trampova administracija plasira u vezi sa teškim i osetljivim pregovorima koji su trenutno u toku, a čiji je cilj oblikovanje zajedničke američke, ukrajinske i evropske pozicije o tome kako bi rat u Ukrajini trebalo da se okonča pregovorima.

Ali, prema navodima visokog ukrajinskog izvora sa direktnim uvidom u pregovore, i dalje postoje značajne razlike između onoga što Trampova administracija traži od Ukrajine i onoga što su opterećene vlasti u Kijevu spremne da prihvate.

Govoreći za CNN iz ukrajinske prestonice, izvor se složio sa američkim zvaničnicima da je zaista postignut „konsenzus“ u vezi sa većinom tačaka navedenih u 28 stavki američkih mirovnih predloga koji su procureli prošle nedelje.

Ali izvor je rekao da, daleko od toga da postoji samo nekoliko manjih tačaka neslaganja, i dalje postoje najmanje tri ključne oblasti u kojima ostaju značajne razlike – razlike koje bi mogle odlučiti o uspehu ili propasti napora da se pregovorima okonča sukob.

Prvo, tu je osetljivo pitanje da li bi Ukrajina pristala da se odrekne ključnih teritorija u Donbasu, na istoku zemlje – teritorija koje je Rusija anektirala, ali još nije u potpunosti osvojila – uključujući i „pojas tvrđava“ sastavljen od snažno utvrđenih gradova i naselja koji se smatraju vitalnim za ukrajinsku bezbednost.

Raniji američki predlozi zahtevali su da Ukrajina preda teritorije koje bi postale demilitarizovana zona pod ruskom administracijom. Ukrajinski izvor rekao je za CNN da je postignut „izvestan napredak“ po tom predlogu, ali da još uvek nije postignut nikakav dogovor o suštini ili formulacijama u nacrtima predloga.

„Bilo bi veoma pogrešno reći da sada imamo verziju koja je prihvatljiva za Ukrajinu“, dodao je izvor.

Drugo, kontroverzni američki predlog da Ukrajina ograniči veličinu svoje vojske na 600.000 ljudi – broj predviđen u planu od 28 tačaka – takođe je i dalje predmet razgovora.

Ukrajinski izvor rekao je za CNN da se govori o novoj, većoj brojci, ali da Kijev još uvek želi dodatne izmene pre nego što bi bio spreman da pristane na takva ograničenja svoje vojske.

Konačno, po pitanju toga da Ukrajina odustane od svoje ambicije da postane članica NATO-a, izvor je rekao za CNN da je taj zahtev i dalje neprihvatljiv. Takav ustupak bi postavio „loš presedan“, rekao je izvor, i praktično dao Rusiji pravo veta na zapadni vojni savez „čiji čak ni nije član“.

Sva tri pitanja – predaja anektiranih teritorija, demilitarizacija Ukrajine i njeno trajno isključivanje iz NATO-a – najčešći su razlozi koje Kremlj navodi kao opravdanje za pokretanje rata u Ukrajini. Njihovo rešavanje u korist Rusije takođe je glavni uslov Moskve za okončanje njene brutalne kampanje.

Ali sve tri tačke o kojima je govorio izvor takođe su osetljive i dugogodišnje crvene linije za Ukrajinu, oko kojih su se borile i poginule mnoge desetine hiljada ukrajinskih vojnika. Formalno odustajanje od bilo koje od njih predstavljalo bi ogroman zahtev i potencijalno bi nosilo ozbiljne rizike za ukrajinske lidere koji bi pokušali da to učine.

Ma kako to Trampova administracija predstavljala, ovo je daleko od samo „nekoliko preostalih tačaka neslaganja“, ili „stavki koje nisu nepremostive“, ili čak „manjih detalja koje treba razrešiti“.